Strategija Jedinstvenog Microsofta

Devetog novembra 1989. godine srušen je Berlinski zid. U mnogim elementima sličan, revolucionaran događaj, dogodio se u svetu bitova i bajtova – Microsoft je otvorio javnosti .NET i (konačno) „promenio ploču”.

Prva tri meseca „vladavine” (famoznih prvih 100 dana) Satje Nadele (Satya Nadella), novog izvršnog direktora kompanije Microsoft, prošla su pod velikom pažnjom javnosti. Reflektori su bili postavljeni u gotovo svakom kutku gde je Microsoft operisao. Nadela je, kao dugogodišnji zaposleni u Redmondu, imao priliku da iz odgovarajućih menadžerskih pozicija posmatra rad svoja dva prethodnika, čije je vođstvo imalo relativno sinhronizovan put osnivača. Ovaj prvi neosnivački izvršni direktor jedne od najmoćnijih kompanija sveta je, na početku svog delovanja, zasukao rukave i javnosti ponudio drugačiju viziju kompanije od one koju su njegovi prethodnici sledili.

Glasnost i perestrojka

Osnovni koncept promena koje je Nadela počeo da implementira u Microsoftu je relativno jednostavan. Veća otvorenost ka tržištu, transparentnije pozicioniranje, „rušenje zidova” koji su se nagradili na mnogim granicama Microsofta sa drugi kompanijama i ekosistemima i softver, jasno su istaknuti kao prioriteti. Događaji koji su usledili su u potpunosti pratili ovakve planove. Korisnici Xbox konzola dobili su obećanje da im se Live Gold pretplata više neće naplaćivati, čime je stavljena tačka na bezobraznu zaradu koju je Microsoft uzimao od onih koji su, pored igranja, želeli da svoj Xbox pretvore u multimedijalnu napravu kakvu je kompanija i reklamirala. Još važniji je bio potez objavljivanja kraja svojevrsnog rata sa kompanijom Apple, u smislu pojavljivanja njihovih proizvoda na Microsoftovim konferencijama širom planete. Takođe, objavljen je set aplikacija iz Office porodice za iOS platformu i nije im stavljena paprena cena. Zapravo, ove aplikacije su besplatne. Interesantna je činjenica da je ideja za ovo potekla od Bolmera (Ballmer, Steve), ali je Nadela taj koji je čitavu stvar predstavio javnosti i „pokupio kajmak”.

Ako mislite da se spisak ovde završava, varate se. Gospodin Nadela je, ističući Internet of Things (IoT) kao „sledeću veliku stvar” računarstva, svetu predstavio triling „alata” za to novo doba – novu bazu podataka, novi servis u oblaku i servis analize podataka u takozvanom „big data” segmentu. Ovaj potez nije nimalo sentimentalan. IoT je već neko vreme nova sintagma o kojoj svi pričaju, a retko ko zna šta ona tačno znači. Ipak, ekonomski analitičari (na primer, McKinsey Global Institute) tvrde da ta sintagma „vredi” bilione (hiljade milijardi) američkih dolara godišnje.

Nadela je objavio da će Windows biti besplatan za sve uređaje čiji ekran ne prevazilazi devet inča, isterao na svetlost dana funkcionalnost brzog portovanja bilo koje aplikacije na bilo koju Windows platformu, što omogućava programerima širom planete da svoje proizvode i usluge razviju jednom, a da one budu dostupne na Xbox, Windows Phone i Windows 8 platformama.

Svi ovi potezi sigurno deluju fantastično, posmatrano iz dosadašnjih akcija Microsofta. Ipak, nešto pažljiviji pogled iz unutrašnjosti kompanije bi pružio malo drugačiju perspektivu. Većina poteza koji se pripisuju Nadeli su, zapravo, već duže vreme bili u protočnoj obradi kompanije. Neke od ideja postoje već godinama. Ono što je Nadeli omogućilo da svetu predstavi novi Microsoft su dve stvari: „čista knjiga” i neopterećenost ulogom osnivača. Nesporno je da je Nadela pokazao zavidan nivo hrabrosti u saopštenjima i potezima o kojima smo govorili. Ipak, dugo se čekao prvi „pravi” potez ovog gospodina, onaj koji će biti prekretnica ka novom Microsoftu kog je, u preterano apstraktnim opisima, mesecima pominjao.

