BlueStacks 2

Situacija na polju Android emulatora polako se kristališe. Sa jedne strane nalaze se „ozbiljni” programi koji procesu emulacije pristupaju sa ultimativnom dozom mimikrije, dok na drugoj strani sam na vetrometini stoji BlueStacks. Ako vam je važno da Android iskusite iz prve ruke, opredelićete se za programe iz prve kategorije, koji nude upliv u podešavanja, identično iskustvo korišćenja i potpun uvid u izgled/način korišćenja ovog mobilnog operativnog sistema. Mnogi programi iz klase dozvoljavaju i da se vrši emulacija određenog uređaja, tako da se bez problema možete prebacivati između tableta i mobilnog telefona, na primer. Korišćenje ovakvih emulatora, nasuprot svim negativnim ubeđenjima, uopšte nije teško – visok nivo automatizacije čini da instalacija prođe bez ikakvih problema i da se korisnik za tili čas nađe u poznatom okruženju. Ako ste koristili Android na mobilnom telefonu, umećete da ga koristite i iz emulatora, jer u principu sve funkcioniše po modelu „ključ u ruke”.

Plejer za aplikacije

Korišćenje BlueStacksa je podjednako jednostavno (ako ne i jednostavnije), ali je njegova filozofija drugačija. Ovaj emulator ne trudi se da donese autentično Android iskustvo, neće „oponašati” izgled i sistem funkcionisanja menija i podešavanja, a nećete biti u mogućnosti ni da se igrate sa naročitim hardverskim konfiguracijama. Umesto toga, akcenat je bačen na kompatibilnost i performanse. U praksi to znači da gotovo da nema aplikacije koja se iz ovog emulatora ne može pokrenuti, o čemu svedoče compatibility liste koje kažu da BlueStacks u ovom momentu uspešno pokreće 96 procenata programa i 86 procenata igara. S druge strane, na razumno snažnim PC mašinama BlueStacks fercera kao Novogodišnji vatromet, u većini slučajeva bez korišćenja hardverske virtuelizacije. Naravno da je kao takav privukao veliki broj korisnika, a autori se hvale da ih je preko 109 miliona. Brojka od koje se pada u nesvest. Ipak, okoreli kompjuteraši BlueStacks smatraju običnom igračkom, programom koji je zapravo „plejer za aplikacije” umesto pravim emulatorom. Razvojni tim se slaže sa prvim delom konstatacije, a po onome što smo videli testirajući verziju 2, od zacrtanog puta kretanja ne odustaje.

Instalacija je poduža, ostaviće vas bez 1,9 GB prostora na hard-disku, ali je svedena i ne zahteva apsolutno nikakvo predznanje iz oblasti mobilnih platformi ili emulacije. Ipak, pre nego što se upustite u avanturu dobro je da znate nekoliko korisnih stvari. BlueStacks 2 radi pod svim verzijama Windowsa, čak i pod penzionisanim XP-om, a glavni zahtev mu je da mašina operiše sa minimalno 2 GB radne memorije (4 GB je preporučeno). Takođe, autori imaju jedan više nego neuobičajen zahtev koji se tiče programa za virtuelizaciju: Microsoft Virtual PC, VMware Workstation i Oracle VirtualBox. Naime, BlueStacks 2 neće raditi kako je predviđeno na mašinama na kojima su instalirani nabrojani programi, a u ekstremnim slučajevima može da upadne u petlju prilikom instalacije (ovo se nama dogodilo). Tek kada smo sa sistema uklonili VMware Workstation, BlueStacks 2 je kompletirao instalaciju i na ekranu „iscrtao” upravljački interfejs. Krajnje čudna i neočekivana pojava!

U poznatom okruženju

Okruženje se sastoji iz tri dela: u centru se nalazi prostor za smeštanje ikonica i prikazivanje pokrenutog sadržaja, a na raspolaganju su i dve palete alatki – jedna vertikalna uz levu ivicu ekrana i jedna horizontala „parkirana” na samom vrhu. BlueStacks 2 po defaultu ulazi u specijalno prilagođenu prodavnicu softvera kod koje je sadržaj sortiran po redovima i predstavljen krupnim ikonicama. Ukoliko želite neometan pristup svom dostupnom sadržaju to možete da uradite iz Play Storea koji je integralni deo sistema i funkcioniše na identičan način kao i komplement namenjen realnim mobilnim uređajima. Kao što rekosmo, propratnog sadržaja ima samo u tragovima, pa se u sekciji sa instaliranim aplikacijama mogu naći Facebook, Instagram, galerija za slike, alat za kontrolu kamere i internet pregledač. Zanimljivo je da su autori ostavili vidljivom i sekciju Settings koja je do te mere „oljuštena” da su prisutna samo najosnovnija podešavanja. Inače, BlueStacks 2 bez puno pametovanja može da instalira datoteke uskladištene u formatu APK koje ste pohranili na PC-ju. To se obavlja preko dugmeta APK koje je smešteno na vertikalnoj paleti alata, mada je pozivanje akcije moguće i iz Windowsa, s obzirom na to da BlueStacks 2 preuzima kontrolu nad pozivanjem APK sadržaja. Dovoljan je dvoklik iz omiljenog fajl-menadžera na neku Android igru ili program i BlueStacks 2 posao obavlja umesto vas.

