DOOM

Iz id Softwarea začuo se bojni poklič: „Đavo nas odneo ako dozvolimo da mlitavi Doom 3 bude tačka na serijal čije je ime postalo sinonim za ceo jedan podžanr akcionih igara!”. Pod producentskim krilom Bethesde, nakon skoro decenije porođajnih muka pod kriptičnim nazivom Doom 4, poslednja igra iz serijala konačno je ugledala svetlost dana, uz respektabilno napumpan hajp međ’ gejmerskom zajednicom čija visoka očekivanja nisu zgasla nakon par nedelja guljenja bljutave multiplejer bete.

Novi-stari DOOM je, u skladu sa aktuelnim trendovima prepakivanja i „riinventovanja” franšiza, više nego uspeli miks otkačenosti i dinamike prve dve igre, i grafički unapređenog i izmutiranog identiteta Trojke. Igra, u istom trenutku, objedinjuje u sebi karakteristike nastavka, rimejka, spin-offa, duhovnog naslednika, prikvela(?), kao i ostalog što pada na pamet kada je cilj zgrtanje novca na novom poglavlju franšize koja je slavu stekla u nekim sasvim drugim vremenima. U skladu sa upravo pomenutim, novo doba zapoveda da okvirna priča igre ne može biti svedena na jednu prosto-proširenu rečenicu, pre nego što igrača ubaci u mašinu za mlevenje mesa koja ga očekuje na nivoima.

Paklena balada novog DOOM-a započinje nakon uspešnog zaposedanja marsovske površine od strane zemaljskog konglomerata UAC, koji u kanjonima crvene planete pronalazi izuzetno potentan energetski izvor, patentirajući ga pod nazivom Argent energija. Ispostaviće se da misteriozni resurs potiče direktno iz pakla, nakon čega će uslediti konstrukcija monolitne tehno-kule radi optimalne ekstrakcije novootkrivenog energenta, stvarajući pri tome portal ka pomenutom nečastivom kraljevstvu. Ono što će uslediti nije teško pretpostaviti: koraptujući efekti energije ubrzo u istraživačkim bazama UAC-a stvaraju legije okultnih sledbenika, dok pripadnici paklenih hordi sve češće upadaju u ljudska postrojenja i sprovode zulum, sa namerom da stvore bazu operacija na Marsu i odskočnu dasku za iminentnu invaziju na treći kamen od Sunca. Igrača svi ovi događaji zatiču u ulozi amneziranog, ćutljivog stranca, pronađenog u očuvanom sarkofagu izvučenom prilikom jedne od izviđačke ekspedicije ka Paklu. Nakon kidanja lanaca i brzog neutralisanja obližnjeg „medicinskog” osoblja, DOOM-momče već u sledećoj prostoriji uskače u verni tehno-oklop, naheruje kacigu malo u stranu, i brutalno-krvava, ultra-nasilna kontra-invazija na demonski spawn može da počne...

Dinamika igranja novog DOOM-a ubitačno je jednostavna u istoj meri koliko je i efektna. Brzinsko zujanje po nivoima, krljanje protivnika koji uskaču kroz insta-riftove, i sporadični momenti u kojima morate da očistite kompletnu oblast radi otkjučavanja pojedinih sigurnosnih sistema i vrata, iako predstavljaju okosnicu samog igranja, oplemenjeni su sa nekoliko inovacija u dobitnu recepturu, koji ne bacaju klipove u točkove igre, već predstavljaju organski i prirodan deo celog iskustva.

Ovo se, pre svega, odnosi na višestruke apgrejdove za oružja, koje „finansirate” tokenima zarađenim u nemilosrdnom satiranju neprijatelja, uz uslov da pojedine grane napredovanja zgromispržipuca prethodno otključate kod lebdećih bot-terminala. Po dve grane dotičnih unapređenja ne isključuju jedna drugu i slobodno se mogu šaltati tokom igranja, dok variraju u smislu upotrebljivosti i isplativosti (po pitanju količine municije koju arče). Sa druge strane, sam arsenal je beksprekorno skrojen, bez primeraka ofanzivnog hardvera koji će čamiti neiskorišćen ili zaboravljen na weapon wheelu, uz nekoliko korisnih pridošlica (mitraljez čiji dodatni modovi ispaljuju roj razornih raketa ili daju optički nišan, varijanta rail-guna za precizno filovanje većih grdosija i slično). Čak je i upotreba dobre, stare motorke redizajnirana i prilagođena modernim vremenima i trendovima koji se ne svode na puko mahanje oruđem ispred pikselastih sprajtova. Testerica sada troši gorivo (uz segmentiran pokazatelj), i zahteva određen broj pomenutih podeoka radi potpunog komadanja protivnika, čineći ga efektnom instant-kill opcijom u sukobima sa nezgodnijim demonskim primercima, uz grozničavo traženje dragocenog goriva sa kojim ćete uvek biti u deficitu.

