Organajzer ili multimedijalni plejer? Trebalo bi da bude ovo prvo, ali posle provedenih pet minuta u druženju sa programom ozbiljno ćete početi da sumnjate u tu tvrdnju autora. Zapravo, Diffractor nije klasičan „sakupljač” slika, već se u koštac ravnopravno hvata i sa video-datotekama. Pri tome, može da barata bazom koja sadrži nekoliko miliona datoteka, a da ne trokira, zakoči ili korisnika onemogući u svom naumu. Ono što je najlepše, program je umotan u svilenkasti ukrasni papir koji mami korisnika da posegne za nektarom koji se nalazi unutra. Besplatnim nektarom, dodaćemo...Prvo startovanje programa automatski znači indeksiranje sadržaja, odnosno izradu baze koja sadrži podatke o pronađenom materijalu (fotke i video-klipovi). Nažalost, program će automatski zaviriti u Users sekciju operativnog sistema nadajući se da u podrazumevanim „fasciklama” (Pictures, Videos, Music, Downloads...) čuvate važne vam slike i filmiće. Ukoliko to nije slučaj, moraćete da pojurite u sekciju sa podešavanjima i tamo naznačite koji direktorijum/particiju/disk koristite kao skladište. Dalje, ograničeni ste na definisanje samo jedne putanje, pošto je „dodatna snaga” u ovom departmentu (čitaj: još tri dodatne, različite putanje) rezervisana isključivo za korisnike koji autorima odluče da doniraju određenu svotu novca. Bilo kako bilo, indeksiranje sadržaja je veoma važno obaviti, pošto će se podaci, između ostalog, koristiti i u svrhu pretrage. Recimo, ako u polje za pretragu ukucate neku godinu, Diffractor će na uvid ponuditi sav materijal koji je tada nastao; ukucavanje brojeva od 1 do 5 automatski znači da tražite slike određenog kvaliteta koji ste sami podesili i tako dalje. U zavisnosti od veličine destinacije koja se skenira te broja datoteka, indeksiranje ume da potraje, ali se zato nagrađuje gotovo momentalnim odzivom na upite korisnika. Zapanjujuće je kojom brzinom Diffractor vraća povratne informacije i prikazuje ih na ekranu. Naravno, korišćena baza može i da se resetuje, odnosno „sabije” kada nakon dužeg korišćenja počne da se „preliva” iz predviđenog okvira.  |
Diffractor radni ekran deli na dva dela – u desnom se nalaze thumbnailsi detektovanog materijala, dok je leva polovina rezervisana za preview. Korisnik nije nužno ograničen na fifty-fifty podelu i pomeranjem vertikalne granične linije po svom nahođenju može da određuje veličinu pomenutih sekcija. Tu je i opcija za rihtovanje thumbnailsa preko koje je moguće i veličinu sličica podesiti po svojim potrebama. Preview prozor, osim što daje nešto detaljniji vizuelni uvid u izabrani fajl, donosi i pregršt zanimljivih informacija – rezoluciju datoteke, format zapisa, uređaj sa kojim je načinjen fajl, a tu je i skala sa zvezdicama za davanje ocena. Primetićete da je na raspolaganju i svojevrsno Play dugme preko kojeg pokrećete slideshow prezentaciju gde nemate mogućnost podešavanja tranzicionih efekata, već isključivo dužine držanja slika na ekranu. Svaki frejm može da se pauzira i reprodukcija nastavi po vašoj naredbi. Inače, slike mogu da se gledaju iz zasebnog prozora, odnosno u fullscreen režimu, a postoji i posebna sekcija za sprovođenje osnovnih obradnih radnji. Kropovanje je prvi korak, potom je tu rotiranje, pa mogućnost upisivanja tagova i opisa za svaku pojedinačnu sliku i na kraju naročiti klizači preko kojih podešavate zasićenost boja, osvetljenje, kontrast i tako dalje. Obrađene slike mogu da se snime isključivo u JPG ili PNG formatu.Kada je rad sa video-klipovima u pitanju, valja napomenuti da je na raspolaganju nešto manje manevarskog prostora. Datoteke mogu da se taguju/ocenjuju i to je uglavnom to. Reprodukcija se obavlja iz sekcije preview ili režima fullscreen uz prisustvo osnovnih dugmića za kontrolu toka reprodukcije. Dobićete i informacije o radnoj rezoluciji, upotrebljenom kodeku, formatu zapisa, dužini trajanja snimka, odnosno obliku audio-komponente. Program dozvoljava „čupanje” pojedinačnih frejmova iz klipova i njihovo snimanje u, opet, JPG ili PNG formatu. Iako se nigde ne pominju, Diffractor bez problema koegzistira sa audio-datotekama. Pri tome nije ograničen na MP3 i slične široko rasprostranjene formate, već može da barata (na primer) i sa FLAC komplementima. Pesme mogu da se reprodukuju i tu je na raspolaganju kontrola jačine zvuka preko jednog dugmeta (pomalo rogobatno rešenje), klasičan seekbar te dugme za pauziranje i nastavak reprodukcije započete pesme. Zanimljivo je da Diffractor „pamti” dokle ste stigli sa slušanjem pojedinačnih pesama i kada se ponovo vratite na njih može da nastavi reprodukciju sa tog mesta. Inače, numere mogu da se taguju baš kao slike i video-klipovi, a možete i da im „prišijete” oznaku kvaliteta koristeći zvezdice. Prijatno nas je iznenadilo što je reprodukcija propraćena simpatičnim vizuelnim efektima, što je redak slučaj kod programa kojima primarna namena nije puštanje muzičkih numera. Diffractor je zanimljivo parče softvera koje brzinom svetlosti barata velikim bazama podataka u kojima se nalaze slike, muzika i video-datoteke. Korisniku nudi samo osnovne opcije, ali nam se baš to i svidelo jer je izostalo uobičajeno gušenje suvišnim mogućnostima i funkcijama koje se kao kuga proširilo kod konkurencije. Brzo lociranje materijala (zahvaljujući indeksiranju), tagovanje, ocenjivanje i mogućnost da materijal „čujete i vidite” na licu mesta sasvim su dovoljni za organizaciju kućne kolekcije multimedijalnog sadržaja. Plus je i sve besplatno, što je stvar koju uvek volimo da vidimo. Vladimir PISODOROV | | |
