Asus K555LD

Ovaj novi model Asusovog laptopa vas neće oduševiti ekstravagantnim dizajnerskim linijama, malim dimenzijama, jakim hardverskim komponentama ili autonomijom. Međutim, ako ste u potrazi za pouzdanom, klasičnom kućnom mašinom iz „znatne sredine”, koja bez velikih pretenzija i problema radi ono što joj je posao, Asus bi mogao da vas iznenadi.

Ali, šta treba da ima računar koji predstavlja tu „zlatnu sredinu”? Tu bi u najkraćem morao da se nađe CPU sa četiri sporija ili dva brža jezgra, od 4 do 8 GB RAM, SSD od 128 GB ili HDD od 1 TB i grafička karta koja je značajno brža od (pre svega) Intelovih integrisanih rešenja, a koja neće značajno poskupeti celu mašinu. Skoro da smo ovim „šablonom” opisali model na testu.

Asus se odlučio za Core i3-4030U, dvojezgarni procesor sa Haswell jezgrima koja rade na 1,9 GHz i TDP-om od 15 W. Kada ljudi biraju laptope u ovoj klasi obično se postavlja pitanje da li je bolje ići na Core i3 ili na neki AMD-ov procesor sa više jezgara. Odluka, naravno, zavisi od onoga čime se bavite na toj mašini. Ukoliko imate mogućnost da uposlite sva AMD-ova jezgra i da ih dobro „oznojite” onda je to bolja opcija. Ukoliko, pak, češće koristite aplikacije koje se ne izvršavaju u više niti i ne pokrećete više od par aplikacija od jednom, onda vam je značajnije da su jezgra nešto brža nego da ih ima više i u toj situaciji Core i3 je bolje rešenje. Za klasičnu „kućnu” mašinu čini se da je to izbor koji će bolje odgovoriti na zahteve većine korisnika, tako da Asusov izbor ima puno smisla.

Osim toga, Asus je ovaj laptop opremio sa 8 GB DDR3 memorije na 1600 MHz što je vrlo razumna odluka jer je nedostatak memorije nešto što najdrastičnije obara performanse računara, naročito ukoliko u konfiguraciji nije neki SSD koji će značajno ubrzati virtuelnu memoriju. Dakle, imajući u vidu cenu memorije danas i to koliko ona može uticati na ukupni utisak korisnika, Asus je još jednom doneo ispravnu odluku.

U kombinaciji sa dovoljno memorije, a za sve kućne i lake kancelarijske potrebe mehanički hard-disk od 1 TB se čini kao prirodan izbor. Doduše upotrebljeni disk ne spada u brzinske šampione sa najbržim izmerenim protokom od 92-93 MB/s, ali će jedan terabajt svakako dobro doći da upotpuni kapacitete vaše multimedijalne biblioteke. Da se nekim slučajem Asus odlučio za brže rešenje u vidu SSD od 128 GB većina korisnika bi morala da poveća skladišni prostor nekim eksternim diskom što bi podiglo ukupnu cenu sistema.

Asus nastavlja ovaj „Arijadnin konac” sa Nvidia GeForce 820M grafičkom karticom koja na sebi ima 2 GB DDR3 video memorije. Ova grafička karta je praktično ulaz u DirectX 11 arenu, ali je ipak u pitanju DirectX 11. Bazirana je na Fermi arhitekturi sa 64-bitnom memorijskom magistralom i ne predstavlja baš „gejmerski san”. Sa druge strane, tzv „casual” igranje, gledanje filmova, surfovanje ili obrada fotografija će na ovoj kartici raditi sasvim korektno.

