Kada se pomenu ratne igre sa minijaturama, mnogima je prva pomisao Games Workshop, i njihov univerzum Warhammer ( i WH 40K). To je sasvim razumljivo budući da su ova okruženja najčešća tema knjiga i video igara, u poslednje vreme sa i po nekoliko izdatih naslova godišnje. Sportski spin-off fantazijskog Warhammer serijala, Blood Bowl, pokazao je da u GW-u nije sve podređeno sumornom mraku 41. veka, već i da postoji blesavija, neozbiljnija strana medalje. Šest godina nakon prvog digitalnog izdanja ove simulacije američkog fudbala u WH svetu, na naše računare i konzole stigao je i nastavak.

U stvari, reći da je Blood Bowl „simulacija” je preterivanje epskih razmera. Jedine prave dodirne tačke sa američkim fudbalom su početno ispucavanje lopte i postizanje poena dolaskom do kraja protivničke strane terena tj. prelaskom touchdown linije. Nema borbi za 10 jardi, ponavljanja napada po nekoliko puta, a bogami ni faula. Sve je podređeno opštoj makljaži na terenu. Urnebesnoj, zabavnoj makljaži. Ukoliko niste igrali prethodnu iteraciju igre (opisanu u SK 9/2009), evo i šta je u pitanju – dva tima sačinjena od jedanaest fantazijskih/Warhammer stvorenja pokušavaju da preuzmu kontrolu nad bodljikavom loptom i trčeći je odnesu do suparničke touchdown linije, usput razbijajući što je moguće više vilica i rebara. Stignete li do pomenute linije u jednom komadu osvojićete jedan poen i svi se vraćaju u početne pozicije na sredini terena. Mečevi traju 16 rundi i podeljeni su u dva poluvremena, a u slučaju nerešenog rezultata, igra se još jedno poluvreme. I to su manje-više sva pravila.

Da sve ne bi bilo banalno jednostavno, u celu formulu treba uračunati statistike svakog od likova kao i dodatne sposobnosti ako ih imaju. Osnovni podaci o igraču označavaju u kojim pozicijama bi trebalo da igra, od lakog trkača koji će zaobilaziti protivničke karakondžule i pokupiti im loptu ispred nosa sve do sporohodajućeg „zida” čija je jedina uloga da pregazi svakog ko mu se približi. S obzirom na to da je ovo ipak adaptacija stone igre, nije izostalo ni rolanje kockica. Tačnije, igra će za vas u pozadini vrteti kockice kada god je potrebno da se izračuna šansa za izvođenje nekog poteza (prikazana i preko polja kojima ćete se kretati), dok će kockice u prvi plan preći samo prilikom tuče između dva igrača. Ove specijalne kockice imaju nekoliko simbola – odbrana pada, odbrana je odgurnuta, napadač pada i specijalni uzvičnik koji se računa kao uspešan udarac ukoliko nijedan od sukobljenih igrača nema specijalnu sposobnost koja se tom prilikom aktivira.

Klasičan tutorijal ne postoji, već ćete igru učiti ili kroz opsežan manual van igre ili kroz kampanju u kojoj vodite ljudski tim Reikland Reavers. Za naš ukus, tutorijalski deo kampanje je prespor, jer vas meč-po-meč uvodi u svaku pojedinačnu sposobnost likova, postepeno komplikujući igru dok ne stignete na punokrvno Blood Bowl iskustvo. Ovaj mod svakako treba odigrati zbog urnebesne priče, ali je izostao neki jednostavniji način da se brzinski podsetite pravila bez izlaska iz igre (nije moguće ni ponavljanje mečeva). Ipak, kada uporedimo sa prethodnim izdanjem igre, ovo je napredak, jer ni originalni Blood Bowl nije trošio previše vremena na objašnjavanje mehanike pa su pojedini igrači imali problema da potpuno ukapiraju igru.

Multiplayer i offline lige su glavno „meso”, ono zbog čega ćete se igri vraćati narednih meseci. Napravićete svoj tim i kroz trnje ga voditi do zvezda, pod uslovom da igrači uspeju da to i prežive. U ovim režimima ćete upravljati finansijama tima, unajmljivati pomoćnike u vidu apotekara, potpisivaćete ugovore sa sponzorima i paziti da vam se igrači ne povrede. Kada „odgojite” superstara, možete ga čak i prodati drugim igračima na online aukciji. Nažalost, igra vrlo površno objašnjava početno osnivanje kluba tako da se može desiti da već u prvom pokušaju osvajanja naslovnog šampionata katastrofalno izgubite od svih protivnika. Takođe, valja napomenuti i da Blood Bowl 2 dolazi sa svega osam igrivih rasa, odnosno deset ako ste preorderovali digitalno izdanje, što je veliki pad sa preko dvadeset koliko ih je bilo u Blood Bowl Chaos Edition. Po nekim informacijama, nove rase će biti postepeno dodavane u igru kao DLC po ceni od 6-7 evra. S druge strane, prva igra je umesto ekspanzija imala nekoliko punih reizdanja sa dodatnim sadržajem (i bez kompatibilnosti sa ranijim verzijama) pa je tako komuna igrača fragmentisana. Prelazak na DLC model svakako deluje zdravije po životni vek igre, mada je njena osnovna cena gotovo pedeset evra.

Prezentacija je doživela najveće i svakako najočiglednije unapređenje. Igra je sada predstavljena kao televizijski prenos kroz Cabalvision HD, a mečeve će ponovo komentarisati vampir Džim i džin Bob, prosipajući duhovite opaske kada god neki od igrača poljubi pod. Komentatorski dvojac je ovog puta vidljiv, tokom mečeva u pop-up prozoru, a van mečeva će zauzimati centralni deo ekrana u maniru „a sada se vraćamo u studio”. Tu su i usporeni snimci obaranja i postizanja poena, urlanje publike sa tribina i navijačke pesme, kao i premotavanje neuspelih akcija kada iskoristite opciju ponovnog bacanja kockica kako biste pokušali da ispravite grešku u koracima. Naravno, najveće unapređenje je u grafici. Novi engine prikazuje znatno više poligona i likovi sada zaista izgledaju kao figure koje su oživele, a prisutno je i daleko više detalja na samim stadionima. Pored kamere nad kojom nemate slobodu rotacije već izbor između predefinisanih uglova/visine, nismo naišli na tehničke probleme. Veliko unapređenje u odnosu na prethodne igre iz serijala koje su bile krcate bagovima i glitchevima.

Blood Bowl 2 je ona urnebesno zabavna igra koju smo ranije igrali na (digitalnim) tablama. Nekoga će možda nervirati veliko oslanjanje na sreću, situacije kada vašeg najboljeg igrača u večna lovišta pošalje protivnikov najslabiji igrač, samo jer ste bacili 1 na kockici, ali takav je život, a takav je i Blood Bowl.

Bojan JOVANOVIĆ