Kingston HyperX Predator M.2 SSD, Kingston HyperX Savage SSD i AMD Radeon R7 SSD

Različiti modeli, različiti proizvođači, različite performanse, a u osnovi koriste identičan hardver. Poznavaocima prilika u svetu SSD uređaja ovo ne predstavlja nikakvu novost. Još od pojave prvih modela, većina „proizvođača” koristi iste kontrolere i NAND čipove u svojim uređajima, pa su tako i performanse raznih SSD-a često bivale identične. Ovoga puta testirali smo tri različita modela koja dele istu osnovu – Toshiba A19 memorijske čipove. Iako bi se zbog te činjenice očekivalo da su i razlike u performansama na nivou akademskih, rezultati se bitno razlikuju. U jednom slučaju krivac za to je različit kontroler, a u drugom i kontroler i interfejs. Premijerno u „Svetu kompjutera” predstavljamo SSD koji koristi M.2 interfejs i koji zaista donosi dugo najavljivan i željno očekivan skok performansi u odnosu na klasična SATA III rešenja.

Kingston HyperX Predator M.2 SSD

Maksimalna brzina SATA III interfejsa već neko vreme predstavlja glavni kamen spoticanja kada je u pitanju dalji razvoj SSD uređaja. Gotovo svi novi modeli ovih uređaja sa lakoćom dostižu limit interfejsa, iako im ugrađeni hardver teoretski omogućava znatno bolje performanse. Zato je Predator prava zverka koja koristi sav potencijal odličnih A19 memorijskih čipova kojima upravlja Marvell 88SS9293 kontroler. Proizvodi se u kapacitetima od 240 i 480 gigabajta i isporučuje se sa ili bez PCIe adaptera. Mi smo testirali model većeg kapaciteta u kombinaciji sa adapterom, ali nismo odoleli da ga ne isprobamo i u M.2 slotu. Deklarisane vrednosti od 1400 megabajta u sekundi za čitanje i 1000 za upis podataka deluju nestvarno, ali testovi su nas uverili da ipak nisu u pitanju prazne marketinške priče.

Međutim, postizanje maksimalnih brzina zahteva ispunjenje određenih preduslova. Predator koristi PCI-Express magistralu druge generacije i zahteva četiri linije. Ovaj podatak možda deluje suvišno u eri matičnih ploča u kojoj je PCIe 3.0 standard uveliko odomaćen, ali stvari nisu tako jednostavne. Čak i kod najjačih modela ploča, PCIe 3.0 interfejs odnosi se isključivo na x16 slotove koji su direktno povezani sa procesorom. Ostale PCIe slotove kontroliše čipset i oni su izvedeni po starijem, PCIe 2.0 standardu. Najčešća kombinacija za koju se proizvođači odlučuju podrazumeva uglavnom nekoliko malih x1 slotova i samo jedan x4 slot koji fizički raspolaže punom x16 dužinom. Ukupan broj PCI Express linija kojima raspolaže čipset podeljen je između tih slotova. I dok to apsolutno ne ograničava funkcionalnost uređaja poput zvučnih i TV kartica, u slučajevima kada se koristi uređaj poput Predatora, a koji zahteva visoku brzinu protoka informacija, to može da predstavlja problem. Konkretno, na većini modela ploča sa Z97 čipsetom korisnik na raspolaganju ima svega četiri linije za komunikaciju sa uređajima instaliranim u navedene PCIe 2.0 slotove. To u prevodu znači da korisnik neće moći da koristi nijedan drugi PCIe uređaj ukoliko želi da mu Predator radi maksimalnom brzinom. Alternativu predstavlja upotreba drugog PEG slota, ali će u tom slučaju grafička karta raditi u x8 režimu.

Dodatni problem predstavlja i konfiguracija samog M.2 slota. Mnogi modeli ploča podržavaju svega dvostruku brzinu ovog slota, jer bi u suprotnom svi PCIe slotovi koje kontroliše čipset bili neupotrebljivi. O ovim detaljima budući vlasnici Predatora trebalo bi dobro da se raspitaju pre kupovine i da provere koje režime rada podržava njihova ploča, kako ne bi došli u situaciju da im uređaj radi prepolovljenom brzinom.

