Igra Action Legion je još jedna u moru neskuvanih, „grinlajtovanih” uzdanica sa Steama kojoj bolno nedostaje mesa na kostima, ali koja donosi pojedine momente hitova iz nekih prohujalih vremena, uz prijatnu grafiku i funkcionalnu mehaniku igranja.

U davna, pradavna vremena, na Amigi bejaše igra pod nazivom Cannon Fodder (uz podjednako slavni nastavak), na prvi pogled urnebesna squad-based zezalica, ali zapravo sjajna i izazovna taktička mozgalica, gde je podjednako bilo važno i uposliti vijuge i imati brze reflekse. Action Legion deluje kao nešto što se u velikoj meri oslanja na (ili direktno kopira) koncepte iz pomenutih klasika, ali u veoma svedenoj i siromašnoj formi koja vapi za više sadržaja i raznovrsnosti. U moru repetitivnih i vizuelno gotovo identičnih nivoa, vodite maleni odred svemirskih marinaca čiji je jedini zadatak satiranje protivnika i njihovih vojnih instalacija na udaljenoj, negostoljubivoj planeti, uz pronalaženje teleporta za izlazak jednom kada sve objektive budu odrađene.

I to je to. Nema naprednih zadataka ili neočekivanih momenata u misijama, nema upečatljivih nivoa, nema identifikacije ili brige za vojnike, nema pažljivog opremanja likova pre misija (osim baznog dodeljivanja oružja), a jedine paralele koje igra povlači sa Cannon Fodder uzorima (pored izvođenja), ogledaju se u permanentnom gubitku vojnika jednom kada zaginu (uz njihovu zamenu iz poola svežih i neiskusnih guštera). Sve ovo bilo bi i više nego dovoljan razlog za ekspresno proterivanje igre iz Steam biblioteke, da nije jednog interesantnog momenta po pitanju priče, koji neočekivano tera na dalje igranje. Elem, svako malo na nivoima ćete nailaziti na razbacane generične kutije, iza kojih ponekad ostaju intel inputi koji na efektan način (u formi svedenog i informativnog stripa) objašnjavaju pravu prirodu i predistoriju vaše invazije na pomenutu planetu i njene žitelje.

Ovaj mali ali vredan element igre je među retkim svetlim tačkama Action Legiona, koji nakon svega rečenog više deluje kao produžen koncept-demo ili dobar konstrukt za neku daleko detaljnije, razrađenije i ozbiljnije odrađenu igru. U pozitivne strane spada i korektna upravljačka mehanika koja pruža neophodnu fluidnost prilikom igranja, dobro kadrirana mapa bez potrebe da se natežete sa kamerom, prijatna grafikica i kvalitetna muzička pratnja koja dodatno pumpa atmosferu na odgovarajući, kempi način.

Aleksandar DINIĆ