Praćenje kretanja putem Wi-Fi signala

Da li znate kako sve Wi-Fi tehnologija na vašem pametnom telefonu može da se iskoristi, i to bez vašeg znanja?

Šta reći o tendenciji konstantnog narušavanja privatnosti, čega smo svedoci svih ovih godina eksplozivnog razvoja informatičkih tehnologija? Svi znamo da nije lepo i kulturno zadirati u bilo čiju intimu, ali ljudska halapljivost je došla do takvog stepena evolucije da se ne biraju sredstva, niti se gleda u bilo kakav moral kada je u pitanju profit. Dok se, sa jedne strane, nekako mogu razumeti pokušaji državnih struktura da se praćenjem i presretanjem komunikacija dođe do važnih informacija o različitim kriminalnim i terorističkim grupama, prikupljanje podataka o aktivnostima i navikama 99,99% korisnika interneta sa ciljem da se na tome zaradi je čist bezobrazluk. Što je najtužnije, naizgled benigne i beznačajne informacije koje svi mi ostavljamo za sobom na internetu, nekome služe da bi zarađivao sume novca od kojih zastaje dah. Zato danas imamo informatičke divove kao što su Google i Facebook koji najveći deo svog bogatstva duguju informacijama o posetiocima miliona sajtova širom sveta.

Više je nego sigurno da ste imali priliku da na nekom sajtu pročitate poruku koja od prilike izgleda ovako: „Korisnici koji su kupili ovu stvar, takođe su kupili i sledeće stvari”. To naravno nema nikakvo utemeljenje u realnosti, ali jako dobro može poslužiti da nekome prodate nešto što on prethodno nije ni nameravao da kupi. Recimo, ukoliko želite da pazarite neku knjigu Stivena Kinga, sajt će vam ljubazno ponuditi celi red naslova tog autora, kao i radove autora koji pripadaju istom žanru. U ovome, naravno, ne mora da bude ništa loše i korisnik može dobiti informacije na kojima će biti zahvalan, ali je loše to što se te informacije sakupljaju bez znanja korisnika i sa svrhom da mu se iz džepa izvuče što više novca. Danas, u razvijenim zemljama i u urbanim područjima, preko 80% korisnika mobilne telefonije poseduje neki od tzv. „pametnih telefona”. Kao što znamo, praktično svi oni imaju u sebi ugrađen modul za Wi-Fi komunikaciju. Računa se da oko 20% vlasnika tih telefona drži signal uključenim. I onda se našla neka mudra glava koja je rekla: „Hej, ljudi, zašto da mi na tome ne maznemo lovu?!”. Posle toga su počeli da niču razni startapi koji predlažu trgovcima da iskoriste informacije koje kupci nehotice ostavljaju. Ideja zapravo predstavlja jednu verziju Google Adsense tehnologije koja umesto interneta postoji u stvarnim prodavnicama.

Sam način praćenja putem Wi-Fi signala nije nikakva novost i zasnovan je na vrlo jednostavnom principu. Naime, sve mrežne kartice imaju svoju MAC adresu (Media Access Control address). U pitanju je šest bajtova najčešće prikazanih u heksadecimalnom obliku. Oni su jedinstveni za svaku postojeću mrežnu kartu i na osnovu njih je moguće odrediti lokaciju korisnika telefona. Da bi to bilo praktično ostvarivo, potrebno je postaviti ceo sistem lažnih tačaka pristupa i na osnovu jačine Wi-Fi signala koji dolazi od telefona, moguće je locirati trenutni položaj vlasnika telefona. Šta se sa time može postići? Recimo, moguće je odrediti mesta na kojima se određeni kupac najčešće zadržava, koju vrstu proizvoda kupuje, koliko često to radi, kojim redosledom obilazi rafove (svi mi to nesvesno radimo), u koje vreme obično dolazi u radnju, koliko čeka na kasi itd. Senzori postavljeni pored kase mogu na osnovu tajminga odrediti i koliku sumu novca je kupac potrošio, kao i u sadejstvu sa POS sistemom tačno odrediti šta je sve kupio. Iako se na prvi pogled može pomisliti da su sve te informacije beznačajne, one u stvarnosti sadrže veliku vrednost za njihovog korisnika. Kada se sakupe podaci od više hiljada posetilaca, stiče se baza informacija koja pomaže u profilisanju rasporeda roba u okviru prodajnog prostora, određivanja najposećenijih tačaka koje je kasnije moguće zainteresovanima izdavati po višoj ceni, gde treba postaviti reklamne panoe i još mnogo toga. Sada se treba setiti kako to radi AdSense tehnologija. Kada sajt primeti da ste zainteresovani oko pojma „knjiga”, predlaže vam se link preko koga se dolazi do neke online prodavnice knjiga. U slučaju stvarne prodavnice, ukoliko ste prethodno pazarili, recimo, prašak za pecivo, jaja i brašno, na monitoru pokraj vas bi se mogla pojaviti reklama za čokoladu za kuvanje. Sve ovo na kraju za rezultat ima povećanje profita trgovaca, tako da je teško pretpostaviti da oni neće biti zainteresovani za ovakav način špijuniranja kupaca. Međutim, nisu samo trgovci u tome svemu videli računicu za sebe. Koristi od ovakve vrste praćenja ljudi imaju i drugi. Na primer, poznata ruska banka Sberbank koristi tehnologiju startapa Walkbase, razvijenog od strane Finaca, a koja je zasnovana upravo na praćenju Wi-Fi signala. Koliki je potencijal te tehnologije dovoljno govori činjenica da su Rusi u njega, za početak, uložili 3 miliona dolara. Vlasnici restorana mogu dobiti statistiku o tome koliko i kada neki gosti dolaze u njihov restoran, gde sede, koliko obično tu ostaju itd. Ovo opet može da bude potencijalno korisno po gosta, pošto se može začuti ono čuveno „kuća časti”. Tehnologija se može praktično iskoristiti i u okviru muzeja, gde posetilac na osnovu svoje lokacije može primiti dodatne informacije o eksponatu koji posmatra. Kada smo već kod pitanja koristi, mogu je imati i posetioci raznih prodajnih objekata, gde mogu biti nagrađeni zbog čestog posećivanja određenih delova prodavnice ili kupovine određene vrste proizvoda.