Drugi, podjednako važan i mudro ubačen feature u igri tiče se glory-kill finišera, kojim upokojavate neprijatelje nakon što im spustite životnu energiju blizu nule (počeće plavičasto da svetlucaju), za šta imate ograničeno vreme. Ovakvo neutralisanje protivnika, osim vizuelnog užitka u animaciji brutalnog upokojavanja, biva nagrađeno dodatnom municijom i paketićima zdravlja, što odlično doprinosi fluidnosti okršaja, jer vam igra stalno daje šansu da nastavite sa preživljavanjem u često vrlo čupavim i neizvesnim situacijama.

Ostale novine tiču se i apgrejda vašeg Halo...ovaj, DOOM oklopa u pet kategorija čipovima koje pronalazite na leševeima palih Pretorijanaca, kao i ceo odeljak sa poboljšanjima koje vam donose prisutne demonske rune, jednom kada pronađete i kompletirate kraće izazove na manjim mapama, izmeštenim iz glavne kampanje. Svi ovi elementi igranja odlično upotpunjuju jedan drugi, stvarajući adrenalinsko-paklenu simfoniju destrukcije, podjednako brzu i adiktivnu, uz retko viđenu gimnastiku koordinacije ruke i očiju. Tu je i nezanemarljiv dodatak taktičkog razmišljanja, u smislu koje oružje ili njegovu modifikaciju, runu, odnosno power-up na terenu iskoristiti u kom trenutku, i za koju klasu neprijatelja.

Neprocenjive su situacije u kojima ulećete u arenu sa pola tuceta baznih zombija, raspršujete ih po okolnim zidovima precizno plasiranom granatom. Nakon toga sledi skidanje impova koji se nekulturno kešaju po elementima konstrukcije vernim šmajserom, paljenje motorke i dejvidkoperfildsko prepolovljavanje friško pristiglog Hell Knighta koji se ustremio na vas. Zveketanje reumatičnog Reveneanta oduvaćete mid-air triom lockovanih raketa iz lansera, nakon čega grabite quad-damage orb i orgijate po malobrojnim preživelima famoznim BFG-om. Posle repozicioniranja na uzvišenu tačku i naskok na kontuzovanog Cacodemona, priređujte mu Mortal Kombat finiširanje čupanjem oka, uz doskok na sprženu zemlju. Zadihani i ushićeni tek tada postajete svesni donjeg levog ugla u kojem veselo pulsira skala HP-a srozana na jednocifrenu vrednost... Naravno, do ovakvih trenutaka ćete se prethodno nagledati dosta „Reload Last Checkpoint” ekrana, dok vas razdragani demoni budu pržili strujom, spaljivali, komadali, gazili i kidali, pružajući neophodnu motivaciju da u sledećem pokušaju budete bolji i brži, jer, kao što bi rekao poručnik Aldo Rejn: „Zna se kako se stiže u Karnegi Hol, zar ne? Vežbanjem!”

Kao melem na ljute rane nakon ovako paklenih obračuna, dolaze momenti tišine i samoće, u kojima na miru možete da istražite nivoe, pokupite lako dostupne bonuse i apgrejde, a onda pokušavate da provalite kako se pentra i provlači po tajnim prolazima i budžacima da biste došli do onih skrivenijih bustova. Za ljubitelje prva dva Dooma tu su i klasični nivoi kojima možete pristupiti iz glavnog menija, nakon što ih jednom pronađete u glavnoj igri. Skriveni bonusi odnose se i na DOOM guy lutkice koje otključavaju superdetaljne modele u galeriji čudovišta i naoružanja, a tu su i dodatni izazovi na nivoima koji takođe donose pomenute tokene za unapređenje oružja.

Na brzinu sklepani multiplejer, koji smo negativno pomenuli na početku teksta, odavno je prošao kroz odred za mučenje igračke zajednice i o njemu verovatno nema potrebe mnogo govoriti. Standardni režimi i njihove kvazi-inovativne varijacije neće nikog ostaviti bez daha, kao i vrlo bazična jurnjava po ograničenim i nemaštovitim arenama. Novina u vidu akvizicije demonske rune koja vas privremeno pretvara u vrlo moćnu i ubojitu paklenu abominaciju, vrlo brzo ostaju bez gasa pred glupavim dizajnom napredovanja igračevog profila, stvarajući frustrirajuće situacije za novopečene učesnike koji neće imati dovoljno ubojitu opremu da pariraju igračima višeg nivoa (kriminalno disbalansirani match-making se podrazumeva). Spomenimo i SnapMap odeljak za pravljenje sopstvenih mapa i kreacija (u vidu automatizovanog i relativno jednostavnog editora), odnosno njihovo razmenjivanje sa zajednicom.

Razočaravajući i generičan multiplejer po strani, novi DOOM je trenutno (i biće vrlo dugo) najbolji mogući izbor za sve vaše potrebe po pitanju brzog, dinamičnog, vizuelno raskošnog FPS-a stare škole, koji je brižljivo očišćen od svih mogućih trica i koščica koje bi mu stale na put. Kriminalno, nedopustivo i ničim opravdano odsustvo mogućnosti co-op igranja za dva ili više igrača uzećemo kao otežavajuću okolnost pri izricanju konačne presude, ali dotični propust svakako ne može stati na put čistom adrenalinskom guštu kojim će biti ispunjene mračne i duge noći ovog varljivog proleća.

Aleksandar DINIĆ