Ova Capcomova igra iz 1995. godine potpuno je nepoznata široj javnosti. Zašto? U pitanju je zapravo prototip koji je izrađen u svega 150 primeraka. S obzirom na to da je na tržištu prošao kao bos po trnju, u Capcomu su odlučili da igru bace na led i odustanu od svega dok su troškovi još uvek u prihvatljivim granicama. Ipak, sa ove vremenske distance, Slipstream i nije toliko loš kada se sve uzme u obzir. U pitanju su trke Formule 1 gde igrač na raspolaganju ima tri igračka režima (Time Attack, Championship i Passing Contest), izbor osam različitih timova (bolidi se razlikuju po ubrzanju, upravljivosti, maksimalnoj brzini i upravljivosti po kiši) i četiri GP staze (Nemačka, Monako, Japan i Australija). Capcom nije dobio oficijelnu licencu, tako da se u igri ne pojavljuju imena pravih vozača, timova i staza, ali je lako prepoznati bolide Ferarija, Benetona, Meklarena, Vilijamsa... Izvođenje je klasično – bolid posmatrate otpozadi, menjač ima dve brzine i zahteva ručno šaltanje, a tu su i tasteri za gas i kočnicu. Na stazama se osim sedam AI vođenih bolida ne nalaze dodatna smetala, što je prilično neuobičajeno za arkadne vožnje iz tog vremena. Tehničke karakteristike kao da su došle iz osamdesetih godina i zapravo to je osnovni razlog zašto Slipstream nije uspeo na tržištu. Sprajtovi su sredinom devedesetih godina polako počeli da izlaze iz mode, pogotovo ako je u pitanju njihovo skaliranje, kao što je to ovde slučaj. Šteta, jer je igra prilično zabavna...

Vladimir PISODOROV