Gigabyte GA-H97M-D3H i GA-Z97M-D3H

U procesu proizvodnje hardvera neretko se koriste mnogi načini uštede na raznim poljima. Ovoga puta, testirali smo dve matične ploče koje su, ako zanemarimo čipset koji koriste, u svemu identične. Pogledajmo kakva je razlika u praksi.

D3H pripada jednoj od jeftinijih serija matičnih ploča iz Gigabajtovog asortimana. Odlikuje je osnovna funkcionalnost, uz nešto kvalitetnije ugrađene komponente, poput aluminijumskih kondenzatora, ojačanog procesorskog podnožja i debljeg sloja provodnika na štampanoj ploči, u odnosu na standardne. Koliko su dva modela koje smo testirali slična, najbolje svedoči činjenica da ih je vizuelnom inspekcijom nemoguće međusobno razlikovati. Zbog toga ćemo ih u opisu tretirati kao jedan model uz navođenje minimalnih međusobnih razlika.

Naponska sekcija izvedena je skromno, u svega četiri faze. To je dovoljno za bilo koji procesor Haswell generacije koji radi na fabrički deklarisanom taktu, ali ne i za neki značajniji overklok rezultat. Svi kondenzatori na ploči su aluminijumski, ali im je za razliku od nekih boljih modela, radni vek propisan na „svega” pet hiljada radnih časova. Četiri DIMM podnožja podržavaju RAM module ukupnog kapaciteta 32 gigabajta. Slotovi za proširenje podrazumevaju dva klasična PCI i dva PCI-E slota pune dužine, od kojih samo prvi ima fizičkih 16 linija, dok drugi ima samo četiri. I dok je za model sa H97 čipsetom to podrazumevano i sasvim očekivano rešenje, ostaje nejasno zašto je isti sistem primenjen i kod modela sa Z97 čipsetom koji zvanično podržava SLI grafičke konfiguracije. Da stvar bude gora, drugi PCI-E slot je u oba slučaja povezan na čipset i izveden po 2.0 standardu. To automatski obesmišljava bilo kakvu Crossfire konfiguraciju, jer je maksimalni protok tog slota apsolutno nedovoljan za savremena grafička rešenja. SLI konfiguracije čak ni deklarativno nisu podržane.

Podrška za skladišne uređaje izvedena je putem šest SATA III konektora od kojih su samo dva izvedena pod uglom od 90 stepeni, što zaista kvari utisak. Od dodatnog SATA kontrolera nema ni traga, a i izvorna podrška ovih čipsetova za M.2 i SATA-Express interfejs u potpunosti je izostavljena. Ako ništa drugo, podrška za RAID nizove nije uskraćena i svodi se na mogućnost kreiranja RAID 0, 1, 5 i 10 nizova. S obzirom na male dimenzije ovih modela, raspored internih konektora odlično je izveden i na tom polju se nije štedelo. Audio mogućnosti su skromne i za njih je zadužen vremešni Realtekov čip ALC892, a isti proizvođač pobrinuo se i za gigabitni mrežni kontroler. Zadnji panel je skroman, ali tu je sve što je potrebno, izuzev DisplayPorta koga Gigabyte iz nekog razloga bojkotuje, čak i na mnogo jačim modelima svojih ploča.

Kada je u pitanju utisak u radu, oba modela funkcionisala su sasvim korektno i rezultati dobijeni u testovima ne odstupaju od prosečnih za ovu generaciju. S obzirom na to da je većina prednosti koje po specifikacijama Z čipset ima u odnosu na slabiji H gotovo anulirana lošom implementacijom, pokušali smo da iskoristimo jedini preostali adut nad „slabijim” modelom – overklok. Od četvorofazne naponske sekcije ne mogu se očekivati čuda, ali ni postignutih 4,2 gigaherca nije baš rezultat koji bismo mi nazvali overklokom. Imajući u vidu da i model sa H čipsetom ima mogućnost aktiviranja Turbo režima za sva četiri jezgra procesora istovremeno, sva prednost „jačeg” modela svodi se na tih 300 megaherca više u slučaju i7-4770K procesora. Za razliku u ceni od preko dve hiljade dinara između ova dva modela očekivali smo više, naročito ako uzmemo u obzir klasu kojoj pripadaju i cenovni rang od oko 100 evra.

H97M-HD3 je sasvim solidna ploča koja će pružiti dobru osnovu svim korisnicima koji ne vole da se igraju overklokovanja, dok Z97M-HD3 nezasluženo i samo deklarativno pripada najboljoj generaciji ploča sa LGA1150 procesorskim podnožjem.

Vladimir TRAJKOVIĆ