Praktično jedina komponenta ovog laptopa koja za nijansu odstupa od ostatka konfiguracije je 15,6-inčni HD Ready monitor sa rezolucijom od 1366 x 768 px. U pitanju je glossy panel u 16:9 formatu koji daje pristojno osvetljenje i oštrinu. Asus uz laptop isporučuje i Asus Splendid Utility uz pomoć koga možete podesiti parametre slike u skladu sa onim što radite, tako da se oči ne zamaraju previše pri dugom sedenju ispred računara. Veličina od 15,6 inča je sasvim prigodna za kućne potrebe, međutim rezolucija je ipak niža nego što bismo očekivali. Puna HD rezolucija se već neko vreme nameće kao standard, ali izgleda da je procena kolega iz Asusa bila da grafička kartica nije tome dorasla. Možda bi panel rezolucije 1680 x 1050 bio bolji izbor za ovakvu mašinu, uprkos minimalnom povećanju cene. Ovako ostaje da se radujemo nešto življoj grafici na nižoj rezoluciji, što u izvesnim graničnim situacijama može da bude i bolji izbor.

Bang & Olufsen zvučnici potpomognuti SonicMaster tehnologijom su prijatno iznenađenje iako neće zameniti vaš kućni stereo sistem. Za povremeni „muzički YouTube intermezzo” i gledanje serija/filmova biće pak sasvim adekvatni.

K555LD ima chiclet tastaturu sa širokim tasterima i nešto skučenijom varijantom numeričke tastature. U ovoj klasi računara ne treba očekivati pozadinsko osvetljenje na tastaturi, ali to ne znači da se na udobnosti i kvalitetu tastature štedelo. Duži rad na tastaturi je sasvim udoban, a pogotovo ukoliko se kućište malo nagne ka korisniku. To tastere postavlja u udobniji položaj, ali je važnije od toga što će dlanovi imati ergonomičniju potporu. U isto vreme, ukoliko zadnji deo laptopa malo odignete od stola, hlađenje će biti efikasnije što nije loša praksa, naročito u toplijim letnjim mesecima. Za vreme testiranja, spoljašnja temperatura nije bila problem pa se laptop minimalno grejao i u zahtevnijim testovima – tek toliko da na dodir prepoznajemo da je uključen. Tome svakako podjednako doprinose i CPU, i grafička kartica pošto obe komponente imaju TDP od po 15 W.

Ovaj laptop po svojim gabaritima i težinom od 2,3 kg neće biti nešto što ćete često sa sobom nositi i koristiti ekstenzivno na bateriji. Dvoćelijska Polymer baterija ima kapacitet od 37 vat-časova, što će vam dati ležernu minimalnu autonomiju od 3 sata i 47 minuta.

O samom izgledu laptopa nismo mnogo pisali jer zaista nema puno toga što bi se moglo pisati. Čvrsto, široko kućište dovoljno za standardnu i numeričku tastaturu je odlična potpora kako za dlanove tako i za monitor. Neopterećen minimizacijom visine kućišta kod ovog modela, Asus je računaru dao zdravo parče prostora koje se lako hladi i ostavlja dovoljno komoditeta za sve komponente.

Jedino nam se nije baš dopala činjenica da Asus korisnicima ovog modela neće dozvoliti da lagano odstrane bateriju iz laptopa. Potreba za vađenjem baterije nije hir i do sada su proizvođači dobro razumeli da je nekada to neophodno. Recimo ukoliko odlazite od kuće na nekoliko nedelja i ne želite da nosite poveći laptop sa sobom ili ukoliko sam Asus otkrije problem sa baterijom (setite se nedavnih slučajeva u kojima su laptop baterije eksplodirale i izazivale požare), oprez nalaže da se tada baterija ne ostavlja u laptopu.

Međutim, živimo u vremenima kada se u korisnike ima sve manje poverenja, i obrnuto, korisnici imaju sve manje poverenja u proizvođače elektronske opreme. Otkrića Wikileaksa i Snowdena o masovnom špijuniranju NSA i velikih korporacija iz Silicijumske doline, Windows laptopi koji se usred noći iznenada „bude” na 15-ak sekundi kada rade ko-zna-šta, zatim mobilni telefoni kojima ne možemo izvaditi baterije, a sada čak i takvi laptop računari nažalost ne slikaju utopijsku budućnost koju smo zamišljali u ranim izdanjima našeg časopisa. Izgleda da počinje doba Minotaura, svakako smo poodavno zalutali u njegove lavirinte.

Stevan JOSIMOVIĆ