Ako ste nedavno gledali „Marsovca” lako ćete se uživeti u ulogu bezimenog astronauta iz igre JetPac (1983), zaboravljenog na dalekoj, negostoljubivoj planeti. Ova kombinacija pucačine i platformske igre odvija se na statičnom ekranu po kome su razbacani delovi rakete koju naš astronaut mora da sakupi leteći po ekranu i sastavi na lansirnoj rampi kako bi se vratio kući. Vaš posao se tu ne završava, jer raketu još morate i napuniti gorivom, sakupljajući kanistere koji padaju sa vrha ekrana.

Na sledećem nivou vas očekuje već sklopljena raketa koju samo treba natankovati gorivom, a nakon svaka četiri nivoa menja se tip vozila za povratak kući, dok se priča oko sklapanja i sakupljanja kanistera iznova ponavlja. Na početku ćete spajati delove Saturn rakete iz Apolo misija, da biste se kroz nivoe lagano upoznali sa Nasinim voznim parkom, zaključno sa spejs-šatlom. Red je da se upoznamo i sa vanzemaljcima koji će vam otežavati posao bezglavo jurcajući ekranom, trudeći se da vas potkače dok letite i tako liše jednog od par života koja imate na raspolaganju. Srećom, kao deo standardne opreme za preživljavanje u svemiru dolazi i laserska puška, a kako je municija neograničena nema razloga da štedite taster za pucanje. Audio-vizuelni dometi igre u skladu su sa mogućnostima ondašnjih računara, imajući u vidu činjenicu da je JetPac namenjen prvoj verziji Sinklerovog „gumičara”, koja je imala svega 16 KB radne memorije.

Darko MIHOKOVIĆ