Često se pominje da u industriji video igara vlada manjak novih ideja, kako developeri sve ređe eksperimentišu sa žanrovima i mehanikama jer žele da izbegnu rizik. Indie scena je zato pokazala da joj ideja i hrabrosti uopšte ne manjka, te nam je podarila veliki broj igara van kalupa mainstreama. Pri tom, igre nezavisnih studija sve češće imaju impresivnu produkciju i stilom umeju da zasene potencijalni nedostatak poligona i šejdera. Jedna od takvih igara nam stiže iz malog australijskog studija Defiant Development.

Hand of Fate je nesvakidašnji miks žanrova koji na papiru zvuči potpuno blesavo dok ga ne isprobate. U osnovi je kartaška igra, ali i roguelike avantura sa RPG elementima i povremenim akcionim sekvencama. Svaka od dvanaest avantura počinje sedanjem za sto ispred misterioznog Delioca, svojevrsnog gamemastera i naratora cele igre. Uz nekoliko pokreta rukom, učiniće da karte polete preko stola i podele se u brojne špilove, a zatim će od nekoliko karata „sećanja” napraviti mapu (dungeon, ako preferirate taj izraz) prve etape. Minijaturnu figuru svog lika potezno pomerate po ovom lavirintu, otkrivajući karte i njihove efekte na dalji tok igre sve dok ne stignete do izlaza. Žongliraćete sa tri resursa – healthom, hranom i zlatom. Hrana je najbitniji resurs jer se troši svakim korakom, pri čemu se lagano obnavlja linija zdravlja. Suvišni koraci zato mogu biti pogubni i nekada će biti bolje skratiti putovanje zarad uštede na hrani. Ovo nas je neodoljivo podsetilo na FTL, gde je svaki potez skok u nepoznato sa potencijalno fatalnim posledicama i gde smo na sličan način raspolagali resursima, uvek na granici praznih rezervoara. Svaki encounter obiluje kvalitetno napisanim tekstovima, doduše bez naracije, i lagano otkriva priču sveta u koji su smeštena događanja. Ne postoji prazan hod i svaki korak pred vas stavlja ili teške izbore, borbe sa banditima ili predah u vidu prodavnice. Poglavlja igre imaju po nekoliko ovakvih nivoa i završavaju se, očekivano, borbama protiv bossova.

Jedna od zvezda igre je upravo u kartama na koje nailazite i njihovom skupljanju. Naime, HoF je deckbuilding igra koja vam omogućava da pred polazak u avanturu izaberete na koje encountere, ali i nagrade, ćete nailaziti. Uspesi u encounterima otključavaju nove karte, često tematski povezane sa prethodnima čime se prave male pod-priče. A šta tačno koja karta radi? To već morate isprobati ubacivanjem karte u špil. Sve ovo znači da ne samo što igra ima astronomski replay value, već će biti onoliko teška ili laka koliko sami odredite pravljenjem špila. Ipak, nemate potpunu kontrolu nad svim jer Delilac uvek doda i nekoliko svojih encounter karata, a pri ruci ima i špilove sa nagradama, negativnim efektima i čudovištima samo kako bi „zabiberio” avanturu.

Drugi jako važan deo igre su akcione sekvence, kada sakupljena oprema najviše dolazi do izražaja. Ovde su autori pozajmili nekoliko očiglednih momenata iz novijih Batman igara. Kao i Noćni vitez, vaš varvarin koristi taj specifični sistem jednostavnih napada, blokiranja i counterovanja kada iznad neprijatelja iskoči zelena ikonica. Za razliku od Betmena, lepeza poteza je nevelika i, pored udarca štitom radi razbijanja bloka, broji još samo dva magijska napada ukoliko vam trenutna oprema to dozvoljava. Istina, ulazak u borbe može da potpuno preokrene partiju, ali posle nekog vremena postaje rutinski sa premalo varijacija.

Ono u čemu Hand of Fate apsolutno briljira je atmosfera, najviše zahvaljujući pomenutom Deliocu. Način na koji gestikulira kada deli karte ili vas izaziva, cinični komentari pred nezgodne encountere, pa čak i direktno prozivanje igrača, kada u više partija za redom koristi iste karte, izvedeni su maestralno. Sve prosto kipi od atmosfere i podseća na igranje u zamračenoj sobi, sa potpunim fokusom ka upijanju svake milisekunde igre. Na to dodajte i jako dobar artstyle sa sjajnim crtežima, zbog čega je ovo jedna od najlepših igara rađenih u Unity engineu. Jedna od sitnica koja nas je potpuno oduševila je način na koji vaš lik ulazi u arene – izroni iz karte nakon čega se karte sa opremom slažu preko i oružje i oklopi sleću ka varvarinu. Veoma efektna i kratka animacija koja ni posle 5-6 sati igranja ne gubi čar. Takođe se tako pojavljuju i protivnici pa sve odražava temu živih karata.

Roguelike priroda igre je ujedno i njena loša strana i faktor sreće vam lako može pokvariti celu partiju. S obzirom na to da nema čuvanja pozicije tokom partije, to efektivno znači da ćete u slučaju loše karte morati da ponovite čitavih 20-ak minuta kroz dungeon. Dodatna muka su i situacije kada Delilac „šibicari” sa 4 uspeh-neuspeh karte. U početku je lako ispratiti gde se koja karta nalazi, dok se u poslednjoj etapi igre mešanje odvija prebrzo, a neretko se među kartama nađe i ona koje je efektivno „epic fail” jer vam prepolovi liniju zdravlja, a zalihe hrane spusti na nulu. Kada se tome dodaju i kletve sa stalnim lošim efektima, avantura može da postane izuzetno teška. S druge strane, kako budete odmicali u kampanji, unapređivaće vam se oprema sa kojom ćete počinjati nivoe čime se donekle unosi balans.

Ukoliko vas povremeni skokovi u težini ne obeshrabruju, ni slučajno nemojte propustiti Hand of Fate. Užasno ja zarazna kombinacija kartanja i laganog RPG-a koja pritom ima jednog najboljih naratora kojeg smo ikad sreli u video igrama. Sjajno je optimizovana tako da će čak i na minimalnoj konfiguraciji raditi savršeno glatko. Na prvi pogled ne nudi mnogo za skoro 25 evra koliko košta, ali se igranjem otvara sve više mogućnosti, a i autori pomno prate sugestije igrača i najavljuju brojne ispravke i dodatke u skorijoj budućnosti. Zaista unikatno iskustvo i jedno od najprijatnijih iznenađenja ove godine.

Bojan JOVANOVIĆ