Kompjuteri u obuci borbenih pilota

Kažu da je brišuće letenje lovačkim avionom bolje od seksa. O tome, nažalost, ne mogu da posvedočim, ali moji domaćini iz 101. lovačke avijacijske eskadrile „Vitezovi” s aerodroma Batajnica sasvim sigurno mogu. Ideja o radnoj poseti jedinici ratnog vazduhoplovstva Vojske Srbije začela se u glavi majora-pilota Nikole Mihailovića, dugogodišnjeg čitaoca „Sveta kompjutera”, koji je poželeo da radoznalom čitalaštvu približi najinteresantnije aspekte digitalne obuke borbenih pilota našeg ratnog vazduhoplovstva. Nakon birokratskih peripetija sa čekanjem na dozvole i odobrenja, crvena vrpca je konačno presečena i mala delegacija „Sveta kompjutera” otisnula se put Batajnice.

Taktička učionica

Situacija u vojsci ne može da bude bolja od situacije u državi, a krilatica „koliko para, toliko i muzike” i te kako je primenjiva na ratno duhoplovstvo VS. Održavanje flote borbenih aviona i redovan trening pilota spadaju u veoma krupne stavke u okviru vojnog budžeta, tako da kvantitet letnih časova nije ni približan standardima koji su važili u SFRJ. Što kažu naši domaćini, „nema poletanja niti bilo kakve vežbe bez najmanje dve tone kerozina”. Cena jedne letačke sesije mnogo je viša od ceha od par hiljada evra koji je potrebno platiti za minimalnu količinu goriva za jedan avion – rezervni delovi, redovno i vanredno održavanje i druge stavke taj broj multiplikuju. A šta je s obukom kompletne eskadrile? Koliko košta vežbanje timske taktike odbrane vazdušnog prostora? Mnooooogo, rekoše nam, upadljivo akcentujući slovo o...

Šta je rešenje? Ingenioznost i inicijativa mladih pilota i njihove komande koji su osmislili i realizovali koncept taktičke učionice zasnovane na klasičnim PC računarima, uz nekoliko vrlo specifičnih hardversko-softverskih modifikacija. Većina aspekata timske taktike svodi se na komandovanje, komunikaciju i koordinaciju, što su aktivnosti koje se, u dobrom procentu uslova, mogu uspešno simulirati na zemlji. Nismo ni prva ni poslednja zemlja koja je implementirala ovo „cost-effective” rešenje – izraelsko ratno vazduhoplovstvo, recimo, tako nešto radi od sredine devedesetih godina prošlog veka.

Taktička učionica 101. lovačke avijacijske eskadrile koja leti na avionima MiG-29 i MiG-21bis na prvi pogled se ne razlikuje od klasične PC igraonice. Mere obezbeđenja na ulazu, Saitek X52 Pro Flight Control system (džojstik, pedale i poluga gasa) i TrackIR sistem pored svakog računara svedoče o tome da se ipak radi o nečemu ozbiljnijem. Prva iteracija taktičke učionice postavljena je još 2003. godine, a od tada je ceo sistem nekoliko puta apgrejdovan. Poslednji put se to desilo tokom naše posete zahvaljujući kompaniji AMD. (Prethodna generacija mašina zasnovanih na Intel Core2Quad mašinama bila je nabavljena 2009. godine te se osećala snažna potreba za svežijim hardverom.)

