Famozni World of Tanks, free2play pucački fenomen s 60 miliona registrovanih igrača, zamalo je umro pre nego što se rodio. Wargaming.net, belorusko-kiparski startup koji je tražio izdavača i izvor finansiranja za realizaciju besplatne tenkovske pucačine, naletao je na zatvorena vrata i otvoreno ismevanje krupnih publishera. Kolektivni „Nokia momenat” od kojeg su patili muversi i šejkersi gaming industrije po stepenu abnormalnosti bio je približan slepilu koje očekujemo od domaćih lažnih doktoranata i Megatrend kadrova, ali je prilično čudan za inostrane ajkule koje namirišu kap novca kilometrima daleko. Tada ga nisu namirisali, što se ispostavilo kao srećna okolnost kako za gazde Wargaminga koji su se nekako snašli bez prodaje ili prostituisanja svoje ideje tako i za nas koji smo u igru utucali stotine ili hiljade ultrazabavnih sati.

Nakon World of Tanksa, svet pucačkih igara više nije niti će ikad biti isti jer je tim odgovoran za igru uspeo u realizaciji ideje koja je smatrana nerealnom i nerentabilnom. Napraviti pucačinu koju mogu da igraju svi, čak i ljudi koji nemaju reflekse ili imaju puno godina, i da u njoj budu dobri kao hyper klinci kojima srce kuca kao kod kolibrija, iz ove perspektive izgleda kao najlakša stvar na svetu. Unutrašnji glas vam kaže da biste i vi bili u stanju da tako nešto smislite, samo da niste bili zauzeti školom, bacanjem smeća, odlaskom u prodavnicu i muvanjem sabljarki iz ekonomske škole...

Nakon World of Tanksa, Wargaming je obznanio da će koncept besplatne pucačine s opcionalnim mikrotransakcijama primeniti i na druge dve igre u svom razvojnom „pajplajnu”. World of Warplanes je bio prvi spin-off koji je ugledao svetlost dana, da bi nakon dve godine red došao i na World of Warships, čija je zatvorena beta počela u prvoj polovini marta. Avioni nisu ponovili slavu i uspeh tenkova iz više razloga, od kojih je potreba za boljim refleksima možda i najmanje bitan. World of Warplanes je bio mnogo manje taktičan i metodičan nego WoT, davao je mnogo manje prostora za nadmudrivanje i kamuflažu, svaka partija je delovala manje-više isto, tako da je mojim prijateljima i meni veoma brzo dosadio. Zato smo testiranju World of Warships pristupili sa malo jačom dozom skepse, ali ne toliko jakom da se od nje može dobiti sepsa.

Skepso, ćao, nisi mi trebala... Ako u subotnje prepodne sednete da pre ručka probate igru, a sa stolice se kao slinavi krompir odlepite devet sati kasnije, i to ne zbog gladi, već radi pražnjenja guštera i punjenja bežičnih slušalica, izbegavajući ledene zrake smrti koji izbijaju iz pogleda vaše žene – šta to govori o igri? Da je zarazna kao rani World of Tanks! Pišući ovaj tekst, nerviram se što znam da imam još tri sata kuckanja, brisanja i uzdisanja pre nego što ću ponovo moći da opletem po talasima i da s japanskom krstaricom Aoba lansiram jednu torpednu salvu za drugom, ševrdajući u arhipelagu u pokušaju da se probijem do američkih nosača koje planiram da pošaljem kod Neptuna na kahvu.

