Darkest Dungeon

Neka istraživanja ukazuju na to da stres ubija više ljudi na planetarnom nivou nego svi ratovi pomnoženi sa dva. Pišem ovaj tekst poslednjeg dana pre odlaska broja u štampu, zamišljam kako u Politikinoj štampariji gledaju na sat i tapkaju prstima po stolu i lagano postajem svestan korozivnog efekta stresa. Četvrta kafa, treće podizanje glasa na kolege, nelagodnost u kontaktu gaća i guzice, suve usne, blago povišeno lupanje srca, želja da pobegnem bilo gde, pa i u Kladovo, i da u nečijoj praznoj sobi čitam nešto što nema veze s tehnologijom, recimo stare brojeve „Bazara” i „Praktične žene”...

Pored plate o kojoj žitelji ruralnog Čada i Sudana mogu samo da sanjaju, motivaciju za pisanje nalazim u želji da približim ovu vanserijsku igru masama večno gladnim spektakla. Darkest Dungeon, sigurno najoriginalnija igra u poslednjih nekoliko godina, nedavno je izašla iz early access programa u kojem je provela poslednjih godinu dana, lagano popunjavajući svoj dobri kostur još boljim konceptualnim mesom. Njena originalnost se pre svega svodi na simulaciju borbenog stresa i njegovih posledica na psiho-fizičke i napadačko-odbrambene sposobnosti članova fantasy družine. Umesto jednodimenzionalnih heroja i paragona vrline koji primaju udarce u telo koji ne ostavljaju ožiljke na duši, u Najtamnijoj tamnici moraćete da se nosite s klaustrofobičnim krstašima koji pate od alkoholizma, lovcima na ucene koji sve probleme rešavaju ritualnim bičevanjem leđa, lopove koji su navučeni na posete kupleraju i drugim primerima za tezu doktora Hausa da nema čoveka koji ne krije nekakvu bizarnu tajnu ili mračan hobi koji mu pomaže da se izbori sa stresom.

Igra se kalila i žarila tokom godinu dana cinculiranja u early accessu, ali rezultat nije izostao. Finalni proizvod je uglancan kao unutrašnjost kuvarskog kotla u kasarni tokom inspekcije iz generalštaba, obrijan glatko kao uplašeni mladi regrut i nemilosrdno zaguljen kao vodnik u vojnoj policiji, željan dokazivanja pred celim svetom i svojim selom. Reference na JNA, te verne pratilje stresa, podižu svoju ružnu glavu i u ovom tekstu koji ništa nije skrivio...

Darkest Dungeon je priča o propasti i podizanju, koncipirana kao igra koja potencira snalaženje u nemogućim situacijama i preživljavanje i opstajanje uprkos seriji poraza. Užas počinje pismom vašeg starog rođaka koji vas poziva na porodično imanje, ruinirano njegovim okultnim ambicijama. Starac veli da vama, kao jedinom nasledniku, u amanet ostaje da porodično ime i imanje izbavite iz ponora njegove smrtonosne ambicije zbog koje je utucao imetak, zdravlje i pamet. Vaš zabrađeni rođak je kopao po ukletim ruševinama u potrazi za đavolom i našao ga, time pokrenuvši htonske sile podnebesja i otvorivši portale u drugi svet, iz kojih sada kuljaju stvorenja crnja od duše stranačkog aktiviste. Na vama je da te rupe zapušite i da vražje poručnike vratite odakle su došli, u čemu će vam pomoći legija dobrovoljaca željna akcije i dokazivanja.

Većina tih nesrećnika završiće u pozi mirisanja ljubičica od korena jer je Darkest Dungeon izraziti predstavnik žanra nemilosrdnih roguelike RPG-ova u kojima je smrt česta i permanentna i u kojima nema snimanja i učitavanja situacije po želji. Igra se grubo može podeliti na dve osnovne celine – logistiku i akciju. Prvi segment se odigrava u „bazi operacija” na imanju, gde regrutujete dobrovoljce, trenirate ih, nadograđujete im opremu i sanirate posledice izleta u opasno podzemlje. Drugi, akcioni deo, započinjete izborom dungeona i četvoročlane družine koja će pokušati da ga savlada, kao i njihovim opremanjem hranom, zavojima, bakljama i drugim potrošnim materijalom. Narator grobnog glasa, koji stalno komentariše vaše poteze u igri, za ovu fazu kaže: „Cenu ćete platiti sada u zlatu ili kasnije u krvi.”