S treninzima u okviru učionice počelo se na simulaciji Lock On: Modern Air Combat slavne ruske kompanije Eagle Dynamics, poznate i po čuvenom simulatoru Su-27 Flanker. S vremenom se iskristalisalo da je DCS (Digital Combat Simulator), novija simulacija iste kompanije, mnogo bolje rešenje zbog drastično boljih alatki za precizno prilagođavanje aviona. Multitalentovani major-pilot Novak Đorđijević, koji pored brkova u stilu Goosa iz „Top Guna” ima i zavidno znanje programiranja, preuzeo je na sebe i svoj uski krug simulacionih entuzijasta kreaciju REALNE verzije MiG-21bis, lovačkog aviona na kojem leti njegova eskadrila. Nakon bezmalo četiri godine razvoja i uz tesnu saradnju (i ugovor) sa kompanijom Eagle Dynamics, stvoren je MiG-21bis „DLC”, u svim aspektima potpuno identičan kao originalni avion u našem naoružanju. Detaljno podešavanje avionike i implementacija parametara koji ne postoje u drugim DLC avionima koji se mogu nabaviti u DCS online prodavnici podigli su hardversku zahtevnost kompletne igre – kad se leti na našoj „dvadeset-jedinici”, u proseku se dobija 10 frejmova manje zbog plejade faktora koji amaterski dizajnirani vazduhoplovi ne uzimaju u obzir. Ilustracije radi, naš virtuelni MiG-21bis ide u takve detalje kao što je zasebno proračunavanje ponašanja svake granate ispaljene iz avionskog topa u zavisnosti od visine, otpora vazduha, vremenskih uslova, brzine aviona, napadnog ugla, gravitacije... Autor je skroman i ne želi da se hvali činjenicom da se realniji MiG-21bis verovatno ne može naći ni na simulatorima kompanije Mikojan i Gurjevič.

Kako izgleda tipična sesija vežbanja u taktičkoj učionici? Ekipa zasedne za računare, stavi kačkete i na njih TrackIR reflektujući modul, jedan pilot sedne na zaseban PC i preuzme ulogu „dungeon mastera” (kontrolora svih simulacionih parametara) i u skladu s planom obuke odabere odgovarajući scenario. Iako se efektivno radi o igri, kad se trenira, nikakvog zezanja nema – dozvoljeno je korišćenje samo službene terminologije i realnih situacionih parametara (recimo, dopunjavanje goriva u vazduhu jednim klikom i drugi cheatovi nisu dozvoljeni). Sesije traju koliko bi trajale i realne situacije – od petnaest minuta do sat vremena ili više, zavisno od vrste zadataka, broja i složenosti eksternih faktora.

Taktička učionica 101. lovačke avijacijske eskadrile našem vojnom budžetu uštedela je desetine miliona evra, uz trošak koji je toliko mali da je praktično beznačajan.

Simulator MiG-29

Nakon nekoliko sesija vežbanja u taktičkoj učionici, letački sastav eskadrile odlučio je da nas počasti poslasticom koja se ne servira čak ni odabranima...

Iza kriptične skraćenice STBP-29SD krije se jedna ultra fantastična stvar – profesionalni vojni simulator aviona MiG-29B. Prethodna verzija, koja bi danas bila već beznadežno zastarela, uništena je tokom bombardovanja 1999. godine, a 2009. od Rusa je kupljena njena najmodernija iteracija. Pitali smo za cenu, rekoše nam da je prava sitnica – nekoliko miliona evra.

STBP-29SD je smešten u posebnu salu koja na prvi pogled podseća na bioskopsku dvoranu, za šta je zaslužno ogromno projekciono platno zakrivljeno u IMAX stilu. U sredini prostorije je kabina MIG-29B, a iza nje, odvojeni paravanom, kontrolna konzola za rukovođenje parametrima leta i zaseban računar za pilota-pratioca. Za davanje slike na projekcionom platnu zadužena su tri projectiondesign F3+ XGA projektora od kojih svaki kontroliše jedan segment slike. Rezolucija pojedinačnog projektorskog prikaza je 1050 x 1400 (x 3) što daje približan 3,3:1 aspect ratio zbog dinamičkog preklapanja snopova koje sistem automatski vrši radi kvalitetnije konezije pojedinačnih segmenata (kombinovana rezolucija je približno 3500 x 1050 tačaka). Četvrti projektor, smešten iznad glave pilota, zadužen je za projekciju HUD parametara.

