Sredinom aprila 2K Games organizovao je šest dana otvorene bete Gearboxovog novog FPS ludila – Battleborn. Tokom tog perioda igrači na svim aktuelnim platformama mogli su da isprobaju ovu igru, a zatim da počnu sa planiranjem vremena koje će morati da odvoje za redovno igranje Battleborna od trećeg maja kada igra zvanično prelazi u live status.

Šta je Battleborn? Iako su se vrli Gearboxovci mesecima lomili i pravili logičko-lingvističke piruete u izbegavanju da priznaju da je njihova igra FPS MOBA, Battleborn je upravo to. Iako dizajn igre ostavlja veoma organski utisak, namršteni cinik u nama ne može, a da ne pomisli da su u Gearboxu sa Battlebornoom (kao i u Blizzardu kod Overwatcha) rešili da naprave amalgam MOBA igre i timskog FPS-a bar delimično gledajući u spisak najpopularnijih eSports naslova na planeti. Pominjanje Blizzardovog timskog shootera u priči o Battlebornu se, po našem mišljenju, nameće samo po sebi. Igre su na prvi pogled veoma slične, kako po izgledu tako i po mehanici, obe su dela poznatih studija i obe se pojavljuju u manje-više istom trenutku (Battleborn trećeg, a Overwatch 24. maja)

Jezgro Battleborna je igrački svet koji na površini ne deli mnogo toga sa slavnim Borderlandsom, ali od prvog kontakta sa Battlebornom postajete svesni brojnih dodirnih tačaka, odnosno toga da su obe igre delo istih ljudi. Kao i Borderlands, i ova igra prepuna je otkačenog dizajna i preteranog humora, ali i promišljene, robusne i zarazne mehanike koja vas lepi za kontrole ispred monitora i ne pušta da predahnete satima (sa ozbiljnim izgledima da se ti sati pretvore u dane, nedelje i mesece). Igra je smeštena u daleku, naučnofantastičnu budućnost u kojoj je okrutna vrsta zvana Varelsi objavila rat svim živim bićima i uspešno istrebila sve zvezde u univerzumu... sem jedne. Solus je poslednja zvezda u vasioni oko koje su se okupili preživeli iz celog kosmosa. Ipak, čak i u takvim okolnostima mir i saradnja između raznolikih stvorenja nisu mogući. Preživeli su se podelili u pet frakcija koje bismo opisno mogli da krstimo kao Militantni dušebrižnici, Agresivni prirodnjaci, Oholi imperijalci, Pohlepni tehnofrikovi i Šaroliki otpadnici. Najveći ratnici među njima, Battleborni, vode okrutne bitke za poslednje raspoložive resurse u sistemu Solusa, sa tek povremenim primirjima da bi se zajedno suprotstavili napadima Varelsija.

Načelno, svako će moći da svede Battleborn na single player iskustvo, odnosno da igra potpuno samostalno i da se tokom kampanje bori za opstanak Solusa protiv opasnih Varelsija. Naravno, to je najdosadniji način za igranje ovog vrhunskog naslova. Zašto bi iko igrao sam kada je tu opcija da u akciju pozovete do pet saigrača? Timska igra moguća je u kooperativnom campaign modu, što u split-screen što online varijanti, a naravno tu je i kompetitivni multiplayer. Zaista, mape i izazovi na koje nailazite tokom kampanje prilično su impresivni, što zbog velikog broja „običnih” neprijatelja, što zbog sirove snage i opasnih veština bosova na koje nailazite s vremena na vreme. Već od prve misije neophodni su koordinacija i saradnja saigrača, a kasnije postaje bitan i izbor samih likova koje vodite u misiju, a zatim i poštovanje naprednijih borbenih taktika, pogotovo tokom dužih fajtova sa bosovima. Pomenuti izbor likova pre misije je jedna od ključnih stavki Battleborna jer nema menjanja heroja tokom misije, niti je moguće imati dva ili više istih likova u jednom timu.

