Metafizički i metahemijski gledano, vizija budućnosti koju pruža Offworld Trading Company depresivnija je od Fallouta. U poređenju sa svođenjem računa i kaznenim „survivalizmom” nakon naučene apokaliptične lekcije na nuklearisanoj Zemlji, Offworld entuzijastički demonstrira da je demon liberalnog kapitalizma preživeo kurcšlus na planeti porekla, da je uspešno interplanetarno presađen i da sada vodi kolo na Marsu, cerekajući se i sabirajući. Možeš da pobegneš u svemir, ali od tajkuna nećeš uteći...

Offworld Trading Company je vrlo pojednostavljena simulacija laissez-faire kapitalizma na Crvenoj planeti, koju je kolonizovala ista sorta beskrupuloznih pionira koji su „ovu zemlju učinili velikom”, što je floskula koja je vrlo popularna među američkim političarima. Igra nema profilisan backstory osim maglovite teze da je planeta Zemlja isisana i potrošena i da neophodne resurse valja naći na Marsu, ali ovo i nije igra koja bi imala koristi od likova, priče i literarnih detalja. Iako ima single-player kampanju, ona je projektovana kao tesno utegnut, skriptovani skirmish u kojem se kroz seriju misija rvete sa raznim ograničenjima i, kao takva, leži u debeloj senci otvorenog sandbox moda koji vam od početka dozvoljava da radite šta želite.

Mehanički gledano, Offworld Trading Company je ekonomska real-time strategija/taktika u kojoj umesto fizičkog nasilja i razaranja praktikujete ekonomske metode. U igri nema regrutovanja trupa i njihovog slanja na protivničku bazu, ali ima otkupa njegovih akcija, manipulisanja cenama na berzi, izgradnje rudnika i prerađivačke infrastrukture. Zapravo, veći deo „agresije” profilisan je putem ojačavanja vaših pozicija kroz izgradnju i optimizaciju resursnih lanaca u isprepletanoj ekonomiji Marsa. Samo jaka kompanija će moći da zajazi konkurenciju kroz klasičan hostile takeover: u igri ne postoji drugi način za pobedu osim apsorpcije drugih kompanija, što je depresivno na nekoliko nivoa, ali veoma zabavno iz gameplay perspektive.

Svaku partiju počinjete orbitalnim skeniranjem površine Marsa i traženjem optimalne lokacije za bazu operacija, koju ćete odabrati u skladu s detektovanim resursima (voda, rude, geotermalni izvori...). Znojenje počinje već u ovom nultom momentu igre jer protivničke korporacije vide isto što i vi i mogu da odluče da plasiraju bazu na lokaciju koja obećava dok se vi lomite da li se isplati skenirati površinu do kraja i eventualno naći bolje mesto od incijalno bezecovanog. Od izbirača nema kapitaliste... Odmah nakon sletanja sledi juriš na resurse uporediv sa otvaranjem šoping molova na Black friday, ali uz jedno bitno ograničenje: svaka kompanija u igri ima ograničen broj teritorijalnih tapija (claims), što podrazumeva da nije moguće zgrabiti sve što vas zanima, već morate napraviti jasno definisan plan u pogledu toga šta želite da vadite, prerađujete i prodajete. Svaki put kad nadogradite bazu, dobijate novu dozu tapija što vam omogućava da se širite i dalje razvijate svoju ekonomiju.

Sistem resursne prepletenosti prilično je jednostavan, ali svako planiranje zahteva analizu onoga što protivnici smeraju i što grade u svojim bazama. Već na početku imate tuce mini-dilema, od kojih se prva svodi na izbor resursa koje ćete crpsti na prvom, vrlo ograničenom setu tapija. Električna energija, kiseonik (zahteva vodu i postrojenje za elektrolizu), hrana (traži vodu i farmu) i gorivo (vodonik, pravi se u istom objektu kao i kiseonik) troše se automatski u zavisnosti od nivoa baze i broja objekata u njoj, ali rudnici gvožđa, minerala, topionice čelika, obojena metalurgija i hemijska postrojenja proizvode potencijalno skuplje proizvode čijom prodajom možete da kompenzujete gubitak koji pravi kupovina živježnih resursa i da istovremeno i zaradite. Tržišna manipulacija resursima, polufabrikatima i gotovim proizvodima je vrlo jednostavna i kontroliše se plusevima i minusima sa spiska na levoj strani ekrana.

Osim eksploatacije, prerade, trgovine, laganog istraživanja tehnologija u formi optimizacije i pojačavanja efikasnosti građevina i patentiranja ekskluzivnih tehnologija (recimo, teleportacija resursa umesto prevoza u hover-baržama), u igri postoji i crna berza, mesto na kojem poslednje maske benevolentnog kapitalizma konačno padaju. Na black marketu možete kupiti dodatni teritorijalni claim, platiti sabotažu protivničke infrastrukture, angažovati pirate koji će sisati profit iz resursnih putanja, možete angažovati obezbeđenje za kritična postrojenja u vašem vlasništvu... Kad ojačate i novčano se potkožite, morate početi da razmišljate o kupovini kontrolnog paketa akcija u oponentskim firmama. Oni to, naravno, mogu da urade i vama, za šta postoji nekoliko (pravnih) lekova – možete mu sabotirati industriju, a možete da kupite akcije u sopstvenoj firmi čime podižete cenu preostalih akcija. U zavisnosti od nivoa AI-ja koji ste setovali protivniku, čeka vas manje ili više muke u postizanju zacrtanih ciljeva, mada ste na višim levelima više penalizovani nego što su oni pametniji. Rešenje su, naravno, drugi igrači od krvi i mesa...

Offworld Trading Company je najbolji kad se igra u multiplayeru, poželjno s protivnicima koji sede u istoj sobi. Garantujem vam da će kvantitet pominjanja semena i plemena biti veći čak i od legendarnih partija RIZIKA i Monopola u kojima su se svi davili tokom bombardovanja.

Miodrag KUZMANOVIĆ