Šta se nalazi ispod virtuelne haube? Za celodnevno „akanje” predviđen je Samsung Galaxy Note III sa 2 GB radne memorije, 16 GB internog i 16 GB eksternog skladišnog prostora. Sve pokreće Kit-Kat 4.4.2 verzija Androida, a valja još napomenuti da uređaj nije rootovan. Kako se to preslikava na rad u realnim uslovima? Gotovo besprekorno! BlueStacks 2 smo probali na overklokovanom Intelovom četvorojezgarnom procesoru Q6600, na raspolaganju nam je bilo i osam gigabajta memorije, a sve to na sistemu na kojem je isključena hardverska virtualizacija. Aplikacije i igre (pogotovo igre) naprosto lete, ne ostavljajući nam ništa drugo nego da kažemo kako su autori uradili više nego dobar posao. Probali smo gomilu najzahtevnijih igara i gotovo da nismo iskusili nikakve probleme. Zapinjanju, „seckanju”, krckanju zvuka i ostalim peripetijama sa kojima smo se susretali u programima iz klase, jednostavno nema ni traga ni glasa. Sve je do te mere ispeglano, zategnuto i optimizovano da samo u jako retkim situacijama možete da očekujete probleme. Naravno, treba biti krajnje realan i reći da igre ne dostižu magičnih 60 sličica po sekundi i da framerate uglavnom osciluje između 20 i 30 FPS, što je u ovakvoj postavci stvari više nego dobro. U pitanju je zastareli hardver, isključena virtualizacija, a opet je moguće sasvim kvalitetno pokrenuti gotovo sve što vam od softvera padne na pamet.

Kec iz rukava

U ovom trenutku se verovatno pitate, šta to BlueStacks 2 zapravo donosi od novina? Očigledno je da su autori dodatno poradili na kompatibilnosti (to je posao koji se nikad ne završava), isceđen je još koji procenat brzine, ispeglani su bagovi, program je dodatno optimizovan, na upravljačkom interfejsu prisutne su suptilne izmene... Sve to ne zaslužuje evolutivnu oznaku u nazivu programa i sva sreća je što BlueStacks 2 u rukavu čuva dodatnog keca – multitasking! Sada je dozvoljeno pokrenuti, teoretski, neograničen broj aplikacija koje se „parkiraju” u ranije pomenutoj horizontalnoj paleti alata. Svaki aktivni item dobija svoj tab u čijem gornjem desnom uglu se nalazi iksić za njegovo deaktiviranje. Sve neodoljivo podseća na internet pregledače. Između tabova prebacujete se običnim klikom miša, a aplikacija koja nije u fokusu automatski ide u suspended režim rada. Bez ikakvih problema možete pokrenuti po nekoliko igara, prodavnicu, internet pregledač, programe za društvene mreže i sve to pratiti istovremeno. Inače, notifikacije iz programa možete da dobijate čak i kada izađete iz BlueStacksa 2. Sam multitasking urađen je na osnovnom nivou i u praksi prati model koji postoji na mobilnim uređajima. To znači da i dalje ne možete da slušate muziku koju ste pustili u YouTubeu (nije greška emulatora) i u isto vreme surfujete, ali zato možete da pokrenete običan audio-plejer, pustite muziku i onda, na primer, bistrite sadržaj prodavnice softvera. Ova mogućnost može da se pokaže kao veoma korisna i možda upravo ona bude okidač za autore da emulator osveže dodatnim tweakovima koji će komandovanje još više prepustiti korisniku.

• • •

BlueStacks 2 se, baš kao i njegov prethodnik, koristi u as is formatu. Imate utisak da se nalazite pod Androidom, ali vam emulator ne dozvoljava dodatno upetljavanje u tematiku i prčkanje po opcijama. Baš ta svedenost radnog okruženja rezultovala je visokim nivoom kompatibilnosti i sjajnim brzinskim karakteristikama ovog okruženja. Slobodno možemo da kažemo da mu u klasi nema ravnih takmaca. S druge strane, korisnici mogu da zamere gotovo nikakvu podesivost radnog okruženja. Možete da promenite jezik i tastaturu, pa čak i da izvršite mapiranje tastera za korišćenje u programima i igrama, ali u principu to je to. Virtuelni hardver pod kojim sve radi ne može (tako lako) da se menja, nije dozvoljeno rihtovati skladišni prostor, nemate mogućnost promene radne rezolucije i jedino što u ovom slučaju možete je da okrećete „uređaj” u landscape ili portrait položaj. Podesivost je svesno žrtvovana zarad optimizacije i kompatibilnosti, pa ovo ne bi trebalo da vas brine ukoliko se na prvom mestu liste prioriteta nalazi pokretanje igara i programa pisanih za Android.

Na kraju, BlueStacks može da se nabavi i u Pro varijanti koja je namenjena korišćenju u poslovnom okruženju. U tom slučaju dobija se još koji FPS pride, baš kao i instant pristup apdejtima i nadogradnjama. To zadovoljstvo koštaće vas 24 dolara na godišnjem nivou.

Vladimir PISODOROV