Pošto igračka industrija trenutno pliva u sve prostranijem moru naslova, autori igara se trude da svoje delo oplemene nekim konceptom koji do sada nije viđen i da tako sebi povećaju šanse za uspeh među brojnim konkurentima. Karmaflow je školski primer takvog pristupa, igra koja se najviše izdvaja po tome što je njena priča isključivo ispripovedana kroz pesmu. Ovo je platformer-mjuzikl, nešto što se retko (ili nikad) ne viđa. Nažalost, sem tog elementarnog koncepta nijedan drugi element igre nije ništa posebno.

Da se prvo pozabavimo aspektom ovog naslova koji ga čini zanimljivim i zbog kojeg smo i poželeli da ga opišemo. Muzika Karmaflowa je mešavina dva pravca koji su s jedne strane potpuno različiti, ali koji imaju i izvesne sličnosti. Soundtrack čine tradicionalne „diznijevske” pesme koje se naizmenično smenjuju s power metal segmentima. Autori iz debitantskog tima Basecamp Games su se oko ovog dela igre dosta potrudili – muzika koju su napravili je savršena podloga za priču, a unajmili su i dosta poznatih pevača i pevačica (na primer, Denija Filta (Cradle of Filth), Marka Hadsona (Dragonforce), Simon Simons (Epica) i tako dalje). Ti slavni muzičari su svoj posao obavili odlično, a neke od pesama sam nakon igranja potražio da bi ih uvrstio u svoju kolekciju i plejliste.

Nažalost, scenario je osetno slabijeg kvaliteta. U ulozi ste Čuvara karme koji mora da obiđe nekoliko svetova koji su ogrezli u tamu zbog sunovrata njihovih Zaštitnika. Na Čuvaru karme je da povrati njihov stari sjaj. Najveći problem sa scenarijom je to što su priče Zaštitnika šuplje, lišene zanimljivih događaja i likova, što se odlično vidi na primeru prve priče. Odmah na početku saznajete da je Dirigenta, Zaštitnika tog sveta, ostavila Muza, koja je potpala pod uticaj neodređenih sila zla. Do samog kraja tog dela igre, radnja se nimalo ne razvija, a i na kraju jednostavno birate da li ćete da pomognete Dirigentu ili Muzi. Neodređene sile zla ostaju neodređene i nedefinisane, likovi i svet ostaju potpuno nerazrađeni, a čak se i ništa posebno nije desilo. Doduše, tek treba da se pojavi drugi čin igre, tako da će možda te priče budućih poglavlja da budu bolje, ali na osnovu viđenog iz prvog čina imamo veliku sumnju da će to da se desi.

Sem toga, jasno se vidi da je ovo nezavisna igra s malim budžetom, jer koreografija tokom pesama maltene i ne postoji – osim u pojedinim scenama, likovi stoje u mestu, a kamera se kreće oko njih. Poslednji ekser u kovčeg scenarija zabijaju nemaštoviti stihovi, koji su u fazonu: „Muza je ostavila mene, da je vratiš molim tebe!” Kao da su scenaristi napisali obične dijaloge koji se igrom slučaja rimuju. Kada je video šta igram, moj cimer je narednih pola sata komunicirao isključivo „operskim” glasom („Treba da operemo sudoooove!”), što se po kvalitetu teksta uopšte ne razlikuje mnogo od dijaloga iz igre (ne bih javno da se izjašnjavam o kvalitetu cimerove izvedbe).

Karmaflow je originalan i na polju mehanike. Sem jednostavnog platformisanja, koje se svodi na „Skoči s jedne platforme na drugu” i koje je dosadnjikavo jer između tih platformi nema prepreka, tu su i nešto zanimljiviji avanturistički elementi. Naime, igra je puna objekata koje možete da aktivirate ili deaktivirate. Kada ih deaktivirate, iz njih crpite karmu koju koristite da aktivirate druge objekte. Na primer, isisate karmu iz okolnih, nebitnih biljaka i onda pomoću nje oživite biljku koja će da vam omogući da dosegnete sledeću oblast. Iako taj koncept deluje kao potencijalno odličan generator zagonetaka, svi izazovi su vrlo laki, što i taj deo mehanike čini dosadnjikavim. U globalu, sveopšta jednostavnost je najveći kamen spoticanja i glavni razlog zašto igra jednostavno ne drži pažnju nego dok kroz nju prolazite mehanički razmišljate o nečem drugom. Skočite na platformu, usisate karmu iz okoline, aktivirate neki drugi deo okoline, skok na sledeću platformu i tako u krug. Naravno, često se javljaju i drugačiji izazovi, posebno u sferi manipulacije karmom, ali nijedan problem vas neće naterati da se zamislite, zbog čega izostaje onaj izuzetan osećaj koji imate kada rešite neku tešku zagonetku.

Iako je sasvim funkcionalna, Karmaflow je igra koju slobodno možete da preskočite. Posle gomile generičkih fantazijskih priča, ovo specifično, raspevano okruženje jeste zabavno, ali to nije dovoljno kada su svi ostali delovi igre prosečni.

Aleksandar ĐURIĆ