Da li ste mislili da je ovde kraj mogućnosti korišćenja tehnologije praćenja? Da vas razočaramo, nije! Ruski startap Synqera je usavršio osnovni princip koji smo opisali u okviru teksta uvodeći nove dimenzije kao što su sistem za prepoznavanje lica i sistem za upravljanje glasom. Ideja je da kupci u trgovini koriste uređaj sličan tabletu sa čitačem kartica i malim printerom, koji skenira lice korisnika i određuje njegov pol, uzrast, raspoloženje i sve što se može „pročitati” sa fotografije. Ti podaci se onda kombinuju sa ostalim informacijama iz baze i tako se formira profil mušterije. Zatim sledi interaktivna faza gde se određuje šta konkretno kupac namerava da pazari, pa u skladu s time dobija predloge na touch-screen ekranu. Osim toga, putem uređaja je moguće komunicirati sa prodavcima koji mogu ponuditi dodatnu informaciju. Ovo je tek vrh ledenog brega, pošto je u pitanju ceo kompleks različitih tehnologija koje imaju veliki potencijal. Naravno, onaj koji ulaže novac u ovakve sisteme svakako očekuje da mu oni donesu veći profit, ali se treba priznati da i kupac može imati velike koristi od svega toga.

Istina je da na prvi pogled svako praćenje izgleda zastrašujuće. Međutim, sam čin praćenja putem MAC adrese je potpuno legalan, pošto se na taj način ne odaje nikakva informacija lične prirode. NE postoji nikakva opasnost od toga da prodavci dođu do ličnih informacija koje imate na telefonu, tako da možete zaboraviti na paranoju sa te strane. Kao što postoji mogućnost da u svom internet pregledaču instalirate dodatak koji će sprečiti Facebook ili Google da vas prate, isto tako na vaš telefon možete instalirati aplikaciju koja će sprečiti prikupljanje informacija o vašem kretanju u nekom prodajnom objektu. Osim toga, prilikom ulaska u objekat, jednostavno možete isključiti Wi-Fi i oni neće moći da vas prate na taj način. Međutim, postavlja se pitanje koliko će ljudi stvarno želeti da sprečava praćenje Wi-Fi signala, pošto će prednosti koje ono donosi zvučati vrlo primamljivo za najveći broj kupaca. Razni popusti i nagrade za lojalnost su preveliki mamac, pa se pre može očekivati da će ljudi prilikom ulaska u prodavnicu više uključivati Wi-Fi, nego što će ga isključivati.

iPhone im mrsi račune

Apple je rešio da dodatno zakomplikuje posao sakupljačima podataka, pa je u osmoj verziji operativnog sistema za mobilne telefone uveo mogućnost automatskog menjanja MAC adrese. Kada smo napokon pomislili da su „jabučari” rešili da nešto učine za privatnost svojih korisnika, shvatili smo da to i nije baš tako. Naime, na ovaj način Apple forsira svoju sopstvenu tehnologiju iBeacon, koja funkcioniše vrlo slično kao i pasivno Wi-Fi praćenje, samo što se ovde komunikacija obavlja preko niskopotrošnog Bluetooth LE (Low Energy) predajnika, koji su sastavni deo novijih iPhone i iPad uređaja.

Wi-Fi i gestikulacije

Zahvaljujući naučnicima sa Vašingtonskog Univerziteta, Wi-Fi će uskoro dobiti još jednu neobičnu ulogu. Naime, uz pomoć nekoliko Wi-Fi senzora u okviru neke prostorije, moguće je prepoznati ljudske pokrete. Ukoliko ste nekada gledali kako funkcioniše Kinect tehnologija upravljanja koja se koristi za Xbox konzole, tada će vam biti jasno o čemu se radi. Međutim, kvalitet prepoznavanja putem Wi-Fi talasa je znatno pouzdaniji u odnosu na onu koju koristi Microsoft. Kreatori obećavaju da je postotak prepoznavanja čitavih 94 odsto. Princip rada je zasnovan na Doplerovom efektu, a za njenu upotrebu je dovoljno neznatno promeniti softver na ruteru, tako da u bliskoj budućnosti možemo očekivati rutere sa podrškom za prepoznavanje gestikulacija. Omogućeno je i praćenje nekoliko ljudi istovremeno, ukoliko se koriste ruteri sa MIMO načinom prenosa. Tehnologija je dobila naziv WiSee i očekuje se da će naići na dobar prijem.

Igor S. RUŽIĆ