Najprostija aproksimacija igre je sledeća: World of Warships je World of Tanks na moru – sporiji, ali podjednako taktičan, s velikim prostorom za individualnu veštinu igrača i umereno strmom krivom učenja. Četiri klase borbenih brodova iz perioda pre i za vreme Drugog svetskog rata (razarači, krstarice, bojni brodovi i nosači aviona) donekle su uporedive s ulogama koje važe u WoT-u, uz nekoliko krupnih nadogradnji. Razarači, brodovi s najmanjim deplasmanom, prirodni su izviđači zbog brzine plovidbe i mogućnosti za brzu promenu smera, što je uloga slična lakim tenkovima, ali su ujedno i neuporedivo opasniji u „udri i beži” taktici zbog torpeda, višestruko moćnijih čak i od artiljerije s bojnih brodova. U brzim prepadima i povlačenju pomaže im mogućnost za polaganje dimne zavese, koja može da posluži i za zaklanjanje ostatka flote. Samo ova jedna stavka je značajnija za timsku koordinaciju u klanskim borbama od svega što je World of Warplanes ponudio na tu temu. Krstarice, moja omiljena klasa, predstavljaju zlatnu sredinu između razarača i bojnog broda – imaju slabiji torpedni napad nego razarači, ne mogu da polažu dimnu zavesu, ali imaju jači oklop i topove većeg kalibra. Krstarice ni u čemu nisu najbolje, ali s njima možete raditi sve – kao srednji tenkovi u World of Tanksu, one ostavljaju najviše prostora za individualnu veštinu igrača.

Bojni brodovi su poniji s jednim trikom – imaju najjači oklop i najjače topove i kao takvi su pogodni samo za uništavanje protivnika artiljerijom, uz laganu plovidbu sa što manje manevrisanja. Kada se zalete, ne mogu lako i brzo da skrenu niti da se zaustave, što kod ostrvskih mapa (u beti su sve „arhipelaškog” tipa) agilnijim brodovima daje priliku za napad sa strane. Nasukani bojni brod koji pokušava da se plovidbom u rikverc odlepi s plaže najslađi je prizor za mladog razarača i njegova torpeda. Dakle, bojne brodove možemo shvatiti kao heavy tank klasu WoT-a: gadni na distanci, ranjivi izbliza, smrtonosni za mekane ciljeve.

Za razliku od ostalih brodova kojima ćete komandovati neposredno, borbena upotreba nosača aviona zasnovana je na posebnom RTS interfejsu s ptičjom perspektivom borbene zone, što ih na prvi pogled čini sličnim artiljeriji iz World of Tanksa. Udarnu moć nosača predstavljaju eskadrile lovaca, torpednih aviona i bombardera za obrušavanje koje ćete lansirati, usmeravati na cilj i vraćati na nosač radi popune municije na način veoma sličan igri Battlestations: Midway. Početni tieri nosača nisu preterano zanimljivi za igranje jer imaju svega dve eskadrile aviona, tako da se gameplay svodi na mnogo više čekanja nego rokanja, ali od tiera 5 pa naviše oni postaju uber zanimljivi zbog većeg broja opcija koje nudi više aviona. Primarna uloga nosača je borba s drugim nosačima i potapanje bojnih brodova, pogotovo onih koji se trude da manevrišu u uskom prostoru između ostrvaca. Sekundarna uloga im se svodi na izviđanje, ali tek kada u kasnijim tierima dobiju namenske izviđačke eskadrile.

Kompletnoj taktičkoj jednačini fali samo klasa uporediva s lovcima na tenkove. Podmornice bi drastično povećale obim poslova za kapetane razarača i lakih krstarica, ali i zakomplikovale gameplay svim ostalim klasama brodova. Možda ih jednog dana i ubace, a dotle, igrajmo ovo što ima jer je sasvim dovoljno.

