Simultano deinstaliranje programa

Korisnici godinama kukaju Microsoftu kako nisu zadovoljni sekcijom za odstranjivanje instaliranog softvera. Šta su momci i devojke iz Redmonda učinili povodom toga? Gotovo ništa! Iz Windowsa i dalje nije moguće ukloniti repove raznih programa koje ste probali pa kaširali, a da ne govorimo o situacijama kada deinstaliranje iz ko zna kog razloga nije moguće – bukvalno upadate u mrtvu petlju nesvesni problema.

Bulk Crap Uninstaller, ili BCUninstaller kako ga autori zovu od milja, nije predviđen za takmičenje sa Revo Uninstallerom i sličnim teškašima koji su sposobni da zadru duboko pod sistemske skute i spale do poslednjeg bajta neželjene aplikacije. On igra na drugu kartu: nesposobnost Windowsa da se uhvati u koštac sa nekoliko deinstalacija istovremeno. Kada pred sobom imate „zadatak” uklanjanja pet, šest ili više programa, muka vas hvata od koraka koje je potrebno načiniti. Najgore od svega je njihovo ponavljanje, jer se za svaki odabrani item iz Programs liste mora ponoviti skup dobro znanih akcija.

Nakon prvog startovanja, BCUninstaller će vas ostaviti bez reči zbog svoje temeljnosti i broja informacija koje izlistava na glavnoj radnoj formi. Instaliran softver uredno je sortiran abecednim redom, a pored naziva moguće je pogledati koja je verzija u pitanju, datum kada je izvršena instalacija, veličinu okupiranog prostora na hard-disku, putanju do direktorijuma u kojem su smešteni fajlovi i tako dalje. Međutim, nabrojane informacije tek su početak jer BCUninstaller može da vam prikaže i koji je od instaliranih programa 64-bitan, kako izgleda deinstalaciona komanda, adresu u registar bazi, web adrese ka oficijelnim stranicama programa, pa čak i podatak da li je program moguće ukloniti u takozvanom tihom režimu. Poslednjerečeno je od velikog značaja, pošto je upravo to jedna od glavnih vrlina ovog programa. Dovoljno je da sa liste instaliranih programa označite one koje želite da odstranite i pritisnete dugme Quietly uninstall. Program će jednu za drugom pokretati deinstalacione rutine i ne pitajući vas dalje ništa ukloniti sadržaj sa sistema. Nažalost, ukoliko neki od programa u procesu deinstalacije, na primer, zahteva otvaranje web lokacije takva situacija neće moći da se izbegne, pa ne možemo reći da je u pitanju potpuna tiha deinstalacija. Ukoliko dođe do problema i neka od deinstalacionih rutina odbija da se zatvori po obavljenom poslu, iz mrtve petlje može da se izađe pritiskanjem dugmeta Skip i na taj način pređe na sledeći program sa liste. Autori su mislili na sve pa je pre otpočinjanja procesa moguće kreirati Restore point, a posle deinstalacije protrčati hard-diskom u potrazi za „repovima” uklonjenih aplikacija. Sada se u posebnoj radnoj formi dobija spisak leftoversa koje je potrebno označiti kako bi bili obrisani. Pomoć dolazi u vidu tekstualne preporuke programa u to koliko je siguran da li je takva akcija preporučena ili ne.

Kada je klasična deinstalacija u pitanju stvari se ne razlikuju previše od goreopisanog postupka. Ponovo je podržano uklanjanje neograničenog broja programa istovremeno, s tim da će se deinstalacione rutine (opet) pokretati jedna za drugom. Najveća razlika je to što se pokretanjem svake pojedinačne deinstalacione rutine od korisnika očekuje određena doza interakcije – tu i tamo će morati da klikne na dugme Yes, Next, Finish i tako dalje. Zašto onda ne raditi sve deinstalacije u tihom režimu? Jednostavno, ne dolaze svi programi sa podrškom za ovakav način uklanjanja i kada je to slučaj BCUninstaller će forsirati klasičan princip rada.

BCUninstaller ima još nekoliko korisnih mogućnosti koje ga i te kako čine konkurentnim i zanimljivim. Recimo, sa spiska programa može automatski da odstrani sve iteme sa potpisom Microsofta. Dalje, moguće je ukloniti zaštitu sa objekata koji su tagovani tako da se ne mogu ukloniti. Na meniju je i mogućnost izlistavanja sistemskih komponenti, pa čak i mogućnost simuliranja procesa deinstalacije. BCUninstaller je program koji korisnika ne gnjavi reklamnim i malicioznim sadržajem. Portabilan je i besplatan, a radi pod svim aktuelnim verzijama Prozora. Ono što možemo zameriti autorima programa je krajnje minornog karaktera – glavna radna forma prepuna je informacija u tekstualnom obliku, što na višim radnim rezolucijama deluje sitno i natrpano. Nažalost, bilo kakvo igranje sa veličinom ispisa (ili samo prikaza većih ikonica za programe) dovelo bi do opšte ekranske gungule, pa je izbor bio količina informacija ili svedenost. Odabrano je ovo prvo...

Vladimir PISODOROV