Igre koje prate gromopucateljne filmske hitove najčešće su smeće, ali čak i među smećem postoji nekakvo dostojanstvo, neki minimalni nivo ispod kojeg se ne ide...Fight for Middle Earth odlazi duboko ispod tog imaginarnog dna, u prostor gde stoluju nečisti, gde kolo igraju zombi-nacisti... Iako je u pitanju oficijelna igra Warner Bros. Entertainmenta koja na Google play/iTunes dolazi uporedo s trećim nastavkom Hobita, stepen njene surove retardiranosti nije uporediv ni s amaterskim delima clickbait kineskih prevaranata koji su nekada prepunjavali Android market. Na početku igre birate između vilenjaka, patuljaka, ljudi ili orka, nakon čega bivate bačeni na polje ispred Erebora da se mlatite protiv orka (ako izaberete orke, mlatićete se protiv ljudi). Kompletan gameplay sastoji se od besciljnog kretanja po sivom terenu bez detalja i pritiskanja tastera za napad. Partiju gubite ako poginete, ali s obzirom na to da vodite tročlanu ekipu, u svakom trenutku možete menjati lik koji vodite, dok se ranjeniku HP automatski regeneriše. Tako ćete se mlatiti nekih petnaest minuta dok igra ne odluči da je dosta, nakon čega će vas baciti na ekran s online leaderboardom. I to je to – nema ciljeva, nema bossova, nema varijacija među protivnicima, nema čak ni drvceta koje bi razbilo monotoniju sivog terena. Čestitam, igrali ste „Karakondžula game”, kako bi rekao drevni autor u „Svetu kompjutera” iz prošlog veka. Miodrag KUZMANOVIĆ | | |
