Iako nema nikakvih dodirnih tačaka sa simulacijama vožnje, realnim fizičkim modelima, pa čak ni nadograđivanjem performansi automobila, TrackMania Turbo izmamiće osmeh na licu svih ljubitelja trkačkih igara. Situacija će vas baciti u rebus još više kada vam budemo rekli da je na raspolaganju svega četiri automobila čiji volani vam se „dodeljuju” po unapred definisanom rasporedu i nikako drugačije. Formulu isključivo vozite na gigantskom gradskom stadionu, bagi sklepan od stare Bube „terate” po prašnjavim puteljcima obližnje planine, nabudženi muscle automobil po stazama smeštenim u kanjonu, dok je Baja vozilo rezervisano za park prepun tobogana i roller coastera. U čemu je onda „caka”?

Trke su instant karaktera i odvijaju se na 200 različitih lokacija! Staze se, uglavnom, završavaju za tridesetak sekundi, mada svaka peta trka zahteva vožnju tri kruga. Jedini protivnik vam je štoperica i želja da ostvarite vreme zbog kojeg ćete zavrediti zlatnu, srebrnu ili bronzanu medalju. Potonje je od velikog značaja pošto od broja medalja i njihovog sjaja zavisi da li ćete biti u mogućnosti da otvorite naredni set trka ili ne. U ovom se nalazi još jedna velika prednost igre – teška je kao olovo! Trke su podeljene u pet težinskih kategorija, a već pri kraju druge na svojoj koži ćete osetiti koliko je zaguljeno doći do srebra, a kamoli do zlata. Vožnju AI rutine možete da posmatrate u toku samih trka, aktiviranjem ghostova i bukvalno nećete moću da verujete kako je brzo potrebno „broditi” da bi ste se okitili najsjajnijim odličjem. Kočnicu ćete koristiti samo i isključivo u situacijama kada je potrebno driftovati kroz krivine, dok prst sa tastera za gas ne smete skidati ni u bunilu. Svaki gubitak momentuma igra žestoko kažnjava, pa vožnja mora da bude precizna i beskompromisna. Sve to lakše je reći nego učiniti s obzirom na to da su automobili sve samo ne gostoljubivi kada se latite upravljača. Buba krivuda kao prase na ledu, Baja „bolidi” ponekad uopšte ne reaguju na komande za skretanje, Formule su u većini slučajeva totalno nepredvidive, a muscle automobili inertni i ne vole puno da se „bacaju” tamo-amo. Na sve to treba dodati i podatak da je brzina kretanja između 400 i 500 kilometara na čas. Smatrate da imate dobre reflekse? Evo prilike da se pokažete...

Dizajn staza je još jedna od pozitivnih stavki. Podloge po kojima se krećete brzo se smenjuju, na raspolaganju su ludački skokovi od kojih će vam se zavrteti u glavi, a konfiguracija staza ponekad je takva da podrazumeva i vožnju po plafonu ili po zidovima. Očekuje vas totalno ludilo od kojeg srce ume da zatitra mnogo češće nego što biste to želeli. S druge strane, kao što smo već nagovestili, upravljanje je krajnje jednostavno i sem gasa i kočnice, koriste se samo još tasteri za skretanje levo-desno. Bukvalno! Nitro se aktivira automatski, kada pređete preko naročito pripremljene podloge, mada postoje i one potpuno suprotnog dejstva – koje će vam do sledećeg checkpointa isključiti motor i naterati da se krećete „na inerciju”. Inače, postojanje checkpointa u ovoj igri krajnje je beznačajno i iako omogućava brzo vraćanje na stazu nakon loše tempiranih skokova i izletanja sa staze usled neprilagođene brzine, štoperica je neumitna i ne zaustavlja se dok vi pokušavate da uklavirite kako na idealan način da prođete splet krivina. Umesto checkpointa zato ćete mnogo češće koristiti taster za restartovanje nivoa, jer samo idealno odvozana staza „u cugu” garantuje plasman na pobedničko postolje. Na ovo poslednje budite spremni jer je to deo šarma koji TrackMania donosi sa sobom.

StazoManiji nedostaju automobili, ali kada bi ih imala onda se ne bi zvala StazoManija. Da barem postoji nekakav sistem nadogradnje specifikacija automobila, a ne samo modifikacije njihovog spoljašnjeg izgleda, stvar bi bila daleko zanimljivija. Ovako, ostaje vam da čar pronađete u lokacijama kojih je ionako previše da bi se zapamtile jednim prelaženjem. Naravno, svoje umeće možete da pokažete drugima preko online multiplayera ili u lokalu protiv još tri drugara, kada se ekran deli na četiri ravne časti. Ako budete dovoljno hrabri, kampanju možete da prođete i u famoznom Double Driver režimu koji podrazumeva da jednim automobilom upravljaju dva ljudska igrača. Traži se srednja vrednost odabranih putanja, a kako to izgleda pri sumanutoj brzini i u situacijama kada se odluke moraju donositi hitro možete samo da zamislite. Konačno, tu je i odličan alat za dizajniranje staza, pa ako vam je malo ono što se dobija u paketu, pokažite svoje sposobnosti na ovom planu i podelite kreacije sa komunom.

Od tehničkih karakteristika nećete pasti u nesvest, ali grafika je solidna i u većini slučajeva sasvim dovoljna da lepo dočara lokacije na kojima se trkate. Modeli automobila su detaljni i stvarno je šteta što akcija može da se prati iz samo dva ugla. Zvuk je posebna priča i iako akcenat nije na njegovoj realističnosti, autori su ubacili nešto što su nazvali Systemic Music. Akcija sa ekrana pomno se prati, a muzička pratnja prilagođava tako da se naglase dramatične situacije. Pritiskom na jedno dugme, muzika može da se pojača i u potpunosti u drugi plan stavi zvučne efekte.

TrackMania Turbo je igra starog kova koju ćete u isto vreme i voleti i mrzeti. Donosi pickup&play kontrole, mogućnost igranja „na kašičicu” i odličnu multiplayer podršku. Povrh svega, odlično je optimizovana i dobro će da „klizi” i na vremešnom hardveru. Najveća mana joj je što se tek tu i tamo razlikuje od svojih ranijih iteracija sa kojima se družimo još od daleke 2003. godine.

Vladimir PISODOROV