FIFA 16

U (domaćoj) igračkoj javnosti stvorilo se posve neutemeljeno mišljenje da je FIFA i ove godine oduvala konkurentski proizvod poznat pod imenom Pro Evolution Soccer. Zašto mnogi misle tako kriv je i sâm Konami, koji je odgovoran za onu brljotinu sa PC verzijom PES-a koju smo opisali u prošlom broju. FIFA 16 na PC-u zaista bolje deluje nego PES 2016 – izgleda lepše, nudi više sadržaja, osećaj tokom igranja je bolji... Međutim, ovde treba napomenuti podatak da je FIFA 16 identična na PC-u, PlayStationu 4 i Xbox Oneu, a da se razlikuju tek verzije za past-gen igrački kadar. Baš zbog toga što je na svim aktuelnim igračkim platformama ista, ovogodišnja verzija FIFE je u isto vreme i pobednik i gubitnik. PC iteraciju PES-a šije za dva koplja, ali isto tako gubi od next-gen verzije Konamijeve fudbalice za jedno koplje. Konfuzija?

Još kad smo imali prilike da pikamo loptu u demo verziji FIFE 16 pretpostavili smo da stvari neće biti tako dobre za EA Sports. Igra u tom momentu nije pokazivala apsolutno nijednu novinu u odnosu na prošlogodišnje izdanje i činila se kao nekakva nakinđurena verzija godinu dana starog izdanja. Reakcije igrača, dodavanja, način građenja akcija, izvođenja šuteva i ostali elementi fudbalske igre kao da su preslikani iz FIFE 15. S druge strane, nismo mogli da zaključimo ni da li ima ikakvih poboljšanja na tehničkom nivou, pošto je sve izgledalo kao lane. Gomila poboljšanja koje su autori najavili jednostavno se nisu videla, ali ipak postoje i na svetlost dana isplivala su sa pojavom pune verzije igre.

Da li je to na sreću ili na žalost igrača, ostaje da se vidi, tek svi oni koji zastupaju mišljenje da je FIFA 16 jedna od najslabijih verzija igre u poslednjih šest-sedam godina, nisu daleko od istine. Autori su gotovo u potpunosti izmenili sistem igranja i ako iole želite da budete uspešni moraćete da se bacite na učenje novih zakonitosti. Pošto su prošle godine akcenat stavili na igru u napadu, sada im je logično bilo da polje interesa „sklizne” na odbranu i sredinu terena. Zapravo, da biste bili uspešni u novoj FIFI moraćete da razmišljate timski, jer tim vam čuva leđa, tim misli na vas i vi ste tek jedan šraf u dobro podmazanoj mašineriji. Sve to odlično zvuči u teoriji, ali je u praksi daleko od onoga što PR timovi EA Sportsa pokušavaju da nam „prodaju”. Igrači su „plastičniji” nego prethodne godine i ponašaju se kao dezorijentisane lutke kada izađu na teren. AI davi loptu kao zmija žabu i na većim nivoima težine čini se nemoguće oduzeti mu je. Neke agresivne odbrambene tehnike iz prethodnih verzija igre skrajnute su u zapećak, dok je fokus sa pojedinca pomeren na celu odbrambenu liniju. Odbrambeni igrači sada se posmatraju kao šahovske figure od čijeg položaja zavisi dijapazon dostupnih akcija. Lakše se seku i u posed uzimaju „ničije lopte”, nakon klizećih startova igrači se brže dižu sa terena, a isto tako efikasnije staju u blok i „iščačkavaju” loptu iz nogu protivnika. Na raspolaganju je čak 25 novih odbrambenih tehnika koje morate probistriti jer u FIFI 16 one život znače. Igra vas snažno ohrabruje i da preduzmete neke nedozvoljene radnje kako biste došli do lopte. Igrača koji vam je pobegao dozvoljeno je gurati sa leđa ili ga uhvatiti za dres i tako naterati na grešku. Način na koji je sve implementirano nama se nije dopao previše – i pored višednevnog konzumiranja igra korisniku vraća više nepoznanica nego konstanti. To FIFU 16 čini nepredvidivom, ali i manje „upregljivom” nego što smo to navikli i voleli.

