Ukoliko samo pominjanje italijanske poslastice iz naslova ove igre nije dovoljno da vas uputi na njenu temu, napravite pauzu u čitanju ovog opisa, pogledajte film „Kum”, pa da nastavimo. Da, jedan bitan deo ove igre su mafijaši, i to specifično oni iz dvadesetih godina prošlog veka, koji su pare mlatili za vreme američke prohibicije alkohola. Stvari dobijaju apsurdan ton kada otkrivate glavnu premisu – nezakonito pravljen alkohol tekao je u potocima fiktivnim Thugtownom tokom dana Sv. Patrika (tradicionalni irski praznik koji je u Americi oduvek samo još jedan od brojnih izgovora za naljoskavanje). Posledica ove pijanke nije mamurluk nego epidemija zombija! Šta još nedostaje u nastalom haosu? Pa naravno, vaš lik – Vinnie Cannoli – okrutni mafijaški uterivač sa čeličnom radnom etikom. Neposredno pre pojavljivanja zombija, Don Belluccio angažuje Vinija da privede individuu poznatu kao Frankie the Fly, i to živog, u jednom komadu. Kao pravi čovek od zadatka, Vini seda na prvi brod za Thugtown, ali čim brod pristane u luku, krici i komešanje na palubi i dokovima govore Viniju da nešto nije u redu. Zombiji svakako ne spadaju u opis vašeg posla, ali Vini nije neko ko će da digne ruke od ugovorenog zadatka zbog tamo nekog grada prepunog zombija.

Reći da je Guns, Gore & Cannoli tek side scrolling shoot-em-up sa platformskim komponentama, ili čak da se radi o klonu Metal Sluga sa mafijaškim vajbom, bilo bi kriminalno previđanje najbitnije dve stvari kod ove igre, a to su vrhunski vizuelni dizajn i atmosfera. Igra izgleda kao neki prelepo nacrtani, brižno animirani i politički apsolutno nekorektni crtani film na koji možete da naletite na Comedy Centralu ili Adult Swimu. Stereotipi o Italijanima, mafijašima i prohibiciji tokom „divljih dvadesetim” mešaju se sa festivalom iznutrica i krvi koji su potpuno prihvatljivi jer, zaboga, to su bezumni zombiji koji prete celom čovečanstvu.

Komande su rešene krajnje korektno, bilo da se odlučite za jednu od dve šeme na tastaturi ili dva džojpeda. Vini se kreće levo i desno, skače i čuči, šutira prepreke, protivnike i prekidače. Ipak, najbitnije je pražnjenje opsežnog arsenala u horde zombija. Oružje obuhvata sve uobičajene prijatelje mafijaša, ali i neka dobrodošla iznenađenja, pogotovo pošto je u pitanju tamanjenje zombija. Na prvom mestu je vaš verni poluautomatski Colt sa neograničenom municijom, slede klasici kao što su odsečena lupara i Tommy Gun sa doboš-šaržerom, a zatim i modernije stvari kao pumparica, magnum, bazuka ili bacač plamena. Tu su i granate odnosno molotovljevi kokteli. Sa druge strane spektra je širok dijapazon zombija sa specifičnim izgledom i borbenim karakteristikama. Sve kreće od tipičnih sporih hodača i puzača koji ne mogu da prevaziđu najosnovnije prepreke, pa sve do više vrsta besnih trkača, među kojima su najnezgodniji oklopljeni igrači američkog fudbala. Slede zombiji sa različtim oružjem čiju paljbu morate da izbegavate, pa čak i leteći protivnici. Na kraju, tu su specijalni zombiji koji eksplodiraju nakon što ih eliminišete ili pak obezglavljeni trče, šireći oko sebe toksični oblak, kao i stvorenja koja nisu zombiji, ali da ne ulazimo u spojlere. Srećom, ako ste smireni i pažljivo trošite bombe i municiju svakog oružja u arsenalu nećete imati problema da izbegavate opasnosti i dosegnete sledeći čekpoint, na kom vas, sem automatskog snimanja, uvek uredno čeka kutija sa kanolima kojima dopunjujete skalu zdravlja. Čak i da ne uspete da preživite određenu etapu, imate beskonačno mnogo života da nastavite borbu od poslednjeg autosejva što vas nikad neće unazaditi na više od dva-tri minuta.

Sem što izgleda prelepo, Guns, Gore & Cannoli takođe zvuči fantastično i to se ne odnosi samo na zvukove oružja i rasprskavanje protivnika. Kako se nivoi nižu, smenjuju se zvuci tipični za dvadesete, pre svega džez, ali i čarlston i tvist. Takođe, svako malo provejavaju i melodije nalik na one koje ste mogli da čujete u gangsterskim klasicima kao što su „Kum”, „Nedodirljivi” ili „Bilo jednom u Americi”. Reference na žanrovske klasike ne staju ovde. Tako Vinijevi suvi komentari dok se bori sa zombijima često sadrže direktan citat ili parafrazu kultnih replika iz slavnih filmova, a s vremena na vreme nailazićete na zombije koji su direktno inspirisani nekim fragmentom pop kulture.

Da je sve ostalo na tamanjenju zombija u ovom bizarnom okruženju, ova igra bi već zaslužila toplu preporuku (pogotovo po povoljnoj ceni od 10 evra na Steamu). Šlag na vrhu kolača je zapravo veoma zabavna priča koja će da vas odbije samo ako ste alergični na klišee. Naime, Vini nije jedina nezaražena osoba u Thugtownu koja bezumno tamani zombije, već i dalje postoje nezaraženi ljudi, među kojima je i vaša meta, Frankie the Fly. Tako nakon svakog nivoa, čiji sastavni deo je omiljena mehanika kolege Kuzmanovića („ideš, ideš, ideš – pucaš, pucaš, pucaš”), čeka vas animirana filmska sekvenca u kojoj Vini sreće novog živopisnog lika koji je klasični kliše. Sumnjivi crnoberzijanac koji vam pomaže uz ličnu korist, okoreli vojnik koji odbija da se povuče sa položaja, snalažljivi detektiv koji čak i u toku najezde zombija lovi u mutnom i, naravno, plejada mafijaša različitog statusa i izgleda, deo su postave likova ove odlične zombi mafijaške sage.

Neko će možda da zameri ovoj igri preveliku linearnost ili nedostatak online moda (moguć je kooperativni prolazak kroz kampanju za do četiri igrača u lokalu). Drugima će možda da zasmeta apsurdni raskorak između krvavog sadržaja i simpatično animirane prezentacije ili pak to što je igra relativno kratka. Ko zna, možda razvojni tim na osnovu ovog uspeha napravi nešto još otkačenije? Ipak, najbitnije je to da je Guns, Gore & Cannoli jedna veoma dobra, zabavna mala igra koja će da vam izmami osmeh na lice mnogo češće nego što ste očekivali. Ovo je idealna prilika da poslušate savet Pitera Klemenze: „Leave the gun, take the cannoli.”

Dragan KOSOVAC