E-mail client that „sucks less”

Nemamo često priliku da opisujemo softver čija se starost meri u decenijama, a ovog puta imamo program koji je punoletan čak i po američkom zakonu, pošto ima 21 godinu. S obzirom na to da smo vam već opisivali neke konzolne programe, na red je došao i e-mail klijent. Ovo nije program za svačiji računar, da se tako izrazimo, ali kako postoje korisnici koji preferiraju tastaturu u odnosu na miša i potreban im je program koji će se uklopiti u njihovo radno okruženje, Mutt je odlično rešenje.

Instalacija neće biti problem jer Mutt možete pronaći u repozitorijumima verovatno svih distribucija. U zavisnosti od toga koji protokol želite da koristite, moguće je da će vam biti potreban još neki dodatni paket od opcionih zavisnosti. Najteži deo posla je konfiguracija samog programa koju možete smestiti u ~.muttrc ili u ~/.mutt/muttrc datoteku. Osnovna podešavanja koja morate uneti su lokacija Inbox foldera, vaš mail nalog i šifru. S obzirom na kompleksnost i sve mogućnosti programa, preporučujemo da prvo prelistate dokumentaciju samog programa sa zvaničnog sajta. Oni koji žele jednostavniji način, na Arch Wiki stranici posvećenoj Muttu mogu naći veoma pregledno uputstvo, a postoje i primeri konfiguracionih fajlova za lakše snalaženje. Nakon konfiguracije možete startovati program komandom:

mutt

Nas je prvi put dočekala neugodna poruka da je ulazak na Gmail sprečen, a krivac za to je Google. Nakon uključivanja opcije da i „Manje sigurni uređaji” mogu pristupiti nalogu problem je rešen.

Iako nam je u početku delovalo da će ovaj program biti veoma komplikovan za upotrebu, ispostavilo se da nije. Njegovo korišćenje je sušta suprotnost u odnosu na konfiguraciju. Glavni deo ekrana zauzima pregled foldera koji ste zadali, u našem slučaju je to Inbox. Na vrhu imamo objašnjenje šta koja komanda radi, a pri dnu su informacije o broju mejlova, zauzeću prostora, itd. Kucanjem upitnika dobijate spisak svih mogućih komandi koje možete koristiti. Ulazak u mail i kretanje kroz inbox je veoma brzo što je i za očekivati kod ovakvog programa. Kucanje mejlova se odvija u editoru po vašoj želji. Mi smo koristili nano, dok po forumima mnogi preporučuju vim, a izbor je na vama. Za osnovnu upotrebu vam neće biti potrebno uputstvo, sve je veoma jednostavno, ali ako želite neke specifične i komplikovanije radnje moraćete da menjate konfiguracioni fajl uz gorepomenuto uputstvo.

Kod programa koji je ovoliko dugo prisutan, teško je pronaći neki bug ili problem, mada i sami autori kažu: „All mail clients suck. This one just sucks less”. Nove verzije nisu česte, ali su redovne, i uglavnom se svode na bugfix izdanja. Možda bi se mogla i naći neka bubica, ali bi bilo potrebno zasukati rukave i dobro se potruditi. Kao što smo na početku naveli, ovo nije program za svakoga, osobe koje vole konzolne programe moraju probati Mutt (ako ga već ne koriste), a GUI ljubitelji ako imaju želju neka se slobodno upuste u malu avanturu, neće im škoditi.

Bojan STOJANOVIĆ