Kada konačno pronađete uspešnu formulu za blokiranje protivničkih napadača, oduzmete im loptu i krenete u napad, dočekaće vas vaša sasvim nova sredina terena. Ona sada ne sme da se preskače, jer bez njenog učestovanja u akcijama nema ni šansi pred protivničkim golom. Odbrambeni igrači biće umorni i sve samo ne sveži kada loptu povedu od svog šesnaesterca prema drugoj polovini terena, a nemaju ni dovoljno umeća da žongliraju loptom na malom prostoru. Zato je sredina bitna, a tu će vam živce trenirati njihova latentnost. Dodavanje levo, dodavanje desno, lobić levo, lobić desno, par koraka unazad, par koraka napred... Dosadno! Skrečovanjem balansiranog načina igranja stvari se donekle popravljaju, ali napad i dalje ne reaguje onako kako bi trebalo. Primicanje golu ide sporo, i „rupe” na terenu kroz koje biste mogli da proturite loptu otvaraju se veoma retko. Čini vam se da su vaši napadači daleko inferiorniji od protivničke odbrane i tada se pali lampica – to je jedan od featuresa ovogodišnje FIFE. Kako se pojava neutrališe i momentum prebacuje na vašu stranu? Nečim što se zove No Touch Dribbling! Oslobodite se lopte, gurnite je ispred sebe, potrčite za njom i zamislite da ste Lionel. Neka sevne desna pečurkica na upravljaču, napravite hitar potez telom, prodajte „lažnjak” i biće kao na TV prenosu... U realnom svetu, na meniju je dosta nervoze, pogrdnih reči upućenih autorima igre i osećaj da je za ovladavanje tehnikom potrebno potrošiti znatno više slobodnog vremena nego što ga imate. AI dobro čuva loptu, ali vam je jako lako i oduzima, pa na prilike za napad treba gledati kao na grumenčiće zlata iskopane u ledom pokrivenoj Aljasci. Ovde zapravo leži najveća mana FIFE 16, barem kada su mečevi protiv mašine u pitanju. Na mečevima protiv živih igrača koji ne umeju kompjuterski precizno da se dodaju, ubačene novotarije ne izgledaju baš toliko loše, naročito što su zaslužne za davanje podjednakih šansi obema stranama.

Iako izgleda veoma slično kao prethodna verzija, FIFA 16 bije PES 2016 na vizuelnom polju bez obzira na to o kojoj verziji Konamijeve fuce se radi. Modeli igrača su odlični, isto tako i animacije, publika je živa i aktivno učestvuje u mečevima, prezentacija je vrhunska... Kad stavite obe pomenute verzije jednu pored druge, PES 2016 izgleda passé u odnosu na FIFU 16, ljutili se vi ili ne. EA Sportsovo čedo nema promenljive vremenske prilike, ali zato možete da naštelujete kojim intenzitetom se haba travnata površina, do koje mere su zategnute mreže, u koliko sati se igraju utakmice, da li na terenu ima magle ili je vidljivost normalna i još mnogo toga što je zapravo čini pravom simulacijom najvažnije sporedne stvari na svetu. Dodaćemo i da je sudijama „naređeno” da koriste onaj naročiti penasti sprej uz čiju pomoć određuju odakle se izvode slobodnjaci i gde treba da stoji živi zid. Lepo! Kada je zvuk u pitanju malo nas je razočarao novi sempl susreta lopte i kopačke, ali i komentatori, čije floskule i dosetke zahtevaju ozbiljnu generalku. PES se popravio ove godine na ovom segmentu, ali i dalje zaostaje za Martinom Tajlerom i Alanom Smitom, koji su dosadili i Bogu i ocu.

Kao i svake godine, EA Sports uradi domaći zadatak u pogledu licenci, pa tako ni sada na ovom polju nema problema. Da, nedostaju naši timovi, pa čak i reprezentacija, ali šta da se radi... Za utehu, autori nude 30 liga (Bundesliga je pridodata Premiershipu u svojevrsnom „pokrij me kao u stvarnosti” režimu prezentacije – sve je licencirano i predstavljeno do tančina), preko 650 timova i čak 78 stadiona (50 su licencirane građevine). Tu je i nešto novo – ženske reprezentacije, njih 12. Nažalost, ne mogu se koristiti u „borbama polova” i utakmice je moguće odigravati isključivo u „zatvorenim takmičenjima” koja podrazumevaju online/offline prijateljske mečeve, odnosno turnire ustrojene po ugledu na svetski šampionat u fudbalu za žene. Mehanika igranja je veoma slična kao i u slučaju muških timova, osim što su devojke sitnije, sporije se kreću i loptu ne šutiraju silinom kojom to čine njihove muške kolege.

Skloni smo mišljenju da autorskom timu ipak treba skinuti kapu za ono što je pokušao da uradi. Da li stalno vičemo da se poboljšanja ubacuju na kašičicu i bunimo se kako se cedi suva drenovina? Evo nečega što će vas naterati da se zamislite. A to ćete uraditi iz dva razloga: da li nam je zaista bilo potrebno menjanje mehanike gameplaya i da li je trebalo da se novine implementiraju na ovaj način? Zadržimo se na ovom drugom. FIFU 16 biće teško igrati dok se ne naviknete i to može da odbije igrače, čak i da usmeri njihov gnev na autore. Mnogi već kukaju. Dalje, zbog činjenice da ste do neke mere izgubili kontrolu nad dešavanjima na terenu stiče se utisak da ste sada posmatrač koji samo u pravom momentu treba da reaguje kako bi uticao na igru. U PES-u je to urađeno u old-school maniru i zato je on ove godine tako dobro prošao među ljubiteljima fudbala. Tamo svaka akcija može da dovede do iskakanja iz fotelje, svaki napad je novo remek delo, a svaka golmanska parada izmami težak uzdah. Ipak, PES na svim drugim poljima pada, pa čak FIFI ne može da parira ni kada su u pitanju beskrajno zanimljive (mini) trening igre. Samo mi znamo da je ovo bila jedna od težih godina za pisanje prikaza i upoređivanje fudbalskih simulacija, jer smo se u tom procesu osećali kao ping-pong loptica. Skakutali smo od jedne do druge igre, od jedne do druge platforme da bismo na kraju zaključili da nam je nestalo prostora za dalju pisaniju!

Vladimir PISODOROV