LC-Power Cosmo Cool (LC-CC-120-X3)

Pojava sistema vodenog hlađenja zatvorenog tipa doprinela je tome da standardni vazdušni kuleri padnu u drugi plan. Pored veće efikasnosti, znatno manje dimenzije takvih sistema hlađenja rešile su mnoge muke oko instalacije sa kojima su se suočavali entuzijasti, željni što moćnijeg kulera i što više megaherca. Ipak, još uvek ima ljudi koji ni u ludilu ne bi pristali da „uvedu vodu u kompjuter”, pa zahvaljujući njima masivni vazdušni kuleri i dalje opstaju.

Iza generičkog naziva LC-CC-120-X3 krije se najmoćniji vazdušni kuler nemačkog LC-Powera. Osnovu kulera čini masivno telo dual tower dizajna, sa 12 toplotnih cevi koje su spojene na bakarno podnožje. Uprkos poslovično preciznoj nemačkoj mašinskoj obradi, sama baza baš i ne predstavlja vrhunac preciznosti i tragovi obrade su jasno vidljivi. To će naterati svakog pravog overklokera da dodatno ispolira bazu pre instalacije. Toplotne cevi se završavaju u dve odvojene celine aluminijumskih rebara, između kojih se nalazi centralni ventilator. Gustina rebara nije naročito visoka, ali s obzirom na njihov broj svakako će biti dovoljna da disipiraju toplotu svakog desktop procesora uz pomoć tri prateća ventilatora. Sami ventilatori takođe spadaju u vrh LC-Power asortimana. Pripadaju Air Razor seriji i karakterišu ih visoke performanse uz maksimalni nivo buke koji je niži od 25 decibela. Ventilatori su PWM tipa i rade u rasponu od 600 do 1800 obr/min. Uz njih se isporučuju i silikonske obloge kojima se smanjuju vibracije koje oni tokom rada prenose na telo kulera. Pričvršćuju se uz pomoć metalnih nosača koji funkcionišu po principu opruge i vrlo lako se odvajaju u slučaju potrebe.

Instalacija kulera podrazumeva odvajanje centralnog ventilatora kako bi se pristupilo zavrtnjima koji telo kulera pričvršćuju na sistem metalnih pločica koje kuler drže na mestu. Nije nam se naročito dopalo što je backplate izrađen od plastike, ali i nakon više instalacija na različite ploče nije pokazao nikakve manjkavosti i savršeno je držao kuler na svom mestu.

Kako kuler ovih dimenzija i kapaciteta nije zamišljen kao prosta alternativa fabričkim (box) kulerima, testirali smo ga na dva načina. Prvi se može smatrati standardnim, gde je dobro poznata „furuna” koja se krije iza oznake i7-4770K overklokovana na 4,5 gigaherca vrtela Intelov Burn test. Što se drugog testa tiče, interesovalo nas je da li je ovaj kuler moguće upotrebiti u HTPC mašinama koje raspolažu dovoljno velikim kućištem u koje on može da stane, a kod kojih je više nego poželjno eliminisati buku. Tako je ovaj test podrazumevao hlađenje istog procesora prilikom istog testa, ovoga puta na fabrički deklarisanom taktu, ali uz demontažu ventilatora, tj. u potpuno pasivnom režimu hlađenja. U prvom slučaju, kuler nas nije razočarao, uspeo je da bez problema ohladi procesor pri čemu ventilatori nisu „divljali”, već su se vrteli na skromnih 1300 obr/min. Maksimalna temperatura koja je dostignuta iznosila je prihvatljivih 79 stepeni, što je odličan rezultat imajući u vidu da je rashladni profil matične ploče bio podešen na silent i da bi u realnom radu postignute temperature procesorskih jezgara bile 10 do 15 stepeni niže. Drugi test ne da nas nije razočarao, nego smo prosto ostali bez reči. Sastavljena konfiguracija u kojoj je čak i ventilator na napajanju bio isključen radila je bez ikakvih problema. Pri tom je maksimalna temperatura u Intel Burn testu iznosila istih 79 stepeni.

Ovaj kuler će svakako biti dovoljan za svakodnevna overklok podešavanja bilo kog procesora, a takođe ga je moguće upotrebiti i kao pasivnih hladnjak za četvorojezgarne procesore. Jedino mu cena od 70 evra smeta da konkurenciju znatno većeg renomea ostavi u prašini.

Vladimir TRAJKOVIĆ