Ipak, bez obzira na to koliko je zabavno igranje kampanje, sa sve izazovnim skriptovanim borbama, pratećim komičnim momentima i luckastim dijalozima, Battleborn je napravljen da bismo sagorevali vreme u PvP okršajima. Iako igra ima tri multiplayer moda, svi se svode na borbu timova od pet igrača pomognutih talasima automatizovanih jedinica koje vodi AI unapred predviđenim stazama. Mod Meltdown je bitka za sakupljanje recikliranog metala. Sa svake strane talasi robota idu duž dve staze ka topionicama koje se nalaze na protivničkoj polovini. Cilj vam je da prvi istopite dovoljno svojih dronova, a to znači da su eliminacija protivničkih talasa i čuvanje svojih bitniji od jurenja fragova. Mod Incursion predstavlja napad na protivnički Spider Sentry Drone, džinovskog defanzivnog robota parkiranog ispred svake baze. Ovaj mod najviše podseća na klasičan DOTA/LoL/HotS model mada samo sa jednim pravcem na kom se sučeljavaju vaši i protivnički timovi i talasi dronova. Ovaj mod je taktički najmanje zahtevan jer iako postoje sporedni hodnici sve se odvija na jednom pravcu, ali to što je akcija neposredna ne znači da bolja timska igra neće biti nagrađena. Levelovanjem u prva dva moda (ili tokom kampanje) otključaćete i treći, Capture, koji je, naslućujete Battlebornova verzija klasične mehanike capture and hold. Ono što funkcioniše odlučno u brojnim drugim FPS-ovima savršeno radi i ovde pa su u ovom modu neizvesne i dinamične borbe zagarantovane.

Sem glavnih ciljeva datog moda, na svakoj mapi postoje kampovi u kojima se u redovnim vremenskim intervalima responuju NPC stvorenja koja će da se pridruže vašim dronovima nakon što ih porazite. Takođe, potpuno novu dimenziju taktičkom aspektu igre dodaju krhotine energetskih kristala koje skupljate ili na specifičnim lokacijama na mapama gde se responuju u redovnim intervalima, ili kada ih za sobom ostave poraženi protivnički dronovi. Kristale koristite na dva načina. Na prvom mestu su predefinisane lokacije na mapama na kojima mogu da se kupe statične turele raznih vrsta, koje mogu da se unaprede u tri stepena, angažuju roboti koji će da se pridruže vašim napadačkim talasima ili postave AoE busteri koji ubrzavaju ili leče vaše saigrače. Kako obe strane mogu da postave svoje građevine na istim lokacijama, borbe najvećih intenziteta su upravo oko njih jer postavljanje i održavanje nekoliko ključnih turela i stanice za lečenje apsolutno znači razliku između pobede i poraza. Drugi način za trošenje kristala je aktiviranje predmeta kojim ste opremili svog lika pre početka misije. Kako aktivnost predmeta perzistira i nakon što vas fraguju, a građevine mogu da budu uništene, jasno je da su igrači neprestano suočeni sa dilemom da li da pokušaju da rano izgrade, unaprede i čuvaju taret na ključnoj lokaciji što pomaže celom timu ili da skupljene kristale spiskaju na sopstveno unapređenje.

Tako smo došli do glavne razlike između Battleborna i Overwatcha. Neko neupućen bi pomislio, nakon letimičnog pogleda na oba naslova, da je glavna razlika između ovih naslova postojanje talasa automatizovanih dronova na nivoima. Ipak, osnovno razilaženje je u nečemu mnogo, mnogo bitnijem – progresiji likova. Naime, dok u Blizzardovom timskom FPS-u likovi ne stiču nivoe, ni tokom misija, ni globalno, u Battlebornu je upravo to osnovna stavka koja vas mami da odigrate još jednu partiju. Globalne nivoe u Battlebornu stiče i vaš nalog i svaki pojedinačni lik kog igrate. Na osnovu nivoa vašeg naloga (i achievmenata koje postižete) otključavaju vam se nove mape, opcije, i, najbitnije, novi likovi.

U igri je, trenutno, dvadeset pet likova, ali u trenutku kada pokrenete Battleborn kao potpunom početniku dostupno vam je samo sedam karaktera. Kako nižete globalne nivoe i otključavate achievemente dobijate pristup sve većem broju likova. Dok nekome ovo otključavanje može da smeta, to je zapravo dobra stvar jer zaključani su likovi načelno teži za efektivno igranje. Heroji su okvirno podeljeni u tri kategorije. Četrnaest napadača, sedam odbrambenih heroja (tenkova) i tek četiri lika koji pružaju podršku, odnosno leče saveznike ili im pružaju štitove i bafove.

