Država i Internet

Nedavno je Vlada Srbije usvojila strategiju razvoja širokopojasnih mreža i servisa

Smernice i okvir za razvoj informacionog društva se danas nalaze uglavnom u okviru strategija koje se donose na državnim ili međunarodnim nivoima (npr. UN i EU). Tako su UN 2010. godine usvojile deklaraciju u kojoj je milenijumski cilj koji treba da realizuju sve savremene države obezbeđivanje širokopojasnog pristupa internetu svakom građaninu.

Ranije je EU donela dokument pod nazivom „Digitalna agenda”, a 2010. godine je u okviru strategije „Evropa 2020: Strategija za pametni, održivi i inkluzivni rast” naglašen značaj razvoja širokopojasnog pristupa za stimulisanje rasta ekonomije. Ulaganje u širokopojasni pristup direktno utiče na rast bruto društvenog proizvoda, konkurentnost svih sektora privrede i unapređenje kvaliteta života građana.

Srbija je prateći ove trendove, a najviše kroz procese koji prethode pridruživanju EU, već ranije donela nekoliko dokumenata koji se bave ovom tematikom. Strategija razvoja elektronskih komunikacija u RS od 2010. do 2020. godine i Strategija razvoja informacionog društva od 2010. do 2020. godine zajedno čine Digitalnu agendu za Republiku Srbiju. Na osnovu njih donošene su i Strategija razvoja širokopojasnog pristupa u RS do 2012. godine i Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja elektronskih komunikacija za period 2013. do 2014. godine.

Nedavno je Vlada Republike Srbije usvojila Strategiju razvoja širokopojasnih mreža i servisa u Republici Srbiji do 2016. godine (goo.gl/adhkgE). U pitanju je jedan veoma zanimljiv dokument koji daje presek regulatornog okvira i analizu stanja telekomunikacija u Srbiji, osvrće se na smernice razvoja širokopojasnog pristupa internetu u EU. Takođe, daje pregled prioriteta i principa razvoja širokopojasnog pristupa internetu u Srbiji kao i pregled tehnološkog okvira (mreža i servisa uz analizu stanja u Srbiji) uz akcioni plan koji prenosimo uz ovaj tekst.

Sa stanovišta stručnosti, ali i zanimljivosti, moram da pohvalim tekst Strategije. Za njenu izradu su, pored aktuelnih dokumenata UN, EU i Srbije, korišćeni i izvori RATEL-a, Statističkog zavoda Srbije, ali i EU (Eurostat). Ako je neko iz naziva dokumenta pomislio da je u pitanju još jedan dosadni dokument, grdno se prevario. Pored zanimljivih statističkih podataka i poređenja na vrlo zavidnom nivou je i tehnički okvir i pregled sadašnjeg stanja a u delu koji se bavi servisima priča se i o naprednim stvarima poput e-uprave, telemedicine, softverski definisanim mrežama i računarskih oblaka uz dobar pregled aktuelnih termina i skraćenica u ovim oblastima.

Prenećemo nekoliko informacija koje će biti zanimljive široj publici.

Digitalna agenda za Evropu obuhvata trinaest posebnih ciljeva koje je EU postavila u domenu telekomunikacija i IKT: da teritorija EU bude pokrivena širokopojasnim pristupom do 2013. godine; da teritorija EU bude pokrivena širokopojasnim pristupom iznad 30 Mbit/s do 2020. godine; da 50 odsto građana EU ima širokopojasni pristup preko 100 Mbit/s do 2020. godine; da 50 odsto stanovništva vrši kupovinu preko interneta do 2015. godine; da 20 odsto stanovništva vrši kupovinu robe iz inostranstva preko interneta do 2015. godine; da 33 odsto malih i srednjih preduzeća obezbedi online prodaju svojih usluga do 2015. godine; da se razlika između nacionalnih i roaming tarifa svede na nulu do 2015. godine; da se poveća korišćenje internet servisa sa 60 na 75 odsto do 2015. godine, a sa 41 na 60 odsto među ugroženim kategorijama stanovništva; da se smanji procent stanovništva koje nikada nije koristilo internet sa 30 na 15 odsto do 2015. godine; da 50 odsto građana koristi eUpravu do 2015. godine; da svi ključni prekogranični javni servisi budu dostupni do 2015. godine; da se udvostruče investicije u IKT istraživanje i razvoj na 11 milijardi evra do 2020. godine i da se smanji potrošnja energije za rasvetu za 20 odsto do 2020. godine.

