| Galactic Civilizations III |
U senci divljeg kestena, u srcu ranjenog jelena, tokom noći punog meseca, gasio sam žeđ tvojim usnama... Potpunog pesimistu u meni GalCiv III podseća na pesme niških ili sarajevskih proto-rok bendova iz 1983. koje danas slušaju samo vozači na međugradskim autobuskim linijama ili noćni portiri u kliničkom centru. Potpuni optimista u mom srcu (ranjenog irvasa) naglasio bi kako nisam fer i kako sam zaboravio mnoge sretne sate (koji neće da se vrate) igranja prethodnih nastavaka Galaktičkih civilizacija. Pa šta ako je treći deo samo umivena dvojka? Pa šta ako ne donosi ništa realno novo? Pa šta ako je dosadan? Pa šta ako...| Treći deo Galaktičkih civilizacija je mehanički i koncepcijski apsolutno konzervativna igra koja se ni po čemu fundamentalnom ne razlikuje od GalCiv II. |
Po mom neskromnom mišljenju, Galactic Civilizations III će biti zabavan samo ljudima koji ne znaju za bolje ili onima koje muči teška nostalgija za prošlim vremenima. Kompleksni simulatori galaktičkih imperija odavno su dostigli svoj dvostruki zenit – tehničko-mehaničko-borbeni u više nego odličnom Sins of a Solar Empire i konceptualno-sadržajni u nemerljivo složenom Distant Worlds: Universe. Autori Galactic Civilizationsa III igrali su na sigurno pekući testo igre u konzervativnim modlama naših baka. GalCiv III je sličan Master of Orionu II u smislu anahrone klasike koje se svi rado sećaju, ali koju niko zaista neće upaliti i igrati nekoliko noći zaredom kao nekada. Eto vam zaključak na početku, da ne morate da čitate dosadan deo teksta s obrazloženjima koji sledi nakon nadahnutog uvoda... Ako se do sada niste sretali s franšizom GalCiv, ukratko ću naglasiti nekoliko stvari o trojci – radi se o poteznoj svemirskoj 4X igri koja ima sandbox i kampanjski mod i multiplayer, u kojoj možete kreirati svoju civilizaciju ili birati između nekoliko predefinisanih arhetipova (ljudi, pseudo-Klingonci, inteligentni insekti, kibernetski organizmi s košniščkim umom i slično). Ukratko, sve je slično Civilizaciji Sida Mejera koja se dešava u svemiru.| Bogato produciran, fino ispeglan i hiljadu puta odigran 4X naslov koji u 2015. godini proizvodi isti utisak kao „fijat 500” – linije su glatkije, cena je masnija, ali to je i dalje freakin’ „fića” koji nema gepek. |
Od izlaska igre u early access režimu pre godinu dana, autori naglašavaju da je Galactic Civilizations III toliko savršeno kompleksan da bezuslovno zahteva 64-bitnu verziju Windowsa radi prevazilaženja RAM limita koji ograničava broj igrača u partiji i veličinu mape. Aperentli, to je jedini način da napravite partiju sa 128 frakcija na jednoj mapi, za čime su milioni igrača vapili kao srčani bolesnik za srcem divljeg kestena. Ako vam, ilustracije radi, kažem da prosečan meč na mapi male ili srednje veličine sa 3 protivnika traje 5-6 sati i da svaka gradaciona klasa (veća galaksija, više protivnika) to eksponencijalno povećava, možete pretpostaviti da igračima koji nemaju 4 meseca života za partiju sa stotinak protivnika savršeniji engine za manipulaciju radnom memorijom neće značiti baš ništa. Igra, na sreću, ima i druga tehnička unapređenja, od kojih je najvidljiviji fini i skladni 3D engine koji igru čini istovremeno modernom i klasičnom s vizuelne strane. Galactic Civilizations III je mehanički i koncepcijski apsolutno konzervativna igra koja se ni po čemu fundamentalnom ne razlikuje od GalCiv II. Ne kažem da razlika nema, samo naglašavam da u velikoj shemi stvari te razlike nisu bitne. Uslovi za pobedu su isti ili slični (vojna, diplomatska, evolutivna...), diplomatija je rudimentarna, borba je potezna... Novina u odnosu na prethodne delove je složen sistem za projektovanje brodova u kojem kombinujete kozmetičke delove i oružano-utilitarne sisteme, kreirajući plovila svojih snova, sve u okvirima specifičnog stila frakcije koju vodite. Ipak, i taj dizajnerski istem je nepotrebno zakomplikovan i neintuitivan. Da su autori, recimo, iskopirali banalno jednostavan, ali brutalno efektan projektni modul iz Gratuitous Space Battles 2, sve bi bilo mnogo bolje. | Galactic Civilizations III će biti zabavan samo ljudima koji ne znaju za bolje ili onima koje muči teška nostalgija za prošlim vremenima. |
Prethodne GalCiv igre bile su prepune situacija u kojima ste nakon kolonizacije neke planete (ili kojom drugom zgodom) birali između tri ponuđena pristupa problemu, od kojih je svaki imao ograničene, lokalne posledice. Galactic Civilizations III proširuje ovaj sistem i daje mu globalnu konotaciju i širi uticaj na karakter imperije (benevolent, pragmatic i malevolent) od čega zavise bonusi koji se otključavaju na sličan način kao socijalne politike u Civilizaciji V. Nažalost, sistem ideologije je besmislen jer vam omogućava da, na primer, budete „benevoletni” (usled pravednog tretiranja sub-warp civilizacija čije ste svetove kolonizovali i drugih „dobrih” mini-odluka), a da ratujete sa svima sa kojima ste došli u kontakt, da im otimate svetove i zatirete seme i pleme. U igri za sada nema špijunaže i zakulisnih radnji – taj i neki drugi sistemi biće dodati u budućim DLC-ovima ili ekspanzijama. Uporno želim da kažem nešto lepo o igri, ali mi ne ide... Galactic Civilizations III je, navodno, veoma „modabilan”, tako da će fanovska baza, u teoriji, od ovoga napraviti nešto što će više golicati maštu i manje uspavljivati brutalnom dosadom. Alternativa koja vodi ka uživanju u ovom naslovu je veštačko aktiviranje moždanih centara za nostalgiju i ciljano laganje samoga sebe, mada od toga, na duže staze, koristi mogu imati samo romantični zanesenjaci. Galactic Civilizations III je bogato produciran, fino ispeglan, hiljadu puta viđen i hiljadu puta odigran 4X naslov koji u 2015. godini proizvodi isti utisak kao „fijat 500” – linije su glatkije, cena je masnija, ali to je i dalje freakin’ „fića” koji nema gepek i sa kojim nema smisla ići dalje od Novog Sada. Ako ste željni hiljadu i prve vožnje tom nostalgičnom šklopocijom, na konju ste, a ako niste, zaspaćete od dosade u stolici. To je sve što treba da znate o ovoj igri. Miodrag KUZMANOVIĆ | | |