AMD apgrejdovao učionicu Kompanija AMD i njen regionalni menadžer Nedeljko Kovačević, letački entuzijasta par excellence, prepoznali su potrebu za hardverskim osveženjem taktičke učionice 101. lovačke eskadrile. Deda Mraz je stigao mesec dana ranije u jedinicu i doneo pet grafičkih akceleratora AMD Radeon R9-270/2GB GDDR5, pet procesora AMD FX-8320e, pet matičnih ploča AMD A970 i pet Kingston SSD-ova od 120 GB. Ovi računari će od sada činiti hardversku osnovu za taktičke vežbe pilota koji se više neće mučiti s malim frejmrejtom. Drevna poslovica kaže: „više frejmova, veća borbena gotovost”, zbog čega mi civili možemo samo da se osećamo bezbednije.

Hardversku osnovu sistema čini osam custom PC konfiguracija smeštenih u dva odvojena, aktivno hlađena racka. Jedan PC pogoni avioniku, tri su zadužena za projekciju segmenata slike, jedan računa teatar operacija, jedan je namenjen kontroli letnih parametara, na jednom leti pratilac, a jedan server objedinjuje rad kompletnog sistema. Svaka mašina je zasnovana na Intel Core2Quad procesoru i grafičkim karticama Nvidia 8600 GTS. Pilotskom ugođaju doprinosi snažan zvučni sistem s integrisanim subwooferom koji simulira buku motora. S obzirom na to da se radi o „normalnoj” kabini MiG-29B, nema nikakve razlike između pilotaže ovim simulatorom u odnosu na realan avion, osim G-sila koje se iz objektivnih razloga ne simuliraju. Softver koji pogoni STBP-29SD simulator nije nikakva komercijalna varijanta (ili modifikovana igra), već rešenje interno razvijeno u kompaniji MiG. Simulator je u potpunosti prilagođen našim uslovima, što uključuje mapu Srbije i okolnih država. Vredi istaći da ovaj simulator ne spada u hidraulične simulatore, to jest da je kabina fiksirana i da se ne pomera u zavisnosti od pokreta palice.

Osećaj pilotiranja u ovom simulatoru praktično je neopisiv i predstavlja ultimativni san za svakog flight-sim entuzijastu. Svetla u sali se ugase, vidno polje u potpunosti preuzme gigantsko zakrivljeno platno u rezoluciji približnoj UHD, od kontrolora stigne dozvola za poletanje, a palica gasa gurnuta napred počinje da proizvodi realan zvučni feeback motora koji rade punom snagom na poletanju... Od ovoga je bolje samo pilotiranje realnim avionom, mada je i to diskutabilno – simulacija je podjednako realna, ali neuporedivo manje stresna. Ko bi od nas civila mogao da se opusti leteći brzinom od mah i po na visini od nekoliko kilometara? Ovo je igra, ultimativna, najbolja simulaciona igra na svetu, ali ipak igra. Naša delegacija je sasvim ozbiljno testirala strpljenje svojih domaćina i uzurpirala simulator na više sati, kušajući se u različitim situacijama – od prostog sletanja na batajnički aerodrom, preko presretanja F-15 koji je doleteo iz pravca Bugarske, do vazdušne borbe u paru protiv dve „efšesnaestice”. Ovom prilikom bih želeo da pohvalim Miodraga Kuzmanovića, to jest sebe, na jednoj vazdušnoj pobedi i uspešnom sletanju iz prve (uz, doduše, višemilionsku štetu na virtuelnom stajnom trapu zbog odskakivanja po betonu)! Tja. Godine 2011. koncern MiG izbacio je 3D varijantu ovog simulatora, čija nabavka za naše vazduhoplovstvo čeka neka bolja vremena.

Na kraju nam ostaje da se zahvalimo našim domaćinima, majorima-pilotima Nikoli Mihailoviću, Zvonku Gogi i Novaku Đorđijeviću, njihovom komandantu majoru Dejanu Bedi, njegovom zameniku majoru Bojanu Jelenkoviću i anonimnim nadležnima iz ministarstva odbrane koji su omogućili posetu jedinici i realizaciju ovog teksta.

Miodrag KUZMANOVIĆ