Zvuči krajnje neverovatno, ali sa najpopularnijim golferom današnjice – Tajgerom Vudsom, kroz video igre družimo se još od davne 1999. godine. Zbog vođenja promiskuitetnog života popularnog golfera, EA Sports je odlučio da prekine saradnju sa njim, što je automatski značilo da je Tiger Woods PGA Tour 14 ujedno i poslednja golf simulacija ove kompanije koja izlazi u prepoznatljivoj oblandi. Ipak, odbacivanje projekta nije toliko zabolelo samog Tajgera (već pregovara sa nekim drugim izdavačima), koliko razvojni tim HB Studios koji je do guše bio u fazi razvoja nove igre. Kako im trud ne bi propao, odlučili su da igru izdaju samostalno...

S obzirom na to da su „izgubili leđa”, niz vodu su otišle licence, igrački modovi na koje smo navikli, pa čak i „zezalice” u vidu poznatih ličnosti. Jasno je da nema ničega ni od realnih golfera, pa je autorskom timu ostalo da zaigra na džoker karte. Obelodanjena je saradnja sa čuvenim Greg Normanom (na polju dizajniranja terena), akcenat je više na simulaciji same igre nego na zabavi za široke narodne mase, a tu je i snažna društvena komponenta. The Golf Club njegovi autori vole da zovu next-gen simulacijom golfa, pošto je igra urađena i za PlayStation 4, odnosno Xbox One.

Dočekuje nas neuobičajeni glavni meni koji koristi nešto nalik „živim pločicama” iz upravljačkog interfejsa Metro. Pominjemo ovo pošto je listanje opcija na ovaj način bespotrebno zakomplikovano (barem na prvu loptu). Ipak, ako pomislite da je to razlog zašto ne uspevate da pronađete karijerni mod, odmah ćemo vas demantovati – nema ga! Umesto toga, okosnicu igre čine turniri koje igrate protiv živih protivnika. Nažalost, broj igrača je ograničen na četiri, a poteze možete da igrate jedan za drugim, u svojevrsnom Live režimu (gde čekate svoje protivnike), ili da pratite svoj tempo i samo preuzimate rezultate drugih igrača. Podržan je hot-seat lokalni multiplayer u kojem, takođe, mogu da učestvuju do četiri ljudska igrača, uz izbor jednog od tri dostupna režima igranja. U jurnjavu za najboljim rezultatom možete da se upustite i sami kada su jedine prepreke konfiguracija terena, vetar i vaše umeće baratanje štapom za izvođenje udaraca.

Ozbiljan nedostatak igračkih režima donekle je nadoknađen ogromnom bazom terena. Igra dolazi sa čak 21 terenom, što je do sada nezabeležen slučaj u igrama iz ove klase. Pored toga, može da se preuzme još dodatnih terena iz igračke komune jer su autori stavili odličan Course Designer igračima na raspolaganju. Ovaj alat nosi ime pomenutog australijskog golfera Grega Normana. Prvo birate „temu” za vaš teren i to između alpskog, jesenjeg, ruralnog ili pustinjskog krajolika. Sledeće na redu je setovanje gustine drveća, broj vodenih površina i, naravno, brdašaca. Možete da odredite i broj rupa, odnosno težinu terena. Na osnovu svih ovih podataka rutina za proceduralno generisanje renderuje teren i raspoređuje „rupe” naokolo. Teren se kao takav može snimiti i podeliti sa komunom ili možete pristupiti podešavanjima „u sitna crevca” gde možete da menjate, recimo, nagib terena, vrstu podloge i tako izradite teren po svojoj volji bukvalno do najmanjih detalja. Zahvaljujući proceduralnom generisanju, izrađeni tereni lako se dele i prenose „mrežom”, a učitavanje je gotovo momentalno jer se ne koristi prerenderovani sadržaj već se posao obavlja „u letu”.

The Golf Club je zapravo veoma zabavno igračko iskustvo. Umesto digitalnih, na raspolaganju su analogne kontrole. Sve je pravljeno za „pečurkaste” upravljače, ali se loptica prema meti može hitnuti i mišem. Dok držite pritisnut levi taster, povučete miš prema sebi i ne časeći časa gurate ga prema gore kako bi golfer udario lopticu. Na taj način ne samo da određujete jačinu udarca već ste u prilici i da zafelširate lopticu. Možete da birate između običnog ili punch udarca, menjate štapove po volji i u svakom momentu imate uvid o stanju na terenu – brzina duvanja i pravac vetra, rastojanje loptice do rupe, nagib i vrsta terena i slično. Informacije se daju pregledno i razumljive su čak i onima koji nikad nisu igrali golf. Zbog svega ovog, The Golf Club mogu da igraju i casual igrači, iako autori navode da je igra simulacija i da je namenjena dobrim poznavaocima ovog sporta.

Na prosečnim, pa čak i nešto jačim, mašinama gotovo je nemoguće poterati igru na maksimalnom nivou detalja i u full HD rezoluciji (seckanje i gubitak frejmova su nepodnošljivi). Razlog je veoma loša optimizacija koja jednostavno ne dozvoljava engineu da se razmahne po želji. Međutim, čak i sa takvim podešavanjima grafika je tek prosečna i ne zadovoljava next-gen kriterijume. Animacija golfera je sasvim u redu, ali zamerka ide na kvalitet upotrebljenih tekstura i same modele objekata koji sadrže isuviše malo detalja i poligona na sebi. S druge strane, zvuk je više nego dobar – kolizija loptice i štapa je ultra-realistična, čuju se ambijentalni zvuci, vetar koji „lupka” zastavicu kod rupe, a tu je i prilično dobar komentar koji će vas povremeno iznenaditi analizom. Šteta je što vokabular nije bogatiji, ali šta je tu je. Publika je izostala u potpunosti, baš kao i prepoznatljiva atmosfera turnira, ona gužva na rupama, tribine sa nestrpljivim posmatračima i tako dalje.

The Golf Club je još jedna od onih igara pod parolom „počeli smo, ali nismo je baš skroz završili”. Osećaj tokom igranja je prilično dobar i zabavno je „overavati” rupu po rupu. Nedostatak kampanje i boostovanja karakteristika vođenog golfera glavne su mane i to će većinu zainteresovanih odbiti od igre. Ne vole baš svi multiplayer i takmičenje sa živim igračima. Druga stvar su tehničke karakteristike na kojima valja dobrano poraditi kako bi franšiza zaslužila ulazak u „prvu ligu” naslova. Optimizacija je sledeća na listi, osim ako autori ne pucaju na bogatu klijentelu koja ne žali masnu lovu za grafičke kartice vanzemaljskog porekla i najmodernije procesore.

Vladimir PISODOROV