Kao što svaki put sevne munja pre no što udari grom, tako je i sledeći veliki potez Nadele imao svetlosnu najavu. Na mesto direktora marketinga doveden je Kris Kaposela (Chris Capossela), čovek koji je do tada vodio marketing Officea. Ovaj gospodin je proveo preko dve decenije u kompaniji, a javnosti je poznat od trenutka kada je bio jedan od glavnih ljudi koji stoje iza mnogih govora Bila Gejtsa (Bill Gates). Prvi i osnovni zadatak je Kaposeli bio jasan od početka – takozvana „strategija jedinstvenog Microsofta” („One Microsoft”). Korak kojim je Kaposela pokrenuo ovu priču dočekan je sa ovacijama. Sećate li se Scroogled reklame o kojoj smo pisali? To je ona serija video priloga u kojima se vređaju Google Chromebook uređaji i za čije snimanje je Microsoft unajmio ekipu iz dobro poznate emisije „Pawn Stars”. Te reklame i tog pokreta više – nema. Microsoft je odlučio da sve svoje marketinške aktivnosti uskladi sa pričom o jedinstvenom, snažnom i kompaktnom Microsoftu, spremnom da svet iznenadi gromom koji će uzdrmati planetu. Tako i bi.

Grom

Nebo nije bilo vedro kada je kompanija koju mnogi preziru (ali i dalje koriste njene proizvode) odlučila da ozvuči svoju novost u vidu groma koji će odzvanjati duže no što naš um pamti. Microsoft je objavio da jezgro .NET radnog okvira (framework) postaje softver otvorenog kôda. Sa njime, u paru idu i izvršni mehanizam (runtime), kao i radne biblioteke.

Dok jedni ovo zovu osvešćivanjem i prihvatanjem tržišne stvarnosti, Microsoft ovo naziva prirodnim napretkom ne samo .NET-a, već i čitavog ekosistema kompanijinih proizvoda i usluga. Kako je deo softverskih proizvoda već otvoren (C#, Visual Basic, Visual F#, Entity Framework, ASP.NET 5), otvaranje .NET jezgra će „leći” na pravo mesto. Ovim potezom otvara se čitav niz mogućnosti za platformu koja je imala svoje ograđeno „dvorište”. Ovo rušenje zida će omogućiti kôdu pisanom na Microsoftovim jezicima da se pojavi i na platformama koje nisu zasnovane na Windows platformi. U prevodu, u nekom doglednom vremenu, biće moguće izvršiti deploy kôda pisanog unutar Microsoft ekosistema na Linux, MacOS, iOS, Android i druge operativne sisteme.

Ova nova mogućnost za Microsoftovu platformu je svojevrsni „Sveti gral” iz vizure onih koji već decenijama operišu u svetu standarda iz Redmonda. Sve ove godine, dok se vodio „rat” između Jave (danas Oraclea) sa jedne, i Microsofta s druge strane, „javaši” su na svojoj strani imali punu multiplatformnost. U poslednjih nekoliko godina, ta prednost je postala još značajnija jer je u svetu Linux operativnih sistema došlo do poboljšanja koja Microsoft nije mogao da prati sa svojim dominantno komercijalnim „jedna-veličina-za-sve” Windowsom. Pokušaja da se izradi „kopija” .NET-a je bilo dosta, neki su dostigli čak i značajne visine (Mono Project), ali kada nemate jedinstvenu srž iz koje razvijate kôd (s jedne strane Microsoft, s druge Mono), tada imate zapravo dve nekompatibilne priče koje stalno moraju da se usaglašavaju. To svakako nije bilo dobro za zajednicu programera, onu koju Microsoft namerava da stavi na prvo mesto svojih aktivnosti.

Osim stvarne i nedvosmislene portabilnosti i multiplatformnosti, Microsoft je imao na umu još jednu bitnu stvar – postavljanje temelja još jačem softverskom ekosistemu.

Već smo pisali o tome kako je Microsoft, kroz akviziciju Skajpa posebno, napravio zaokret u softverskoj metodologiji koju primenjuje u razvoju sopstvenih proizvoda. Prelazak iz Waterfall u agilni svet sa sobom nosi još neke stavove. Ljudima koji rade na razvoju Visual Studio alata, na primer, sada je prirodno da između svojih iteracija razvoja uključe veliki broj spoljnih programera koji će brzo izvalidirati učinjeno i omogućiti brz nastavak i samim tim brži dolazak do cilja. Agilno programiranje ide savršeno uz open source filozofiju. Oba pristupa omogućavaju kontakt sa korisnicima u realnom vremenu, što podiže kvalitet konačnog proizvoda na viši nivo, povećava količinu uparenosti očekivanja klijenata i isporučenog i, efektivno – smanjuje rizike velikih promena.

Još jedan potez ćemo u ovom čitavom događaju izvući kao veoma bitan. Namesto da u procesu otvaranja svog kôda javnosti Microsoft, kako smo do sada od njih navikli, zasnuje novu platformu za objavljivanje verzija – oni su svoj kôd postavili na GitHub. Ovaj neverovatan potez govori o snazi struke. Naime, ljudi koji danas rade u Microsoftu na visokim pozicijama vođa softverskih projekata dobro znaju da je GitHub u ovom trenutku mesto broj jedan u svojoj branši. Umesto da se troše veliki novci kako bi se napravila alternativa koja će hostovati samo Microsoft kodove i time ponovo ograđivati otvoreni kôd, neko dovoljno neopterećen je presekao i omogućio da se noćni buildovi i rane verzije u budućnosti nalaze tamo gde bi ih bilo ko od nas prvo i tražio. Dakle, nema Binga. Koristi se Google, a trud se upotrebljava tamo gde je to zaista bitno – u procesu podizanja svog rejtinga kako bi pretraživači davali baš tebe kada se nešto pretražuje.

