Mnogi će reći da je u pitanju savršena igra za pametne telefone. Nema skrolovanja ekrana, nema rogobatnog zapleta, a i upravljanje je krajnje jednostavno i prilagođeno ekranima osetljivim na dodir. Nas igra podseća na hibrid Asteroidsa, Pac-Mana i Tetrisa, spakovana u prenosni oblik. Kakvo čudno društvo...

Upravljate ružičastim kvadratićem koji lebdi u nekakvoj dimenziji punoj piksela (kvadrata) različitih gabarita. Beli su mu omiljeno „jelo” na meniju i kada pređe preko njih, eliminiše ih sa ekrana i za to dobija bodove. Kvadratići koji mu promaknu gomilaju se na dnu ekrana gde dobijaju crnu boju i za našeg junaka više nisu tako zdravi. Ukoliko ih dodirne može da se pozdravi sa životom, a vi sa do tada ostvarenim napretkom koji se upisuje u globalnu listu postignuća.

Komande izdajete držeći prst na ekranu – swipeujete tamo-amo i tako usmeravate kvadratić u željenom pravcu. Ako posedujete uređaj koji ima mali ekran, ili jednostavno imate velike prste, često nećete biti u mogućnosti da ispratite akciju na ekranu kako valja. Kvadratići sa vrha padaju sve brže i brže, rotiraju se, a nisu retke situacije kada sa vrha pohrli crna lavina koju po svaku cenu valja izbeći. Olakšavajuću okolnost predstavljaju power kvadratići različitih boja koji će usporavati vreme, razbijati nagomilane crne kvadratiće, pa čak ih pretvarati (na kratko) u „jestive” bele poslastice.

Vladimir PISODOROV