Čvrsta granica za donju brzinu širokopojasnog pristupa nikada nije jedinstveno definisana (od 256 Kbit/s do 2Mbit/s) ali sada imamo da brzi širokopojasni pristup podrazumeva brzinu od 30 Mbit/s, a ultra brzi 100 Mbit/s.

Na kraju 2012. godine primećen je prvi pad broja pretplatnika tehnologija zasnovanih na bakru (DSL, ADSL, ADSL2+) dok raste broj pretplatnika čiji je širokopojasni pristup zasnovan na optičkim mrežama.

Svi ciljevi koje će RS sprovoditi radi razvoja širokopojasnog pristupa, zasnivaće se na: tehnološkoj neutralnosti mreža i servisa, širokopojasnom pristupu kao univerzalnom servisu i razvoju mreža sledeće generacije.

U dokumentu se pominju i načini razvoja mreža kako u urbanim tako i u ruralnim područjima uz državne podsticaje tamo gde ne postoji ekonomska zainteresovanost investitora. Upravo razvoj mreža u ruralnim sredinama (uključujući i bolje bežične i satelitske mreže) treba da doprinese ravnomernijem razvoju i smanjenju tehnološkog jaza između urbanih i ruralnih sredina i obezbedi kvalitetniji život i bolju poslovnu klimu u ruralnim područijima.

Posebno je zanimljiv osvrt na postojeće optičke sisteme koji nisu dovoljno iskorišćeni pa je neophodno da se obezbede uslovi za njihovo povezivanje po modelu otvorene mreže. Najbolji primer za ovakve mreže su one u vlasništvu države tj. Telekom Srbije, Elektroprivrede Srbije, Elektromreža Srbije, Pošte Srbije, Emisione tehnike i veze, Železnice Srbije, UZZPRO, AMRES... Zbog manjkavosti postojećih propisa, operatori ne dostavljaju državnoj agenciji planove i projekte svojih mrežnih infrastruktura, pa je neophodno hitno izraditi atlas infrastrukture kako bi se stvorili ravnopravni uslovi za rad na tržištu elektronskih komunikacija i obezbedila predvidivost poslovanja.

Takođe, razvoju infrastrukture bi se moglo pomoći donošenjem zakona koji bi obezbedili transparentno i relativno fleksibilno izdavanje dozvola za gradnju objekata elektronskih komunikacija jer se žične mreže ne mogu ubrajati u ograničene resurse (za razliku od bežičnih zbog ograničenja spektra). U interesu je građana postavljanje što više optičkih vlakana koja će povećati konkurenciju i smanjiti cene iznajmljivanja.

Naravno, pominje se i digitalna dividenda, direktan profit koji će država ostvariti prodajom delova spektra koji će se osloboditi prelaskom na digitalno emitovanje televizije. I što je još značajnije za građane, uvođenje LTE tj. četvrte, pa i pete generacije mobilnih mreža.

Svima koji su došli do kraja ovog članaka preporučujemo da „Strategiju” pročitaju u celosti. Za kraj, evo i poslednjeg pasusa iz dokumenta:

„Bez ulaganja u znanje i podizanja nivoa digitalne pismenosti ne možemo očekivati da će doći do ubrzanog razvoja država, odnosno unapređenja privrede. Naša država oduvek je bila bogata kadrovima, ali u 21. veku razvoj tehnologija je toliko brz, da je potreba za kadrovima sa IKT znanjem iz dana u dan sve veća. Ukoliko se hitno ne primene konkretne mere na ovom polju, može se dogoditi da će doći do nedostatka kvalitetnih kadrova, a onda i do usporavanja razvoja po pitanju novih tehnologija, što može da rezultira povlačenjem investitora ili smanjenjem stope investicija”.

Dušan DINGARAC