Pre kilobajta teksta rekoh da World of Warships ostavlja mnogo veći luft za veštinu igrača nego World of Warplanes... Taj potencijal se ogleda u bukvalno svim elementima igre, od kretanja, planiranja kretanja, preko zauzimanja ugla za pucanje, do otvaranja vatre i sagledavanja taktičke situacije. Kod svih klasa brodova kojima je artiljerija primarno oruđe najbitniji je ugao koji zauzimate ka protivniku jer od njega zavisi s koliko topova možete otvoriti vatru u jednom trenutku. Uvek se valja truditi da protivnika bočno isečete pod uglom od 90 stepeni, tako da njegov pramac ili krma pod pravim uglom stoje u odnosu na vaše bokove – na taj način on može da vas gađa samo prednjim i zadnjim topovima, dok vi možete da ga polivate (skoro) kompletnim arsenalom. Kažem ’skoro’ jer početni tieri brodova nemaju kombinovane topovske turele, već neki imaju posebne cevi za svaku stranu. Uglavnom, ovaj savet shvatite kao esencijalan za mid i end game, kada ćete dobiti priliku da vodite modernije brodove s višecevnim turelama. Nišanjenje torpedima, najubojitijim oruđem u igri, pored veštog pozicioniranja zahteva i osećaj koji se stiče vežbom. Torpeda ne možete „spamovati” jer vam nakon salve sledi dug proces punjenja, tako da svako ispaljivanje treba da bude izračunato na najboljoj „odokativnoj” bazi. Pored ugla ispaljivanja, torpedima možete odrediti i ugao rasipanja salve – manji ugao podrazumeva teži pogodak jer torpeda zbijeno putuju do cilja, ali potencijalno više istovremenih pogodaka u jedan brod i instant slanje na dno, dok širi ugao ostavlja više prostora za grešku, korisniji je ako gađate više brodova istovremeno, ali nema potencijal za slanje protivnika na dno jednim potezom. Pored nišanjenja i pucanja, sve vreme morate voditi računa i o plovidbi – sudar s drugim brodom ili kopnom oštećuje vas i privremeno imobiliše, što čak i mutav protivnik zna da iskoristi. Ovo je posebno važno za lake brodove kojima uspeh u životu (i sâm život) zavisi od brzine i manevra.

Kapetani nosača aviona ne moraju da vode računa o artiljeriji i naglom skretanju, ali moraju da paze na nekoliko drugih stvari. Pre svega, konstantno moraju da odmeravaju da li im se više isplati da ostanu na obodu mape gde će ih, logično, tražiti avioni s drugog nosača, ali gde će biti van dometa artiljerije ili im se više isplati da se zabarikadiraju među svoje brodove u centru mape, čime skraćuju vreme potrebno za povratak eskadrila i njihovo naoružavanje. Kapetani nosača moraju aktivno da skeniraju borbenu zonu u potrazi za protivničkim bombarderima i da ih presreću lovcima, kao i da pažljivo biraju ugao napada svojih udarnih eskadrila – torpedni napad lansiran u krmu protivnika biće krajnje besmislen, osim ako ne računate da će protivnik početi da skreće i bok okrene torpedima. Možda ćete izračunati da vam se najviše isplati da protivnički bojni brod napadnete s više strana istovremeno, „potrošite” svu udarnu moć za narednih pet minuta, ali ostvarite makar jedan garantovani pogodak? Možda ćete sačekati da protivnika načnu kolege pa ga onda dokrajčiti bombarderima za obrušavanje? Možda ćete uraditi nešto peto? Opcija je pregršt, a one se ne završavaju u bitkama, već egzistiraju i u luci kroz mogućnost izbora taktičkih talenata za vašeg kapetana (RPG drvce slično Total War igrama) i ograničenog prilagođavanja brodova.

World of Warships egzistira u istom finansijsko-koncepcijskom ekosistemu kao World of Tanks i World of Warplanes, što podrazumeva zlato, premium nalog, premium brodove, keš i XP koji stičete u bitkama i soft cap ekonomske isplativosti igre koji traži da imate premium nalog ako mislite da ne odlazite u minus u finalnih nekoliko tiera. U igri trenutno postoje američki i japanski brodovi, dok su sovjetski prisutni samo u vidu premium krstarice „Aurora”. Arsenali Japanaca i Amera nisu kompletni jer samo Amerikanci imaju nosače, a samo Japanci bojne brodove, mada se možda radi o dizajnerskoj odluci i svesnom limitu, što će pokazati neki sledeći apdejt.

World of Warships verovatno neće dostići popularnost koju je imao World of Tanks – nerealno je očekivati da grom udari u sâm centar dva puta u polovini jedne decenije. No, s obzirom na gargantuansku popularnost WoT-a, čak i pet puta slabiji rezultat (u smislu broja aktivnih igrača) može se smatrati fantastičnim uspehom, a igra za to i te kako ima potencijala. Svež i zarazan gameplay, atraktivna tema, bogata produkcija i pregršt dobrih ideja upakovanih u freemium formu koja ne boli – šta čoveku više treba da bi se zabavio kao kralj? Za učešće u beti možete se prijaviti na zvaničnom sajtu igre (worldofwarships.eu).

Miodrag KUZMANOVIĆ