Kad danas neko pomene Star Wars, prva asocijacija mi je glupo lice Hajdena Kristijansena i njegovo mucanje u kameru kakvo imaju gutači trodona s najlon-pijace ili porno-glumci koje je neko naglo prenuo iz sna. Negativni kapital koji su „Zvezdani ratovi” napravili u poslednje dve decenije odavno je prelio moju mentalnu kasicu-banthicu: od nesrećne „epizode 1”, crtanih klonskih ratova i Diznijeve akvizicije, Star Wars pravi sklekove u mulju i svaki atom svoje egzistencije i smisla podređuje crtanofilmičnosti koja pospešuje prodaju igračaka. Nagluplji momenat jeste to što je tolika infantilizacija potpuno nepotrebna. Osamdesetih godina prošlog veka Lukas je zaradio trilijarde prodajući sve na šta je mogao da zalepi SW logo – od figurica, preko posteljine i R2D2 rezača za olovke pa do Lejine paste za zube. Nema šanse da je potražnja za Star Wars asesoarima danas manja nego u slavnim danima „Imperije koja uzvraća udarac”, tako da se postavlja pitanje smisla devolucije svakog aspekta franšize. Možda je i Star Wars žrtva globalne entropije i sveopšteg zaglupljivanja na svim poljima?

Možda jeste, možda nije, ali u veštim prstima švedskog studija DICE tinja otpor imperijalnoj gluposti. Slavni developer šutera rebootovao je Star Wars: Battlefront i potopio ga u kotao sa svežom baktom, vadeći ga revitalizovanog i oklopljenog u nezamislivo dobru grafiku. Novi Battlefront projektovan je kao čista multiplayer igra, bez eksperimenata s kampanjom koji bi morali da prođu tretman Diznijevog cenzora sa senzibilitetom Rankora i inteligencijom Biba Fortune. Svi koji su probali otvorenu betu Star Wars: Battlefronta potvrdno klimaju glavom na hešteg #OnoKadIgraIzgledaBoljeOdFilma, misleći pre svega na fantastičnu, pomalo nekanonsku rekraciju bitke za Eho bazu na planeti Hot. No, idemo redom...

Open beta verzija Star Wars: Battlefronta donela je samo tri od tuceta multiplayer modova koji će biti deo kompletne igre – Drop Zone, Walker Assault i kooperativni horde mod – od kojih je svaki smešten na po jednu (kanonsku) lokaciju. Drop Zone, koji se igra na negostoljubivoj površini planete Sulust, nikada viđenoj ali pomenutoj u „epizodi VI”, varijacija je na temu capture&hold modova u sličnim igrama. Dva osmočlana tima imaju zadatak da zauzmu i zadrže drop podove koji nasumično padaju po mapi, da kokaju jedni druge po stenovitom terenu prošaranom jezerima kiseline i pokušaju da ostvare što bolji skor do isteka vremena. Kooperativni mod smešten je na Tatuinu i u celosti se sastoji od preživljavanja progresivno jačih neprijateljskih talasa koje možete da izdržite sami ili s partnerom i sve što donosi je nekako već viđeno ranije.

Kruna Star Wars: Battlefront demo iskustva i ono o čemu svi pričaju jeste Walker Assault. Ova rekreacija bitke na planeti Hot podržava 40 igrača (20 po strani) i balansirana je u korist snaga Imperije, koja vrši planetarni desant u cilju uništenja generatora energetskog štita pobunjeničke baze. Pored pešadije, snage legitimne galaktičke vlasti raspolažu AT-AT i AT-ST samohotkama, dok pobunjenički šljam ima nekoliko impotentnih blaster turela. Svaka strana ima specifičan cilj: imperijalci treba da onemoguće pobunjenike da aktiviraju transpondere koji navode Y-wing eskadrilu na jonsko bombardovanje AT-AT-ova i da ih sačuvaju dok laganim hodom ne stignu do cilja, a general Virs ne krikne „TARGET: maximum firepower!” Jedini način za pobunjeničku pobedu jeste aktivacija transpondera, čekanje na Y-wing talas koji će samohotke učiniti ranjivim, njihovo bespoštedno rokanje u tih nekoliko sekundi kad mogu da prime demidž, pa Jovo nanovo s novim ciklusom transpondera. Odsustvo snowspeedera i zaplitanja nogu „snegohotkama” pobunjenike stavlja u daleko nepovoljniji položaj jer jednostavno imaju manje firepowera za odbranu nego što ga imperija ima u napadu. Na smer kretanja AT-AT hodača nije moguće uticati, ali je zato moguće pokupiti power-up koji vam daje mogućnost da neko vreme pucate iz njegove glave nafilovane blasterima. Po bojištu se povremeno spawnuju i tokeni koji vam omogućavaju da, takođe na kraće vreme, budete pilot X ili A-winga ili TIE fightera, AT-ST-a, pa i da zaigrate kao Luk Skajvoker ili Dart Vejder, koristeći svetlosnu sablju i moći Sile za masakriranje pešadije protivnika. Bez obzira na disproporciju snaga, Walker Assault je izuzetno zabavan mod koji će, siguran sam, u potpunosti obeležiti i punu verziju Battlefronta. Ah da, na Gamescomu sam imao prilike da probam i mod Fighter Squadron koji me je prilično smorio jer je konfuzan i nekako besmislen.

Kako se Battlefront mehanički razlikuje od Battlefielda, pucačkog serijala koji prvo pada na pamet kad neko pomene EA Dice? Umesto balističkog u igri ćete koristiti (mahom) energetsko oružje, a ispaljivanje blasterskih zraka podrazumeva da oružje ne trza i da ne troši municiju. Oružje se zato pregreva i nakon količine hitaca komparativne prosečnom okviru za automatsku pušku mora da se proventilira pritiskom na R (što, igrom slučaja, traje kao prosečan reload). Svaki blaster, od jednoručnih pištolja idealnih za blisku borbu do dugačkih blaster-snajpera s drvenim kundakom kakve nose Tusken raideri, ima optički nišan i idealno ravnu trajektoriju hica. Igranjem mečeva, postizanjem killova i ostvarivanjem ciljeva stičete XP kojim levelujete i keš kojim kupujete opremu koju levelovanje otključava. Od dodatne opreme, u demo verziji ograničenoj na peti nivo mogli su da se probaju energetski štit, jonski hitac (radi posao protiv AT-ST hodača) i mlazni ranac u stilu Bobe Feta.

Star Wars: Battlefront izlazi sedamnaestog novembra, tako da opis pune verzije igre očekujte u decembarskom broju.

Miodrag KUZMANOVIĆ