Koliko su ozbiljni u svojoj nameri, pokazuju blogovi njihovih vodećih ljudi u softverskom timu. U komentarisanju otvaranja kôda zajednici, ovi programeri pišu o tome kako će (napokon) svaku promenu kôda moći da revidiraju programeri širom planete (kroz GitHubov pull request sistem) i da će svako novo izdanje pratiti dokumentacija koja do sada nikada nije izlazila iz privatnog oblaka američke kompanije. Prirodno, pred softverašima iz Microsofta ostaje još teškog posla. Na primer, praćenje bagova, kao i druge aktivnosti u razvoju, trenuto se vode kroz alat po imenu Team Foundation Server. Većina onih koji razvijaju na Microsoft platformama koristi ove alate. Trenutno prebacivanje na nešto novo za njih sigurno neće biti opcija. U prvo vreme trošiće se dodatni resursi kako bi se na dva mesta vodio popis svih problema. Načini integracije TFS-a sa otvorenom zajednicom i deljenje bagova će biti uhodavani u vremenu koje sledi.

Magistra vitae

Velike promene su deo naše stvarnosti. U svetu informacionih tehnologija, u kom se u brzim i kratkim iteracijama paradigme menjaju mnogo većom brzinom od bilo koje društvene delatnosti, ovakve strukturne promene velikih igrača na tržištu ne mogu proći neopaženo. Sve oči će biti uprte u američku kompaniju i tražiće se i najmanja greška. Sudije će biti nemilosrdne.

Microsoftovi vodeći ljudi dobro znaju u šta su se upustili. Plan otvaranja njihovog poslovanja je dugo čekana i dugo pripremana strategija da bi se njena egzekucija prepustila otvorenom tržištu. Kada je Mihail Gorbačov, poslednji sovjetski predsednik, uveo „Glasnost”, skup ekonomskih reformi otvaranja sovjetskog tržišta strancima i tržišnoj ekonomiji per se, stručnjaci su klimali glavama. No, ono što su mu sve vreme napominjali jeste da se ne mogu očekivati trenutni rezultati, te da revolucija mora teći pažljivo. Ono što je usledilo krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka je bilo sve osim pobede ekonomskih reformi. Iako je Zid srušen, u Sovjetskom Savezu su zavladale neke druge struje koje će odrediti sudbinu Rusije koju i danas vidimo na delu.

U sličnoj poziciji je i gospodin Nadela. Njegove reforme moraju ići pažljivo i koordinirano s tržištem, obezbeđujući dovoljno svežeg kapitala za svaku od aktivnosti koje će u međuvremenu nastati. Kako bi generisali dovoljno trenja između svojih zaposlenih i spoljnih programera, budućih doprinosilaca bržem i boljem razvoju sopstvenog ekosistema, Microsoft je odlučio da spoljnima podari poslednji deo slagalice – besplatni Visual Studio. Verzija 2015, koja će biti u gotovo Pro izdanju, biće data na korišćenje stotinama hiljada vrhunskih programera u obliku koji su čekali sve vreme, a sa sobom će nositi mogućnost programiranja na gotovo svim mejnstrim platformama današnjice, uključujući iOS i Android.

U timu onih koji će blisko raditi na izdejstvovanju svih ovih najava jeste i još jedan bitan gospodin. Migel de Ikaza (Miguel De Icaza), vodeće lice iza projekata Mono i drugih kompanije Xamarin, glavnog entiteta za portovanje .NET kôda na različite platforme, od početka je uključen u plan. Doprinos njega i njegovog tima će biti najznačajniji u procesu multiplatformizacije novog .NET jezgra, i to pre svega u razvoju virtuelnih mašina za interfejs ka svim popularnim platformama. Njihovih 14 godina iskustva u otvaranju .NET kôda svetu će biti više nego dobrodošle.

• • •

Ono o čemu se nije pričalo, ni u planovima, niti u komentarima Microsoftovih ljudi, jeste poslednji bastion stare i prevaziđene strategije – Windows. Zamislite samo otvoreni Windows! Pokušajte da procenite potencijal platforme koju svi dobro poznajemo, u oblicima koji su posebno pripremljeni za vaš slučaj korišćenja. Windows, posebno kompajliran za baš vašu namenu, koji nikada ne koči i ne pravi BSOD ili slične kerefeke je, u korisničkom smislu, uistinu savršen proizvod. Želimo Microsoftu da sruši i ovaj, poslednji preostali deo nekada velikog Zida, koji je predugo razdvajao novac od kvaliteta i korisnike od istinskog zadovoljstva. A ko to sme, zaista?

Momir ĐEKIĆ