Nakon Apotheona, odlične i apsolutno neshvaćene deicidno-akcione eskapade smeštene u fantasy verziju antičke Grčke, talentovano osoblje Alientrap Gamesa svoj biznis ponovo seli u naučno-fantastične sfere, brušeći svoj žanrovski senzibilitet uspostavljen simpatičnim Capsizedom. Njihov novi adut je CRYPTARK, 2D roguelike twin-stick pucačina obogaćena taktičkim i RPG elementima, koja po objektivnim kriterijumima predstavlja njihovo najbolje delo do sada. To jest, predstavljaće kad to delo ukrase koncem koji delo krasi i igru i zvanično proglase završenom.

Od kada je Early Access program postao sastavni deo Steam servisa, nagledali smo se igračkih ekvivalenata kusih pasa i leševa skinutih s konopca i koca. Igre koje se prodaju u stanju konceptualnih kostura bez sadržaja u mnogo većoj meri su pravilo nego izuzetak, a publika i kritika nikako da se slože oko toga koliki stepen funkcionalnosti je minimalno potreban da bi igra bila puštena u prodaju kao naslov sa „ranim pristupom”. Donja granica, za sada, ne postoji, što povremeno rezultira proizvodima za koje ste sigurni da nikada neće probiti krisalis i ispiliti se. CRYPTARK je antipod tim nesvetim polufabrikatima – igra koja deluje sasvim kompletno čak i u verziji 0.3. Igrajući ovo, imao sam utisak da su svi sistemi na mestu i da celoj stvari zapravo ne treba dodati ni oduzeti bilo šta, čak ni na polju balansa i dibaginga. Ovaj tekst je ipak preview, a ne konačni sud jer autori insistiraju na tome da je igra još uvek work in progress.

CRYPTARK je priča o ekipi svemirskih špeditera i lovaca na otpad koji dobijaju poslovnu ponudu koja ih može izvući iz finansijskog čabra. Korporativni klijent je locirao drevnu flotilu svemirskih brodova koje su vlasnici odavno napustili, ali su automatske odbrambene sisteme ostavili uključene, što akviziciju tehnologije čini pomalo opasnim poduhvatom. Tu, naravno, nastupate vi, samostalna zanatska radnja s potrošnim osobljem i hardverom, čiji je zadatak sasvim jednostavan: infiltracija u brodove i eliminacija centralnog „elektronskog mozga” koji kontroliše svu odbrambenu automatiku. Kampanja je podeljena na etape s eskalirajućim stepenom težine i kulminira prepadom na CRYPTARK iz naslova, komandni brod zaspale flotile. Svaki brod u igri je proceduralno generisan, baš kao i opcionalni zadaci koje možete da odradite tokom infiltracije, što znači da vas u svakom novom prolazu očekuje svež paket iznenađenja.

Sagledan iz ugla grafičke opreme, CRYPTARK je pravi trijumf i perfektna vizuelna sinergija starog i novog. Spoj tehnološkog i organskog kojim odišu neprijatelji i okruženja podsetio me je na R-TYPE, a uticaj te arkadne legende iz osamdesetih evidentan je i po stepenu težine koji je sve samo ne zanemarljiv.

Vratimo se na nasilje... Prepad na svaki brod vršite robotom na daljinsko upravljanje kog ste prethodno naoružali i opremili dodacima po izboru. Svaka pucaljka, štit, borbeni gadžet, pribor za prvu pomoć i druga pomagala koja postavljate na osam „hardpointa” troše dragoceni keš koji bi trebalo da se uklopi u sumu koju dobijate po uspešnom kompletiranju misije, mada ćete često rutinski prekoračivati budžet za pojedinačne akcije i razliku nadoknađivati s glavnog računa na kojem imate 500.000 kredita. Rešenje za opstanak iznad crvene budžetske linije je dvojako: odrađivanje sporednih zadataka u misijama i balansiranje s „dozvoljenim minusom” do kompletiranja igre. Kao što vidite, keš je koren svega u igri i osnovni element njene „rouglajkovštine” jer bankrot podrazumeva kraj kampanje, dok pogibija u misiji znači samo krah jedne etape i jednokratni novčani minus koji se može preživeti ako do tog momenta niste fufnuli u perje.

Kao i svaka twin stick pucačina, i CRYPTARK ima smisla igrati isključivo gamepadom jer je uz pomoć miša i tastature zasebna kontrola smera kretanja, ugla pucanja i aktivacija osam potencijalnih hardpointa nemoguća misija. Tim pre što je igra teška kao tovar crne zemlje na leđima crnog vola. Svaki brod u koji upadate bridi od automatskih odbrambenih sistema, laserskih turela, generatora borbenih dronova i drugih odmagala od kojih najviše frustrira sistem za popravku uništenih instalacija: nema poraznije stvari od rematerijalizacije rasturenog alarmnog sistema ili fabrike dronova u trenutku kad ste mislili da ste načeli odbranu protivnika.

Brod onesposobljavate (i misiju kompletirate) kad uništite centralni cerebralni kompleks, koji je bez izuzetka zaštićen generatorom štita na drugom kraju plovila, iza tone zaključanih vrata i legije naoružanih robota, lasera, blobova toksične biomaterije i sečiva. Kako kampanja bude eskalirala, derelikti će dolaziti opremljeni sa sve više i više perverznih odbrambenih sistema, od kojih najviše frustrira teleporter koji će povremeno nasumično zameniti mesta ključnim sistemima. U kontekstu tesnog vremenskog limita koji imate za svaki nivo, a nakon čijeg isteka plaćate novčane penale i sigurno odlazite u minus, ovo je u stanju da vam opasno zabiberi situaciju. Pored vrlo ozbiljne koordinacije oka i prsta, igra traži i osećaj za snalaženje u prostoru i tajming, pa i impuls za ekonomično trošenje ograničene municije i zaliha koje ste poneli u misiju. Ako vam ovo zvuči nemilosrdno, u pravu ste: CRYPTARK nije mainstream naslov nijednim bajtom svoje digitalne DNK, već igra namenjena kobrama u ljudskom obliku i jakim sinovima moćnih očeva koji su vezanih očiju obrtali Uridium, R-TYPE, Salamander i druge testove muškosti kostimirane u igre.

Miodrag KUZMANOVIĆ