Ista meta, isto odstojanje. Iako je objavljivanje Indije, drugog dela trilogije Assassin’s Creed Chronicles bilo planirano ranije, dotična je tek sada stigla pred igrače, uz mesec dana pauze koji nas deli do sledeće igre iz serijala, koja će se odvijati u vreme oktobarskih previranja u carskoj Rusiji.

Hronološka mapa Assassin’s Creed sage indijske sekvence smešta u 1841. godinu, u doba rasplamsavajućih sukoba između Sitskog Carstva sa jedne, i kolonijalnih sila Velike Britanije oličenih u kompaniji „Istočna Indija” sa druge strane. Igrač je u ulozi novog i friškog junaka, vagabunda Arbaza Mira, ubojice nežnog srca koji u pauzama kešanja po tvrđavama i tornjevima, i nadmudrivanja sa stražarima, provodi noći pune nežnosti, ni manje ni više, nego sa maharadžinom ćerkom u njenim ličnim odajama. Kada mrski templari kidnapuju njegovog mentora Hamida, osobu koja ga je regrutovala i obučila da svoje akrobatsko-borbene veštine stavi u službu assassinskog reda, Arbaz kreće u misiju pravedničke osvete i spasavanja. Stvari će se dodatno zakuvati kada u lonac novih atentatorsko-templarskih previranja pod vrelim indijskim suncem bude ubačen i legendarni dijamant Koh-I-Nur, za koji će se ubrzo ispostaviti da je jedan od izgubljenih artefakta Prve Civilizacije, i da je neraskidivo povezan sa lokacijom nekoliko novih vaultova pomenute rase, koje smo imali prilike da posetimo u „velikim” Assassin’s Creed igrama.

Po pitanju strukture i mehanike igranja, elemenata gameplaya, kontrola, tehničkih karakteristika i svega ostalog, ACC India u dlaku prati ono što smo imali prilike da vidimo pre nešto manje od godinu dana, u poglavlju ovih hronika koje su se odvijale u Kini. To podrazumeva set linearnih nivoa koji se nižu na traci, akcenat na stealth pristupu prilikom njihovog prelaska, otključavanju gomile odbrambeno-ofanzivno-pasivno-agresivnih veština, oružja i komada opreme, i nekoliko sporednih režima za brzinsko prelaženje gotovih izazov-mapa koje će retko koga ostaviti bez daha.

Nivoi su, kao i ranije, projektovani kao umereni lavirinti koji se, po pravilu, strimuju na desno, sa gomilom fiksnih bonusa koje možete da pokupite. Tu su animus orbovi, visinske kote sa kojih sledi skok u famozne plastove sena i kovčezi koji sadrže dodatne spise za razumevanje i odmotavanje priče. Kroz nivoe su nezgodno postavljeni stražari i druge opasnosti i smetala kao trošniji delovi struktura koji se urušavaju, tigrovi po kavezima koji bučno reaguju na vaše prisustvo i tako dalje. Kao i u slučaju kineskih avantura, ponovo je prisutna zgodna mogućnost pentranja po fasadama i zidovima zgrada na više dubinskih nivoa, kao i prelazak na udaljene delove u pozadini (putem raznih dasaka i greda za tarzanisanje i slično). U zavisnosti od načina na koji prelazite pojedine deonice nivoa (borbeni, nečujno-neprimetni, ili kombinovani u kojem odstranjujete stražare bez mnogo buke), konstantno biva vršena i nagrađivana „evaluacija” vašeg igranja multiplikovanjem zarađenih poena (koji otključavaju ubrzavanje nekih poteza ili donose neke druge bonuse).

Ovaj put je primetno da stražari daleko nezgodnije i agresivnije reaguju na vaše prisustvo jednom kada vas provale, ili nanjuše da se nešto čudno dešava (uznemireni tigrovi, pronalaženje onesvešćenih/upokojenih kolega, izazivanje buke i slično). Borba sa njima je teža i zahteva munjevitu koordinaciju vaših odbrambenih i napadačkih poteza, naročito zbog činjenice da (usled istorijskog konteksta), većina njih dolazi naoružana ubitačnim revolverima, musketama i blanderbas sačmarama. Prvu pomoć radi anuliranja ovoga (uz maksimalno izbegavanje borbe i pažljivo šunjanje oko svih opasnosti) predstavlja i komplet od nekoliko pomoćnih sitnica čije smo slične iteracije videli i u prethodnoj igri. Sada su tu zviždukanje i strelice za zvučno odvlačenje pažnje, dimne bombe za razne vrste diverzija, i čakrami za presecanje konopaca i gađanje neprijatelja.

Grafički, igra ponovo ne oduzima dah, ali je dovoljno funkcionalna da ne skreće pažnju sa dešavanja na ekranu. Kao i u prethodnoj igri, i ovde je primetna izvesna „kreativna” sloboda po pitanju pozadinskih grafičkih efekata, u vidu raznih razlivanja boja, prisustva i „cvetanja” određenih kružnih šablona u prepoznatljivom indijsko-budističkom stilu i slično. Animacija likova je korektna, mada je primetno da se glavni junak prilično veštački kreće i lepi za elemente nivoa u zavisnosti od vaših akcija (duži i neprirodniji skokovi na primer, i slično). Optimizacija enginea nije sjajna i na nju stavljamo najveću zamerku, jer igra, bez obzira na to što isporučuje visok FPS count, ne donosi glatku i tečnu animaciju kakvu očekujemo. Zamerka ide i nezgrapnim kontrolama koje, bar na difolt podešavanjima, zahtevaju konstantan ples između tastature i miša, što naročito frustrira kada želite da odradite neku brzu i preciznu sekvencu akcija i poteza.

Ako vam se svidela prethodna igra, nema nikakvih razloga da ne probate ni indijske dogodovštine opasne sekte ubica koja ispravlja istorijske krive Drine širom planete. Sve je identično kao i ranije, ali ne zamara mnogo jer nivoi nisu veliki i taman su dozirani za kratkotrajno i višednevno gustiranje. Bez obzira na to da li neko više uopšte obraća pažnju na narativnu nit Assassin’s Creed igara u globalu, kao i do sada, pohvale idu i bazi podataka koji igre sadrži. Tu su gomila istorijskih (i paraistorijskih) referenci i objašnjenja vezanih za događaje, lokacije i likove koje igra pokriva, i koji predstavljaju zanimljivo štivo u pauzama između i na samim nivoima (naročito što igre iz indijskog miljea nisu tako česte zverke). Assassin’s Creed Chronicles India će, uostalom, odlično poslužiti dok konačno ne dočekamo sledeću igru koja će se odvijati na prostorima Carske Rusije, što je istorijski period oko kojeg se dugo spekulisalo međ’ AC zajednicom.

Aleksandar DINIĆ