Ako je nekom igračkom serijalu bilo potrebno rebootovanje, onda je to Need for Speed. Nakon dvadeset (uspešnih) godina na tržištu, stvari su počele da ulaze u kolotečinu i franšiza jednostavno nije više imala šta da ponudi igračima. Zbog toga su u EA-u odlučili da naprave pauzu, preskoče jednu godinu, zbiju redove i zainteresovanima ponude nešto što će ponovo potpaliti ljubavnu vatru. U momentu kada vi ovo budete čitali, čekanju je došao kraj i igra se nalazi u ponudi za next-gen konzole, dok će PC igrači morati da čekaju čak do proleća iduće godine ne bi li se našli za volanima besnih mašina.

A mašina, bogami, ima za izvoz. Učešće u igri uzelo je čak 18 poznatih proizvođača automobila, među kojima su i Ferrari, Lotus, Lamborghini, Mazda, Honda, Volkswagen, Volvo, Chevrolet, Ford... Na raspolaganju su obične, ulične verzije automobila, „sportaci”, pa čak i super-automobili. Pri tome, uopšte nije bitno kojim automobilom ćete upravljati, jer se svaki može tweakovati do suludih granica. Filteri za vazduh, blokovi motora, ECU jedinice, ubrizgivači goriva, kočioni diskovi, gume... predstavljaju samo delić onog što možete da zamenite svom ljubimcu. Dozvoljeno je podešavati i vozački setup i tako mašinu prilagoditi za drifting ili vožnju na poziciju/vreme. Priča o kastomizaciji ovde se ne završava, jer novi Need for Speed snažno ohrabruje igrača na implementaciju vizuelnih poboljšanja, pa se tako može menjati i doterivati sve od haube i krova, preko stakala i felni, pa do branika i auspuha. Boje se mogu mešati kao u profesionalnoj lakirerskoj radnji, dozvoljeno je lepljenje vinil nalepnica i tako dalje. Ne možemo reći da su opisane stvari novina za Need for Speed serijal, ali da predstavljaju njegov zaštitni znak koji je sada dodatno unapređen i obogaćen novim mogućnostima – u to možete da budete sigurni.

Ako vas deo sa automobilima i njihovom kastomizacijom ne bude prikovao za ekran, onda će to učiniti pokretački engine. Frostbite 3 je monstrum koji iz raspoloživog hardvera izvlači apsolutni maksimum. Need for Speed izgleda kao nekakav profesionalni simulator i nudi foto-realističan nivo detalja. Grafika je neverovatna, ubedljivo najkvalitetnija koju smo do sada videli u ostvarenjima iz žanra. Gledajući sa strane kako neko igra stičete utisak da se radi o filmskoj jurnjavi, a ne običnoj video-igri. Očekivali smo da će modeli automobila biti besprekorni, ali nivo detalja kojim su dočarane ulice, grad i njegov okoliš jednostavno ostavljaju bez daha. U miks su ubačene i promenljive vremenske prilike, kao i suptilna smena dana i noći (zapravo, prelaz između noći i dana). Sve to izgleda toliko dobro da na početku 90 odsto vremena provodite posmatrajući scenografiju umesto obraćajući pažnju na dešavanja na asfaltu. Posebno je zanimljiv podatak da su autori za potrebe snimanja međuscena angažovali prave glumce, čije figure i pokreti nisu naknadno modelovani i renderovani. Naime, posle duže vremena imamo igru koja radnju „odmotava” uz pomoć živih glumaca, ali na jedan krajnje zanimljiv način. Sve je „presvučeno” naročitim grafičkim filterom koji je zadužen za blendovanje renderovanog i živog materijala. Tako za glumce povremeno pomislite da su modeli, za okoliš da je pravi i obrnuto. Efekat je krajnje neobičan i igri daje ukus svežine koji dugo nismo osetili. Inače, tehničke karakteristike su generalno na veoma visokom nivou, pa se odličnoj grafici pridružuju i ubavi zvučni efekti.

Mnoge će razočarati podatak da na polju mehanike igranja Need for Speed ne donosi ama baš ništa novo. Dobro, tu je nezaobilazna društvena komponenta koja omogućava da igru igrate sami ili čoporativno, sa dobrim drugarima ili totalnim neznancima. Pored toga, sve ostalo smo videli mali milion puta do sada. Kao mlad i neafirmisan vozač pridružujete se grupi okorelih ljubitelja spaljenih guma i sagorelog benzina i krećete da se probijate ka vrhu. Sa mape birate eventove u kojima želite da učestvujete, a tu se nalaze misije koje „odmotavaju” priču i trke koje se mogu ponavljati do iznemoglosti i služe za namicanje novca i dizanje reputacije. Što je reputacija veća otvara se veći dijapazon kvalitetnijih delova, na koje ćete nemilice trošiti zarađenu lovu. Sve dok ulice konačno ne postanu vaše i samo vaše. Autori nisu učinili ništa ni kada su tipovi trka u pitanju, pa je na raspolaganju klasičan dijapazon akcija: kružne trke u gradu, time triali, drift turniri i slično. Nedostaju drag okršaji, ali i dramatični face to face sukobi sa bossovima koje smo imali prilike da viđamo u pređašnjim iteracijama igre. Sve ovo dovodi do toga da Need for Speed deluje prilično tanko, toliko da su iznadprosečne tehničke karakteristike prva stvar koju će kritičari pominjati u svojim osvrtima na igru.

Stvar bi mogla da se promeni na samom asfaltu, a da li će to biti tako zavisi isključivo od vaših afiniteta. Need for Speed je najobičnija arkada u kojoj zakoni fizike ne igraju veliku ulogu. Prvi put kada budete pustili gas, izgubićete trku, a bićete u situaciji i da posmatrate kako pored vas tutnji protivnik iako garite 300 na sat i držite prst na nitro ubrizgivaču. Naravno da ništa nema ni od oštećenja koja utiču na funkcionalnost automobila (sve je zadržano na kozmetičkim „promenama” limarije), a nedostaje i pogled iz kabine automobila koji je postao obavezan čak i kod arkadnih ostvarenja. Ako vam ovakav pristup tematici ne smeta, za vas će rebootovani Need for Speed biti istinski jesenji hit – od efekta brzine će vam se sušiti oči, balavićete nad fenomenalnom grafikom i provoditi sate u budženju automobila. Malo li je? Mi bismo više voleli da je sve ustrojeno po ugledu na Forza Horizon univerzum, odnosno film „Gde se su sreli simulacija i arkada”. Čekamo full verziju za donošenje konačnog suda.

Vladimir PISODOROV