Čak i u današnjem dobu, kada je dostupnost informacija veća nego ikada ranije, postoje neki delovi zemljine kugle o kojima se veoma malo zna. U takve krajeve spada i krajnji sever: kanadski Arktik, Grenland, Aljaska... Never Alone je igra dizajnirana u jednu jedinu svrhu: da vam približi taj deo sveta i upozna vas s Inuitima koji ga naseljavaju.

Naime, Never Alone je zamišljen kao prva u nizu takozvanih world igara čiji je cilj da publici predstave neke od svetskih kultura o kojima se malo ili gotovo nimalo zna, a koje su svakako zaslužile pažnju. Iza nje stoji organizacija Upper One Games, inicijativa koju je 2012. godine pokrenulo udruženje Cook Inlet Tribal Council, neprofitna organizacija koja pomaže starosedeocima Aljaske i drugih delova Amerike. Novac koji igrom zarade nameravaju da ulože u dalje finansiranje programa obrazovanja, zapošljavanja i podrške pripadnicima različitih plemena. Igra je i nastala u saradnji između programera iz Upper One Gamesa i pripadnika starosedelačkih naroda s Aljaske. To u praksi znači da je u razvoju igre učestvovalo četrdesetak poznavalaca istorije i kulture Inuita. To ne znači samo da ćete kroz igru dobiti kurs iz istorije, umetnosti i načina života – Never Alone će pre svega pokušati da vam prenese jednu potpuno drugačiju duhovnu stvarnost, nešto što je većina ljudi u modernom svetu odavno izgubila. To nije samo duboka religioznost u onom smislu u kojem je mi shvatamo, već način života u potpunom saglasju s okolnom prirodom i dobrim duhovima koji je naseljavaju.

Igra je inače koncipirana kao side-scrolling platforma u kojoj vodite devojčicu Nunu čije je selo zadesila jaka snežna oluja koja onemogućava lov pa im svima preti glad. Nuna kreće da pronađe izvorište i uzrok te oluje, ali se ubrzo suočava sa svim opasnostima koje ledeni krajolik Aljaske nosi: belim medvedima, klizećim glečerima, udarima oluje, ledom koji puca... Gejmplej je zasnovan na trčanju i pravovremenom skakanju, preskakanju, saginjanju, pentranju, ležanju pred naletima vetra i slično i u priličnoj meri zahteva dobre reflekse i brzo reagovanje na promenu okolnosti. Devojčici će se ubrzo pridružiti i pomagati joj i jedna polarna lisica. Tako je igru moguće igrati i kooperativno, u društvu s još jednim igračem koji će voditi lisicu. Ukoliko se ipak opredelite za samostalno putovanje, neophodno je da smenjujete kontrolu između devojčice i lisice u zavisnosti od terena i okolnosti. Primera radi, samo lisica može da se penje na visoke, okomite stene pa onda odatle pomaže devojčici da joj se pridruži. Posle nekog vremena, kao pomoćnici pojavljuju se i dobri duhovi koji svojim poluprozirnim telima tvore rampe, mostove i druge objekte koji će vam pomoći da pređete neku prepreku.

Svaki put kad stignete do neke određene tačke, otključavate deo pozadinske priče o Inuitima, prikazan u vidu zasebnih video-klipova koje možete pogledati baš u tom trenutku ili ostaviti za kasnije. Te priče govore starešine, pripovedači i drugi cenjeni članovi inuitske zajednice i one zajedno donose više od 30 minuta zanimljivih informacija o njihovoj istoriji, kulturi, načinu života, biljnom i životinjskom svetu dalekog severa, verovanjima i običajima. Međutim, ono što je najistaknutije kako u samoj igri tako i u tim video-intervjuima jeste osećaj bliskosti te zajednice, poštovanja, povezanosti, svih onih stvari koje su odavno nestale iz većine modernih civilizacija pod naletom brzog, urbanog života. Slušajući način na koji ti ljudi i dan-danas sede oko vatre i pripovedaju, cene svoju okolinu i sve njene dobre i loše strane i i dalje veruju u neku višu silu koja nas vodi kroz život igrač ne može a da se i sâm oseti kao bar malo bolji čovek.

Kompletan dizajn igre takođe je u inuitskom stilu. Uvodna priča i još neke animacije urađene su baš u stilu starih plemenskih crteža ili rezbarija, naraciju vodi jedan od starosedelaca Aljaske mekim i zvučnim glasom koji će vas bukvalno omađijati, a fenomenalna atmosferična muzika svemu tome daje posebnu čar. Devojčica Nuna, njeni pratioci i kompletna okolina nacrtani su u predivnom, artističkom stilu koji čak i u uzbudljivim deonicama igre deluje smirujuće i prosto vas upija u sebe. Iako je u pitanju svet snega, leda i vetra, igra nosi neku sebi svojstvenu toplinu, ponajviše zahvaljujući osećaju jedinstva između čoveka i prirode. Naslov igre, Never Alone, na najbolji način dočarava atmosferu koju su autori pokušali da nam prenesu.

Pri svemu tome, iako bi se možda očekivalo drugačije, Never Alone uopšte nije laka igra. Ona će od vas zahtevati i dobre reflekse i brze reakcije, a ponekad i vijuge da biste shvatili šta je zapravo potrebno da se uradi. Posebno nezgodni umeju da budu dvostruki skokovi lisice (na primer, treba da skočite na neku stenu, odbacite se i skočite unatrag na nešto drugo) uz iznenadne nalete vetra koji vas jednostavno vrate tamo odakle ste krenuli. Iako sve to nikada ne postaje frustrirajuće, pitanje je koliko je taj stepen težine primeren ciljnoj publici ove igre koja, pretpostavljamo, više teži nečem opuštajućem. Možda bi klasična avantura bolje dočarala željenu poentu od platforme...

Konačno, moramo da zaključimo da je Never Alone poduhvat nadasve vredan vaše pažnje. Količina ljubavi i pozitivne energije uložena u njega nadmašuje gotovo sve druge igre koje ovih dana imate prilike da isprobate i, čak i ako inače niste ljubitelj platformskih igara poput autorke ovog teksta, sigurno ćete uživati barem u nekim elementima igre. Njena celokupna atmosfera jednostavno će vas uvući u svoj svet, a pride ćete svašta i naučiti, i to na jedan vrlo suptilan i nenametljiv način, što je retkost za igre koje pretenduju na to da budu obrazovne prirode.

Jovana KUZMANOVIĆ