Mazohizam je u modi! Ako vas igra ne ubija na svakom koraku, to onda i nije neka igra, zar ne? U periodu kada na police stiže treći deo Dark Soulsa, indie igra sličnog kova može da bude samo pogodak. Još ako se taj indie naslov maestralno osmisli kao što je to slučaj sa Hyper Light Drifterom, pred nama je pravi pravcati sleeper hit.

Ako ste gledali (i, naravno, voleli) čuvenu animiranu seriju „Samurai Jack” koju potpisuje genijalni Gendi Tartakovski, audio-vizuelni šmek ove igre ćete zavoleti „na keca”. Živopisne boje i sofisticirano osmišljen krajolik biće prva stanica na kojoj ćete se do ušiju zaljubiti u ovo malo remek-delo. Dizajn u retro stilu savršeno će vas uvući u ovaj post-apokaliptični svet koji će vas, osim na pomenuti crtać o Samuraju, podsetiti i na crtanu verziju „Highlandera”. Osim vizuelnog identiteta igre, i priča će vas donekle asocirati na dogodovštine Kventina MekLauda. Naime, vi ste u ulozi naslovnog driftera, jednog od mnogih koji se potucaju po svetu tražeći zaboravljeno znanje i izgubljene tajne sveta koji ih okružuje (i vama džetatori padaju na pamet, zar ne?). Naš junak ima neku opaku muku na svojim plećima i dok putuje prostranstvima Izgubljenog Vremena, moraće i da pomogne sebi da se reši bede. Jezik u igri nije neki od Zemljanima poznatih, tako da ćete elemente priče kopčati uglavnom preko slajdova koji predstavljaju ono što NPC-evi govore. Nigde vam neće biti jasno stavljeno do znanja šta treba da uradite u tom trenutku, ali će sve nekako prolaziti bez mnogo mozganja. Tako bačeni u mistični 16-bitni svet nailazićete na raznorazne prepreke u vidu avanturističko-platformskih zavrzlama, ali i veoma teških (i najprisutnijih) tamnica i deonica u kojima se sve rešava direktnom fizičkom agresijom. Na vama je da se latite gejmpeda (ili miša i tastature) i pomognete naslovnom .

To, doduše, uopšte neće biti lako. Mazohizam koji pominjem na početku ovog teksta odnosi se na činjenicu da vas igra tretira kao redova u ratnim uslovima. Ako ste mislili da je Dark Souls jedina uberteška igra koju možete pazariti danas, grdno se varate. HLD će vam udarati šamare na svakom koraku, ali će svaki šamar propratiti sočnim poljupcem koji će vas terati da mu se iznova vraćate. Zarazno prosti gejmplej koji ćete masterovati tek posle nekoliko sati u igri će vam istrenirati reflekse do nivoa članova specijalnih jedinica. Pored klasičnog kretanja po ravni, tu je i dashovanje koje će vam služiti kao skok između dve platforme, ali i kao glavni način da izbegnete projektile raznolikih neprijatelja. Pošto niste ni vi mutavi (doduše, samo u prenesenom značenju, pošto glavni lik priča manje od Gordona Frimena, prim. aut.), sa sobom nosite verni mač, a tokom prvih pet minuta nailazite i na pucaljku. Pošto ste pokrili i melee i ranged opciju, nema izgovora za gubljenje života pred najezdama letećih, puzećih, trčećih ili statičnih neprijatelja. Za dopunu linije sa životnom energijom trošite health packove, koji u žaru borbe mogu da budu spasonosni, a mogu i da budu čist fail. Naime, pošto njihovo konzumiranje zahteva da ovaj usamljeni tehno-samuraj bude statičan sekundu-dve, to vas čini ranjivim u tom kratkom periodu, što je naravno dovoljno da neprijatelj „pređe reku”, napadne vas i vrati vam „zdravlje” na nivo na kome je bilo pre uzimanja dopinga. Da li je ovo samo propust razvojnog tima ili samo jedan od načina da vam autori stave do znanja ko je glavni i da ti nikako niste vi, ostaje nejasno.

Za razliku od vaskolikog serijala Mračnijeh Duša, ovde su borbe sa bossevima realizovane sa malo manje akcenta nego u mračnom svetu iz From Softwarea. S druge strane, HLD će pred vas stavljati istraživanje kome ne može da parira nijedan Elder Scrolls naslov. Skrivene sobe i zabačeni delovi koji kriju mističnu valutu koja se koristi u igri za unapređivanje opreme i health packove izazivaće salve oduševljenja kada uspete da dođete do njih. Platformsko-logički izazovi koje igra stavlja pred vas će vas oznojiti kao da igrate neki od novijih Tomb Raider naslova. Borbe se uglavnom čine preteškim, ali ćete u naletu adrenalina zaboraviti na svaku nepravdu i poput pravog samuraja seći sve pred sobom i čistiti ekran za ekranom. Čak i kada vam bude trebalo više pokušaja da pređete neku deonicu, osećaj pobede koji se javlja pri svakom uspehu biće dovoljan da vam ulepša dan.

Grafika ove igre bez pardona odnosi pobedu na takmičenju za „Mis indie igara 2016. godine”. Predeli kojima ordiniraju elementi tehnoloških ruina u sprezi sa prirodom koja kao da je došla po svoje neće vas ostaviti ravnodušnim ukoliko vam je sve u redu sa vidom. Pomenute živopisne boje u kombinaciji sa prelepom minimalističkom animacijom pravi su dokaz da 16-bitna grafika i te kako ima šta da traži u 21. veku. Poređenja radi, vizuelni identitet igre će vas podsetiti na prastari Another World, dotegnut i upicanjen za 2016. godinu. Da se ne bi samo oči sladile, zaslužna je i prelepa suptilna elektro-ambijentalna muzika koje se ne bi postideo ni mag ambijentalne muzike Brajan Ino. Propratni zvučni efekti ponekad su toliko u skladu sa backing muzikom da se na momente čini da su sastavni deo minimalističkih kompozicija.

Iako vam igra ne govori ama baš ništa konkretno, u njen svet ćete upasti kao budala u kredit i nećete se baš tako lako osloboditi iz njenog posesivnog stiska. Pored velike težine izazova, tu je i prelepi svet koji jednostavno vapi da bude istražen, a raznolikost neprijatelja i platformsko-avanturistički elementi samo doprinose opštoj zarazi. Iako na momente ume da frustrira, Hyper Light Drifter i te kako ume i da nagradi osećajem trijumfa nad realnim izazovom.

Ruku na srce, iako je u suštini spartanski način „naracije” okosnica mističnosti atmosfere, ponekad se javila želja za malo većom količinom povratnih informacija u igri. Po svemu sudeći, Hyper Light Drifter je igra koja je bukvalno shvatila da vas ne sme voditi za ruku. Ovde nema čak ni onog direktnog prozivanja da ste došli bogu na istinu kao u Souls igrama. Indie scena na nedeljnoj bazi štancuje igre kojima je kvalitet upitniji od higijene u beogradskim studentskim domovima, ali na svu sreću postoje igre kao što je Hyper Light Drifter – bastioni dobrih ideja i još boljih realizacija. Ako mislite da ste vični i da vam je Marko Kraljević daleki predak, gejmpede u ruke i driftujmo do zore!

Miloš CVETKOVIĆ