Kultni anime serijal „Dragonball”, kod nas poznat kao „Zmajeva kugla”, utro je put mnogim sličnim serijama i ne smatra se bez razloga obaveznim štivom svakog gika koji drži do sebe. Kao što to obično biva, serija je doživela brojne adaptacije u video igre, čak preko četrdeset. Najnovija igra iz serijala, osim što je prvi next-gen Dragonball, je konačno donela mogućnost PC igračima da zaigraju kao Goku i drugi likovi iz 500+ epizoda slavnog animea.

XenoVerse je svojevrsna retrospektiva najpoznatijih momenata iz serije. Naime, duo misterioznih vanzemaljaca putuje kroz vreme i menja istoriju univerzuma u ključnim trenucima tako da negativci trijumfuju. Trunks sakuplja zmajeve kugle i priziva svemogućeg zmaja Šenrona kako bi mu zmaj podario ultimativnog borca koji će ispravljati ove anomalije. Pogađate, tu na scenu stupate vi, tj. lik koga napravite. Kreiranje lika se svodi na izbor rase, pola i nekoliko kozmetičkih opcija. Moguć je solidan broj kombinacija, mada nedovoljan za neke potpuno lude eksperimente ili opciju „sliku svoju ljubim”. Iako postoji izbor glasa, vaš lik je potpuno nem tokom međuanimacija i govori/viče samo u borbama pri izvođenju specijalnih poteza.

Nakon što ste napravili svog borca, postajete član Trunksove vremenske patrole smeštene u selo Tok Toki. Ovo je svojevrsni hab sa koga pokrećete misije i pristupate ostalim modovima igre. Šetkanje po selu je zanimljivo možda prvih pet minuta posle čega postaje užasno zamorno i besmisleno. Prvo – podeljeno je na tri segmenta između kojih su kratki loading ekrani. Drugo – bitne lokacije su razbacane na sve strane i potrebno je previše pešačenja da bi se igde stiglo. Konačno, treće – selo je gotovo potpuno beživotno, sa malim brojem NPC-eva koji ne služe ničemu sem da ispljunu po rečenicu-dve van konteksta. Situacija se malo popravlja kada ste online jer se u selu onda pojavljuju i drugi igrači sa kojima možete ćaskati i ugovarati mečeve tako da sve podseća na MMO. Zašto je odlučeno da umesto menija igrači moraju da troše previše vremena u habu nije nam jasno, a još manje zašto se tu kretanje svodi na lagano džogiranje dok u ostatku igre likovi mogu da lete i trče veoma brzo.

Borbe su, uostalom, ono zbog čega se igraju ovakvi naslovi i tu je zadržan duh Dragonballa. Spisak kontrola u prvi mah zastrašuje, ali se već posle jedne do dve borbe navikavate na ceo borbeni sistem igre. Osnova su laki i jaki udarci, kao i generički projektili. Izvođenjem ovih udaraca se puni Ki skala i otključava korišćenje specijalki. S obzirom na to da se borbe dešavaju u 3D okruženju i da ste gotovo stalno u vazduhu, komboi i izvođenje specijalki su pojednostavljeni do krajnjih granica. Kombo potezi su isti za sve likove i ima ih jako malo, a specijalke možete imati najviše četiri i izvode se pritiskom taster za specijal + jedan od osnovnih poteza. Ultimativnih poteza takođe možete imati četiri, mada se sporije sakupljaju i oni u kombinaciju uvode i taster za letenje. Nekog naročitog taktiziranja i tehnikalija tokom borbi nema. Štaviše, potencira se spamovanje magija zbog izuzetno lakog dopunjivanja Ki skale. I pored toga, borbama nedostaje spektakularnosti poput one koju smo viđali u Naruto igrama, sa dodatnom frustracijom u vidu lošeg AI-a saboraca koji prelako ginu i stoje nepomično dok protivnik puni ultimativni napad. S druge strane, sinematici i te kako obaraju vilicu na pod, naročito ako ste hardcore fan serije i sećate se svih legendarnih scena (izostalo je „It’s over 9000!” ali se možete kladiti da smo zajedno sa Gokuom pružali ruke ka nebu kada je skupljao energiju).

Pomenuli smo MMO elemente. Nažalost, oni se ne zaustavljaju na formi glavnog haba. XenoVerse je grindfest u najgorem smislu. Tokom glavne kampanje često ćete naletati na zid u vidu borbi koje je nemoguće dobiti jer vaš lik nije dovoljno jak (Šenron baš i nije stvorio ultimativnog borca). Tada se morate okrenuti kratkim Paralel quest misijama koje onda besomučno ponavljate zarad levelovanja i dobijanja bolje opreme i predmeta. Ružna strana ovog sistema je potpuno nasumični drop, zbog koga ćete jako teško nabavljati neke predmete i, još gore, specijalne poteze. U online modovima, ovo znači da pobednika ne određuje veština koliko statistike. Možete, opet nasumično, sresti nekog od likova iz serije i postati njihov učenik te time dobiti određene skillove, ali i za to je potrebno dosta vremena. Najveći poraz je u lokalnom versus modu za dva igrača – na početku vam nijedan lik nije dostupan! Izuzetak je vaš, custom stvoreni karakter. Da biste imali kakvu-takvu bazu likova morate dobrano da zaronite u kampanju, a to znači i povratak na pomenuti grind.

XenoVerse je pristojna igra kojoj je neko žarko želeo da doda MMO elemente. Možda je i začeta kao MMO, pa se vremenom morfovala u sadašnji oblik. PC izdanje je srećom jako dobro optimizovano, radi u 60fps i podržava sve kontrolne šeme. Vizuelno je slabija od Naruto igara i modeli likova su vidno grubi, a nedostaje i epsko uništavanje okoliša (ograničeno na omanje stene). Fanove će obradovati podatak da su originalni japanski i engleski glasovi uključeni u igru, kao i da su sinematici urađeni verno originalnoj animaciji. Na kraju krajeva, ovo i jeste proizvod za fanove i sjajno je što se pojavio na PC-u barem kao početak nekog novog serijala. Ipak, zamorno otključavanje sadržaja je nešto u čemu će retko ko uživati i zbog toga XenoVerse dobija nižu ocenu.

Bojan JOVANOVIĆ