Utisak koji Predator ostavlja u radu prosto je fantastičan. Cifre govore za sebe, a kod nas je najveću nevericu izazvala činjenica da je brži čak i od dva klasična SSD uređaja povezana u RAID 0. Ne preterano, ali ipak primetno. Doduše, nevericu izaziva i cena – duplo je skuplji od najbržeg SSD uređaja sa SATA III interfejsom istog kapaciteta. Nećemo ulaziti u razmatranje opravdanosti kupovine Predatora. Trenutno ne postoji brži skladišni uređaj, pa kome je stalo do vrhunskih performansi u minijaturnom pakovanju i pri tom ne žali kola i volove – neće pogrešiti.

Kingston HyperX Savage SSD

A sada da se vratimo na zemlju i pozabavimo nečim što je dostupno i običnim smrtnicima. „Divljak” je najbolje što Kingston nudi u klasičnom pakovanju sa SATA III interfejsom. Stari, dobri SandForce dobio je naslednika oličenog u četvorojezgarnom Phison S10 kontroleru. Uz podršku već pomenutih A19 memorijskih čipova ovaj kontroler lako dostiže limite samog interfejsa i ostvaruje impresivne rezultate, čime se Savage svrstava u sam vrh, rame uz rame sa modelom Samsung 850 Pro, od koga je u nekim situacijama čak i brži za nijansu. Proizvodi se u kapacitetima od 120, pa do sjajnih 960 gigabajta. Unapređenja u odnosu na dosadašnju Kingstonovu perjanicu HyperX 3K nisu samo tehnička, već i kozmetička. Nema više plastičnih detalja na gornjoj strani, već samo brušenog aluminijuma. Naslednik je uspeo i da smrša, pa njegova debljina iznosi sedam milimetara, a to će obradovati vlasnike ultrabook mašina za koje su klasični 9,5 milimetarski SSD uređaji predebeli.

Savage se odlično pokazao na testovima, a li je primetno nešto veće zagrevanje novog kontrolera u odnosu na prethodnika. To apsolutno ne utiče na performanse, niti je izazvalo ikakve probleme tokom rada. Cena na domaćem tržištu još uvek nije formirana, ali se očekuje da neće odstupati od sličnih modela drugih proizvođača. Ako se ovi navodi obistine, Savage svakako zaslužuje preporuku.

AMD Radeon R7 SSD

Ne, nismo pogrešili tekst i nije u pitanju grafička kartica. AMD je odlučio da proširi dijapazon proizvoda, pa tako pored (grafičkih) procesora i čipseta sada nudi i memorije i SSD uređaje. Naravno, ulazak na do sada nepoznato tržište nikome i nikada nije bio lak, ali srećom za entuzijaste poput AMD-a, postoje i izvesne prečice. Prečica kojom se AMD poslužio je zapravo dobro proveren put mnogih „proizvođača” hardvera koji koriste rešenja drugih proizvođača i etiketiraju ih kao svoje proizvode. To, naravno, ne znači ništa loše kada su kvalitet i performanse proizvoda na očekivanom nivou, a što je ovde slučaj. R7 je zapravo proizvod OCZ-a, što je jasno naznačeno na donjoj strani uređaja. Čak je uvršten i u ponudu samog OCZ-a pod istim nazivom. Deluje kao simpatičan sporazum od koga obe kompanije mogu da profitiraju. AMD ima armiju poklonika koji će rado prihvatiti još jedno parče hardvera sa crvenom etiketom, a OCZ slovi za renomiranog proizvođača memorija i SSD uređaja. S obzirom na to da je OCZ od nedavno u vlasništvu Toshibe, ne čudi podatak da i R7 koristi A19 NAND čipove. Jedinu razliku u odnosu na Kingstonov model predstavlja Barefoot 3 kontroler. Ovo rešenje je nešto vremešnije i inferiornije u odnosu na Phison S10, pa su u skladu sa tim i rezultati nešto skromniji. Ipak, razlike su prilično male da bi uticale na konačnu odluku pri kupovini. Na strani Radeona je četvorogodišnja garancija, a i manje se zagreva tokom rada. Takođe, smešten je u slim kućište od sedam milimetara i dostupan je u kapacitetima od 120 do 480 gigabajta, dok cena još uvek nije poznata.

Vladimir TRAJKOVIĆ