Da li pred našim očima izrasta Feniks iz pepela Opere? RIP Opera! Ovim rečima završili smo poslednji tekst o Opera browseru, napisan pre tačno godinu i po dana (SK 9/2013). Operacija odstranjivanja svega dobrog u Operi potpuno je uspela, ali „falsifikator” koji je preuzeo identitet legende (što nije mišljenje samo autora ovog teksta) nije uspeo da prevari brojne poklonike originalnog browsera. I baš kada su i najuporniji počeli da sumnjaju da će Opera dobiti dostojnog naslednika pojavio se tračak svetlosti u (predugačkom) tunelu.Jedan od dvojice suosnivača kompanije Opera Software, Jon von Tetzchner, nakon neslaganja sa svojim partnerom, napustio je pre nekoliko godina matičnu kompaniju. Iako je tada ta vest prošla nezapaženo, sa današnje distance možemo da kažemo da je razlog za to bilo razmimoilaženje u pravcu razvoja Opere. Kako smo to zaključili? Jednostavno, gospodin Tetzchner je nakon napuštanja Opera Softwarea, a naročito nakon što je dotična kompanija rešila da odbaci sve što je do tada urađeno na Operi, odlučio da korisnicima vrati ono na šta su navikli. I tako je na pepelu stare Opere počeo da izrasta novi browser nazvan Vivaldi. Da će se držati stare strategije, razvoja browsera namenjenog korisnicima, sa funkcijama koje oni žele, a ne sa funkcijama koje nameću proizvođači (što se i na primeru Windowsa 8 pokazalo kao neuspešan pristup), govori i odabir imena novog browsera. Čitajući između redova možemo da zaključimo da će Vivaldi biti zasnovan na principima koji su proslavili Operu, a kako su i oba imena vezana za klasiku, to na suptilan način sugeriše istu stvar. Uostalom, i činjenica da je za samo nedelju dana nakon objavljivanja prve tehničke radne verzije Vivaldi doživeo više od 400.000 preuzimanja dovoljno govori koliko željno se isčekuje pravi naslednik Opere. Poslu razvoja Vivaldija Joh von Tetzchner nije pristupio sam. Njemu se pridružio tim od tridesetak ljudi iz Amerike, Islanda, Norveške, Finske i Češke Republike, pri čemu su mnogi od njih njegovi istomišljenici koji su radili i na razvoju originalne Opere.  |
Odmah da se razumemo, pošto je u pitanju rana Developer Build verzija, u ovom tekstu nećemo suditi o tehničkim (ne)funkcionalnostima i greškama na koje smo nailazili. A njih u ovom trenutku ima dosta. I pored svega toga Vivaldi već poprima oblike koji ga s pravom svrstavaju u punokrvnog naslednika originalne Opere. Uostalom, to i jesu krvni srodnici – imaju zajedničkog oca. Majke, odnosno u ovom slučaju rendering mašine na kojima se zasnivaju su različiti. I Vivaldi, kao i nova Opera zasnivaju se na Chromium engineu. Ali to nije nužno loše. Da se razumemo, nije Presto engine stvar oko koje su se okupili ljubitelji originalne Opere, već je za to zaslužna neprevaziđena mogućnost podešavanja koju je stara Opera nudila svojim korisnicima. Nova Opera nema ni „p” od podešavanja, dok Vivaldi već sada, u ranoj razvojnoj fazi, ne samo po funkcionalnosti već i po izgledu i rasporedu opcija podseća na svog starijeg polubrata. Poznati prozor sa opcijama za podešavanje, kao nekad u Operi, dostupan je i u Vivaldiju. Još uvek ne postoji toliko mogućnosti za podešavanje kao u originalnoj Operi, ali su već sada daleko prevaziđene mogućnosti prilagođavanja najnovije Opere zasnovane na Chromiumu.Autori su obratili pažnju na mnogo detalja koje su korisnici originalne Opere voleli i upotrebljavali. Bočni panel je zadržao duh stare Opere, ali je prilagođen novom vremenu. Bookmark, za koji su do pre mesec dana autori Chromium Opere tvrdili da je nepotreban, u Vivaldiju se pojavljuje i funkcioniše gotovo na identičan način kao na staroj Operi. Osim njega, tu su još i download panel, notes, kontakti, pa čak i Mail koji je bio jedan od integralnih delova originalne Opere. Prilikom dizajniranja Vivaldija na umu autora bila je na prvom mestu efikasnost rada. Zato su u njemu implementirane i prečice na tastaturi koje obezbeđuju aktiviranje praktično bilo koje opcije – počev od istorijata surfovanja, otvorenih tabova i bookmarka, pa sve do pretrage kroz podešavanja. I naravno, sve komande su potpuno podesive. U već pomenutom notesu, osim upisivanja tekstualnih informacija moguće je čuvanje i slika ekrana interesantnih stranica, koje su tako organizovane da se lako pretražuju i po potrebi otvaraju. Tu je i Speed Dial koji dozvoljava ubacivanje prečica do omiljenih stranica, a obezbeđeno je i kreiranje foldera čime se ta funkcionalnost dodatno proširuje. Pomenućemo i mogućnost grupisanja tabova, odnosno smeštanje većeg broja različitih, a na neki način povezanih tabova „ispod” jednog taba. Grupisanje se obavlja jednostavnim prevlačenjem odabranog taba preko postojećeg, a da postoji grupisanje sugeriše tanka crtica koja se pojavljuje iznad takvog taba.Jedna od retkih stvari koja nam se nije svidela u trenutno aktuelnoj verziji je što se polje sa tabovima „farba” različitim bojama po nekom, nama za sada nepoznatom principu. Dok su te boje nenametljive ovo ne smeta, ali jarko plavu i crvenu boju nikako nismo mogli da estetski uklopimo sa ostatkom radnog prozora. Vivaldi je zasnovan na modernim web tehnologijama. Za kreiranje korisničkog interfejsa iskorišćen je JavaScript zajedno sa React bibliotekom, koji su potpomognuti Node.js platformom (JavaScript runtime biblioteka za kreiranje brzih i skalabilnih mrežnih aplikacija) i specijalizovanim Browserity razvojnim alatom za pisanje modula u Node.js stilu za web browsere. A s obzirom na to da je zasnovan na Chromiumu, očekuje se da će biti kompatibilan sa svim ili bar većinom Chromium ekstenzija i dodataka (mada ta funkcija još uvek nije implementirana). Čekanju još uvek nije došao kraj. Moraće da protekne još dosta vode dok Vivaldi ne zauzme presto na kome je Opera sedela i dok ne preuzme titulu najboljeg alternativnog web browsera. Ali već sada se nazire put koji Vivaldi vodi baš u tom pravcu. Jer, čak i sada u prilično ranoj fazi razvoja jasna je vizija autora, a njegovo prethodno iskustvo daje nam nadu da će u svojim nastojanjima i istrajati i da će poklonici originalne Opere ponovo biti srećni i zadovoljni svojim web browserom. Branislav BUBANJA | | |