Izlete u tamnice i lagume Darkest Dungeona posmatrate sa strane, vodeći četvoročlanu družinu kao homogenu celinu koja napred stupa i nogom lupa kao jedan entitet. Smer kretanja birate kliktanjem na mapu tamnice kad se kroz mračne hodnike dokopate čvorišta, što je princip koji pomalo podseća na Tir Na Nog, Dun Darach i Marsport, drevne hitove sa ZX Spectruma. Svaka prostorija i svaki milimetar hodnika potencijalno kriju loot, zamke ili grupe protivnika koje u poteznom maniru morate da slistite da biste nastavili napredovanje. Tokom fajta vi i vaši dušmani naizmenično vučete poteze, aktivirajući specijalne udarce koji zavise od klase junaka i njegove pozicije u grupi. U igri postoji 14 klasa heroja, od kojih su neke zaista bizarne. Krstaški vitez, sveštenica vestalka, okultista, samostrelkinja, lovac na ucene i drugi normalni arhetipi heroja dopunjeni su abominacijom, oklopnim gubavcem, doktorom za kugu, pljačkašem grobova, dvorskom ludom i drugim volšebnim likovima. Tu je i psar, plemenita srednjovekovna profesija zasnovana na nezi i treningu borbenih džukaca, koja je moj favorit. Svaka klasa ima svoje vrlo specifične borbene sposobnosti i ulogu u grupi (DPS, tenkovanje, lečenje, podrška...) koje rade bolje ili lošije zavisno od klasa s kojima ste ih uparili. Kad u tu jednačinu ukalkulišete i različite opcionalne talente koje možete odabrati u bazi (pre bitke), dobićete igru koja je dušu dala za theorycrafting i duge rasprave o tome šta ide jedno s drugim, a šta ne. Dosta sposobnosti zavisi i od pozicije određenog člana grupe: dvorska luda, recimo, može da otpeva svoju pesmu za bafovanje družine samo ako se nalazi na jednom od poslednja dva mesta u pozadini, krstaš može da ošamuti protivnika samo ako stoji na jednoj od prve dve pozicije i tako dalje.

Kao i svaki RPG, ni ovaj nije nežan prema igračima koji zanemaruju lečenje. Iako su skoro sve klase sposobne da se u izvesnoj meri same leče, uspeh u početnom toku kampanje nije mogućan bez sveštenice, jedine namenske healing klase u igri, koja ima pojedinačni i AoE heal, što je čini nezamenljivim članom svih ranih družina. Kad jednom provalite sinergiju između klasa i počnete da pravite kombinacije koje primaju manje štete, umesto vestalke u party ćete staviti nekog dobrog crowd kontrolera i bitke kudikamo brže rešavati u svoju korist.

Osnovni element po kojem se Darkest Dungeon razlikuje od svih drugih fantasy i non-fantasy RPG-ova na tržištu jeste simulacija borbenog stresa. Obični i specijalni napadi protivnika, kretanje i borba u mraku ili po slaboj svetlosti, zlonamerni komentari saboraca i razni drugi faktori lagano ili rapidno vam podižu individualni nivo stresa. Kad skala dođe do sto, vaš pulen će imati mali nervni slom koji može da ima pozitivan ili negativan ishod: heroj može da odluči da će i dalje da bude heroj, kad dobija pozitivan atribut nalik na „stalwart” ili „steadfast”, a može i da pukne sa živcima i dobije penal poput „irrational”, „fearful”, „paranoid”... Pozitivni ishod, logično, daje neki borbeni bonus i kao takav je relativno koristan, ali negativni „trait” je u svakom slučaju mnogo negativniji nego što je pozitivan pozitivan, ako shvatate šta hoću da kažem... Heroj koji je skalu stresa doterao preko 100 počeće da se ponaša u skladu s atributom koji je fasovao tokom „pucanja”: paranoik će početi da odbija naređenja i u ekstremnim slučajevima neće dozvoliti da ga lečite, kukavica će bežati na začelje i preskakati borbene poteze, mazohista će se samopovređivati... Njihovi ispadi će početi ubrzano da podižu stres ostalim članovima ekipe i mast će brzo otići u propast zbog lančane reakcije ludila, kukavičluka i insubordinacije. Dostizanjem dvestotke na liniji stresa lik će popiti srčani udar i umreti za nekoliko poteza ukoliko ne pobegnete iz dungeona ili ga brzo ne zalečite.

Čak i ako tako frustrirani i sluđeni rešite quest u dungeonu, ostaju vam heroji čiji stres neće nestati sâm od sebe, već ga morate sanirati slobodnim aktivnostima nalik na pijančenje, kurvanluk, molitvu i drugo, u zavisnosti od pojedinačnog afiniteta. Sve to, naravno, košta, ali je katastrofa u akciji zbog ludog operativca uvek skuplja... Pored stresa, heroji mogu da pokupe i permanentnu mentalnu anomaliju ili fobiju, a mogu da fasuju i zaraznu bolest, što takođe možete rešiti tretmanom u odgovarajućoj ustanovi (i to za masne pare). Svaki tretman traje jednu nedelju, tako da borac koji se leči ili odmara mora da preskoči taj akcioni turnus, što podrazumeva da ćete u svakom trenutku morati da imate i bekap ekipu.

Darkest Dungeon je fantazija od igre koja mi je gađala iste centre u mozgu kao Dark Souls i Bloodborne, terajući me na čekićanje zida glavom dok ne pukne zid ili glava. Bez obzira na mali RNG element koji postoji u bitkama, igra je, baš kao i ta dva japanska čuda, vrlo fer i vrlo zavisna od vašeg pristupa: proračunat se nagrađuje, a nesmotren kaštiguje. Poezija!

Miodrag KUZMANOVIĆ