Iako s vremena na vreme ne mogu a da ne saosetim sa vlasnicima Windows Phone telefona, čitanje kvartalnog izveštaja o učinku Microsofta u ovom segmentu me tera da se zapitam dokle Nadella i drugari nameravaju da idu?

U poslednje vreme, čim pogledam finansijske izveštaje kompanije Microsoft, fokusiram se na delove o uspehu prodaje Windows Phone uređaja. Verovali ili ne, nijedan nije pozitivan! Fasciniran time da je ovaj operativni sistem ili platforma, kako god želite, uopšte poživeo ovoliko dugo, čitam detalje. Poslednji kvartalni izveštaj ističe kako je kompanija sa sedištem u Sijetlu zabeležila pad prodaje u segmentu mobilnih uređaja i usluga u iznosu od 46 procenata. U poslednja tri meseca, prodato je nešto oko 2,3 miliona Lumia telefona, što je (u broju) čitavih 73 procenata manje u odnosu na isti period lane.

Sa druge strane, naš stari dobri vladar sveta operativnih sistema i dalje pokazuje znake života u ovom segmentu. Kompanijski šampion u grupi prenosnika je Surface, čija je prodaja porasla za 61 procenat u odnosu na prošlu godinu. Ispada da su Surface Pro 4 i Surface Book uradili svoj deo posla, iako je bilo mnogo nevernih Toma u uspeh ova dva uređaja, posebno Book varijante. No, svakako da to nije dovoljno za firmu koja je dolaskom novog izvršnog direktora pokazala da ume da bude inovativnija nego u prethodnom periodu. Uprkos dobrim rezultatima u Xbox svetu, u kom se navodi da je došlo do povećanja broja mesečno aktivnih korisnika za 26 procenata, Microsoft je i dalje kompanija čiji je profit snažno vezan za proizvode koje isporučuje decenijama.

Prihodi u prodaji Office paketa i uslugama su zabeležili rast od sedam procenata, i to uglavnom zahvaljujući povećanoj prodaji Office 365 paketa i pratećih usluga. U domenu ERP i CRM proizvoda, prodaja je zabeležila rast od devet odsto, uz osetno povećanje korišćenja proizvoda Dynamics CRM online. U računarstvu u oblaku, gde je Microsoft posle sporog starta našao sopstveni ritam, i dalje se stabilno raste u niskim jednocifrenim procentima, dok je primetno da Azure kao platforma dobija sve više na važnosti. Jasno je kao dan da je Microsoftova platforma za najam infrastrukture i platformi u oblaku odmah iza Amazonove mašinerije. Samo u poslednjem kvartalu, prihodi u ovom segmentu su porasli 120 procenata, a zahuktala se i mašina prodaje usluga u oblaku koje Microsoft nudi pre svega malim i srednjim preduzećima.

Ovde vidimo punu snagu harizmatičnog izvršnog direktora, čijoj se energiji i ponašanju dive i oni koji nikada nisu simpatisali Microsoft. Njegova vizija u kojoj je računarstvo u oblaku jedan od stubova novog Microsofta dobija na značaju svakim danom. Svako bi se složio da je to jedini put kojim ova kompanija može ići. Dovoljno je pogledati da najznačajniji partner Microsofta u domenu personalnih računara, kompanija Intel, ne može da se pohvali rezultatima koje postiže. Nedavno je odjeknula vest da je Intel odlučio da otpusti 11.000 radnika usled smanjenja proizvodnje personalnih računara uslovljenih značajnim padom u prodaji.

Steže se obruč oko „starih” kompanija u svetu računarstva. Potezi IBM-a s početka veka su sve to najavili. Više se niko ne pita šta će uraditi Intel i Microsoft. U svetu informacionih tehnologija već neko vreme vlada period tranzicije u novo doba. Da li će u njemu biti mesta za kompanije koje insistiraju na tehnologijama i platformama na kojima profita nema, i neće ga ni biti u budućnosti?

Svestan sam da vlasnici Windows Phone uređaja ne mogu da budu zadovoljni tretmanom koji ova platforma ima, niti u časopisima, niti na sajtovima i portalima. Ipak, uprkos činjenici da smatram da je ovaj operativni sistem veoma kvalitetan, da je prelepo dizajniran i vanredno jednostavan za korišćenje, možda je vreme da se pogledamo u oči i kažemo glasno – Windows Phone je mrtav! Ma koliko ga Microsoft održavao u životu, na aparatima glomaznog i skupog marketinga, Windows Phone je izgubio u trci sa mnogo potentnijim takmičarima.

Dodajmo priči još jedan važan argument. Microsoft je kompanija koja se uvek bavila masovnim tržištem. Čini se da je strategija koju su odabrali, ma koliko bila dobro urađena i potrebnim novcem ispraćena, jednostavno bila talac kasnog ulaska u hardversku trku. Microsoft nije hardverska kompanija, bar ne u svojoj suštini. Nedostatak iskustva (i uspeha) u toj oblasti, skupo je koštao ovu kompaniju u pokušaju da iskoristi napore kupovine Nokijinog dela proizvodnje. Android je išao na masovnost, iOS je išao ekskluzivnost. Obe strategije su dale rezultate. Ona treća, koju su potpisali direktori kompanije iz Redmonda jednostavno nije.

Momir ĐEKIĆ