Stvarno, šta više reći za Microsoftovu hiper-eksploataciju franšize Halo? Čovek bi pomislio da su do sada dosadili i Bogu i ocu. Eto, čak je i Bungie odlučio da digne ruke od svega, ali oni i dalje štancuju, štancuju, štancuju... U nedostatku kvalitetnijih ideja, zvuči sjajno zavući ruku u džep „mobilnim igračima”, odnosno onima koji gore od nestrpljenja i ne mogu da dočekaju sledeće poglavlje u stonoj verziji igre, a imaju love za neki Windows Phone 8/8.1 uređaj ili skupoceni iPhone/iPad. Halo: Spartan Strike radi i pod Windowsom (ovog puta igra se distribuira preko Steama pa će moći da je igraju i oni koji ne voze Windows 8.x), čime je pokrivena kritična igračka masa.

Ako smo pre godinu i po dana konstatovali da Halo: Spartan Assault ima trivijalan zaplet, onda za Spartan Strike možemo reći da je u toj kategoriji apsolutni šampion. Vraćamo se u 2552. godinu, za vreme napada Covenanta na Novu Mombasu. Zloće su ovog puta pronašle način da uz pomoć naročitog artefakta i međudimenzionalnog portala otvore prolaz Prometeancima, koji bi trebalo da im pomognu u borbi protiv ljudske rase. Naravno, vi morate da ih jurite diljem svemira, otmete artefakt i jednom za svagda stavite tačku na veliku pretnju. Sve je izgovor za još jedno besmisleno puškaranje dok tumarate naokolo u naumu da od tačke „A” stignete do tačke „B”...

Na terenu se stvari nisu značajno promenile od prošlog puta. Zapravo, nisu se uopšte promenile pa je pred nama još jednom top down pucačka igra koja koristi prepoznatljivu mehaniku izvođenja. Igrač se sa protivnicima obračunava sam i nema nikakvu pomoć NPC-ova ili drugih igrača. Pre početka svake misije dobija izveštaj koje dve puce su mu na raspolaganju, odnosno koji perk je dozvoljeno da koristi kako bi ostvario prednost nad neprijateljskim vojnicima. Dodaci su uobičajeni i među njima se nalaze pojačivač štita, obnavljač healtha, vazdušni udar, teleport, borbeni dron i slično. Perkove je moguće menjati, ali se za tako nešto mora izdvojiti novac koji se zarađuje obavljanjem mini-zadataka za vreme misija. Dobijate ga ako eliminišete određeni broj neprijatelja naročitim oružjem. Slična situacija je i sa oružjem, a treba napomenuti da su kupljeni dodaci na ovaj način aktivni samo u tekućoj misiji i da ih za razliku od prošlog puta sada nije moguće kupovati pravim novcem. Inače, igrač u misijama može da se opremi i boosterima koji povećavaju damage, ojačavaju štit i pospešuju priliv bodova na igračev konto. Bodovi su veoma bitni jer njihov konačni zbir određuje sjaj zavređene medalje, koji opet donosi preko potreban novac za kupovinu poboljšanja.

Spartan Strike donosi 30 misija podeljenih na 5 oblasti (šest u svakoj). Prve četiri oblasti igraju se u stilu „misija za misijom”, dok se za poslednjih šest nivoa treba dobro pomučiti. Naime, da bi igra otključala pristup poslednjoj sekciji, igrač mora da osvoji zlatne medalje na svim prethodno odigranim misijama. Čini se kao prilično zaludan posao, s obzirom na to da misije nemaju replay vrednost i sve se svodi na ponavljanje akcije do konačne perfekcije. Stvar donekle može da se ispravi korišćenjem lobanja, naročitih dodataka koji služe za nivelisanje težine, ali i kao multiplikatori zarađenog novca. Na svakom nivou mogu biti aktivne po dve lobanje, a na raspolaganju je, na primer, igranje samo sa štitom (bez healtha), pucanje troši štitove i health, oružje koje ostaje iza pokošenih neprijatelja ima znatno manje municije, štit se obnavlja samo kada se koristi melee napad i slično. Nivoi su relativno kratki i vidi se da su prilagođeni igranju „u pokretu”. Od igrača se uglavnom traži da na putu između dve kontrolne tačke eliminiše sve što se mrda, povremeno aktivira neki prekidač, pokupi predmet i odnese ga na predviđenu lokaciju, a nekoliko puta bićete u prilici i da iskusite backtracking kada se budete vraćali do lokacije na kojoj vas čeka prevoz do matične baze. Pohvalno je što se u pojedinim misijama mogu koristiti vozila čime se razbija monotonija korišćenja poznatog arsenala oružja i bar malo dobija na dinamici. Šteta je, s druge strane, što su ovakve sekcije hirurški precizno skriptovane.

Bez obzira na to što je zaplet trivijalan, a izvođenje na nivou prethodnika, Spartan Strike može da pruži nekoliko sati dobre zabave (toliko je potrebno da se igra „obrne”). Igra ne može da se pohvali tehničkim karakteristikama od kojih se pada u nesvest i sve izgleda nekoliko godina staro, ali to je cena koja se plaća za postojanje verzija za mobilne platforme. Na svu sreću, izvestan retro šmek blagotvorno utiče na gameplay, pa nedostatak detaljnijih tekstura i masnijih eksplozija nije stvar koju ćete zameriti autorima. S druge strane, sigurno ćete hteti da im u lice saspete kritike na račun izostavljanja multiplayer podrške? Igra je dušu dala za prašenje u društvu, pa makar u 2 versus svi ostali maniru. Tako nešto ne bi bilo teško izvesti ni u mobilnom ekosistemu, a co-op bi blagotovorno delovao na prodaju igre. Ovako, ostaje vam da jurite medalje i dostignuća i da postignute rezultate poredite sa onim što su postigli vaši prijatelji. I da se u međuvremenu nadate da će vas hype držati do jeseni kada bi, valjda, na tržištu trebalo da se pojavi Halo V za Xbox One. Spartan Strike košta svega 6 evra, a može da se kupi i u bundleu sa Spartan Assaultom kada je potrebno izbrojati 10 evra.

Vladimir PISODOROV