Sem globalnih nivoa, nakon svake misije iskustvo stiče i sam heroj kog ste vodili tokom bitke i na osnovu stečenog iskustva dobija ili kompletne pakete sa opremom ili valutu za kupovinu paketa sa specifičnim sadržajem. Ako ste namirisali idealno mesto za dodatnu monetizaciju ove igre – potpuno ste u pravu. Tako će igračka populacija Battleborna veoma brzo po lansiranju ovog naslova biti raslojena na igrače koji jure levelovanje, achievemente i igraju i kampanju i PvP da bi otključali i nafarmovali pakete sa idealnom opremom za omiljene heroje i one koji će što pre da kupe željeni broj paketa za realan novac. Da bi se izbegao kompletni pay-to-win vajb, sve moćniji paketi sa sve jačom opremom zahtevaju da kupac ima sve viši globalni nivo. Tako kompletni početnik, ma koliko voljan da se reši novca, neće moći da kupi i koristi najbolju opremu u igri. Ipak, na istom nivou veštine igrača i organizovanosti timova, prednost će svakako imati ona ekipa čiji članovi koriste opremu višeg kvaliteta. Da li će se u nekoj eSports budućnosti koristiti neka vrsta digitalne uravnjilovke ili će svaki igrač biti prepušten samo onim komadima opreme koje je uspeo da skupi na ovaj ili onaj način ostaje da se vidi.

Finalni stepen progresije likova je onaj tokom samih misija ili PvP mečeva. Poput heroja u MOBA naslovima, likovi u Battlebornu takom svake borbe ponovo stiču nivoe od početka, tačnije od prvog do desetog. Sa svakim nivoom pred vas se stavlja „heliks talenata” putem kog birate način unapređenja jednog od aspekata vašeg lika (primarno oružje, neka od veština, menadžment štitom ili zdravljem, brzina kretanja). Svaki izbor usmerava vašeg junaka ili heroinu na ovu ili onu stranu, prilagođava ih vašem stilu igre ili potrebama datog meča. Svaki od tih deset izbora sam za sebe ne menja lika iz korena, ali kada se svi izbori saberu to je više nego dovoljno da dobijete nekoliko veoma interesantnih i uspešnih buildova za svakog lika. To najviše dolazi do izražaja tokom timske igre kada je bitna sinergija između likova u vašem timu, odnosno pronalaženje efektivnog kontriranja protivničkoj ekipi. Sem talenata, na šestom nivou likovi dobijaju treću, ultimativnu sposobnost, sa očekivano velikim kuldaunom, ali i najvećim potencijalnom da promene tok bitke. Izvan misija, likovi napreduju do petnaestog nivoa i dok je većina nagrada za ovo levelovanje čisto kozmetičke prirode (novi skinovi, animacije i emoteovi) tu su i mutacije koje heliksu tog heroja dodaju treću opciju za unapređivanje.

Battleborn izgleda impresivno, kao što bismo i očekivali od ljudi koji su napravili Borderlands. Kada akcija krene da besni, kombinacija silnog šareniša i šljaštećih efekata preti da kod osetljivih ljudi izazove epi-napad. Ukoliko su vam ovakvo besnilo boja i često prenatrpan ekran toliko odbojni da sa njima ne možete da pomirite svoje FPS aspiracije – ova igra nije za vas. Za sve ostale igrače podešavanje grafike i navikavanje na ovaj stil dovešće stvari pod kontrolu. Ipak, da li zbog mnogo većeg broja jedinica na ekranu ili zbog slabije optimizacije nego što je to slučaj kod Overwatcha, Battleborn je ipak osetno hardverski zahtevniji od svoje konkurencije iz Blizzarda (mada nije isključeno da će i to tokom sledećih nekoliko nedelja biti „utegnuto”).

Pred Battlebornom je veliki izazov. Igra ima veliki potencijal da postane jedan od globalnih eSports favorita ukoliko nađe dovoljno široku publiku. Postojanje kampanje je svakako dobra stvar i nema sumnje da će ovaj naslov privući dosta igrača koji su uživali u ranijim Gearboxovim hitovima. Prelazak u bespoštedne PvP vode biće mnogo teži, pogotovo ako matchmaking u live verziji bude neosetljiv kao ovaj iz bete. Ipak, čini nam se da će u direktnom sukobu, ako ga uopšte bude, Overwatch imati prednost, ali i da su obe igre dovoljno različite da će najverovatnije nastaviti da postoje nezavisno, jedna uz drugu.

battleborn.com

Dragan KOSOVAC