Kad je „Svet kompjutera” imao pet godina, a mnogi aktuelni, sedimentirani urednici nisu još ni počeli da se briju, pojavila se igra koja je obeležila i definisala Amiga platformu. Shadow of the Beast, ime koje podiže obrve još od hiljadu devetsto osamdeset devete... Igra je starija i percipirano legendarnija čak i od famoznog Prince of Persia, ali osim dva oficijelna nastavka, od kojih je poslednji izašao 1992. godine, nije pretrpela ribut/rimejk tretman kao skakutavi velmoža iz Azije. Pored nespornog uticaja koji je ostavila na globalnu igračku scenu, trebalo je da prođe 27 godina da neko odluči da Zver prilagodi modernim platformama, to jest platformi...| Kao originalni Shadow of the Beast, i novi je 2D kombinacija platforme i makljanja prošivena povremenim laganim prostornim zagonetkama. |
Činjenica da moderna varijanta najslavnijeg Amiginog gigahita postoji samo u verziji za PlayStation 4 dovešće do mnogih furioznih ispada i najmanje jedne tuče, ali šta je – tu je, Sony se dokopao prava, a kad se Sony dokopa prava, multiplatformnost umire. Realno, nema preterane šanse da se Shadow of the Beast (2016) ikad pojavi u verziji za PC ili Xbox One – sa sudbinom se valja pomiriti odmah. Idemo dalje. Osim naslovne teme i generalne gameplay forme, Shadow of the Beast ima vrlo malo veze s arhaičnim originalom koji je priložen uz rimejk i adaptiran za igranje u 1080p. Ako ste, kao i ja, igru poslednji put igrali pre nego što je SFRJ eksplodirala, dočekaće vas surovo buđenje: naslov koji vam je tada bio Mont Everest lepote i Materhorn kvaliteta, sada izgleda kao buba koja je četvrt veka provela presovana u udžbeniku biologije za VII razred. Drevni Shadow of the Beast je prilično ružno ostario i jedino što i dalje izaziva trnce jesu volšebna muzika i odlični concept art, pogotovo slike s originalnog pakovanja (uz koje se dobijala i majica!).| Igra jako elegantno eskalira stepen izazova, kako u formi tuče tako i u vidu prostornog snalaženja, postepeno vam uvodeći jedan po jedan novi element. |
Shadow of the Beast prati kratku, ali ultranasilnu epizodu u kojoj se titularna humanoidna zver Aarbron suočava sa svojim magijskim mučiteljima koji su je oteli kao ljudsku bebu i mutirali u supernaturalnu furiju koja seje teror. Kao i stari SotB, i novi je 2D kombinacija platforme i makljanja prošivena povremenim laganim prostornim zagonetkama. Umesto jedne kontinualne avanture, igra je isparcelisana na zonske i tematske nivoe koji čine zatvorene celine i predstavljaju fragmente priče o padu, ustajanju i surovoj osveti. Osnovni elementi gejmpleja jesu navigacija 2D krajolikom i borba ručnim sečivima s protivnicima koji vas masovno zaskaču na unapred definisanim mestima. Bez obzira na razlike u arhitekturi, svaki nivo je koncipiran na sličan način i svodi se na probijanje s leve na desnu stranu i finalni obračun sa šefom smene, to jest bossom zone. Nivoi još i imaju neke veze s originalom, ali protivnički bestijarium je mahom osmišljen i dizajniran od nule. U originalu ste imali jedan udarac rukom koji je rešavao sve, ali sada imate mogućnost za borbenu kombinatoriku i specijalne poteze koje ćete koristiti u zavisnosti od broja i vrste protivnika s kojima se suočavate. Pred kraj ćete dobiti i vatreno oružje koje troši deljeni resurs (krv) koji piju i specijalni potezi, ali igra do kraja ipak zadržava status i šmek melee sclicefesta. | Realno, nema preterane šanse da se SotB (2016) ikad pojavi u verziji za PC ili Xbox One – sa sudbinom se valja pomiriti odmah. |
Shadow of the Beast jako elegantno eskalira stepen izazova, kako u formi tuče tako i u vidu prostornog snalaženja, postepeno vam uvodeći jedan po jedan novi element. Terenske zagonetke su relativno jednostavne, ali pred kraj zahtevaju da malčice mućnete glavom i provalite šta se očekuje od vas. Poslednji nivo je drugačiji od svega što ste do tada preživeli i dolazi u formi pucačine kakva se odavno više ne pravi i za mene je predstavljao pravo osveženje. Pored napretka u priči, igra je zasnovana i na postizanju što boljeg rezultata, koji možete porediti s drugim igračima, jer vam igra stalno forsira rang-liste i ocenjuje vas medaljama od zlatne do olovne. Na kraju svakog nivoa, zarađeni skor vam se konvertuje u mana poene koji služe kao valuta za unapređenje lika i kupovinu raznih interesantnih zezalica koje imaju opcioni karakter. Pored nadogradnji Aarbronovog zdravlja, borbenih poteza i drugih aktivnih i pasivnih disciplina i karakteristika, za „mana keš” možete kupiti originalni Shadow of the Beast (zaradićete ga već nakon prvog nivoa), soundtrack i concept art, a najinteresantniji i najskuplji artikli predstavljaju engleske subtitlove monsterskih jezika na koje ćete naletati tokom kampanje. Ako želite da saznate šta vam to povremeno poručuje inteligentni bestijarijum koji je osuđen da završi pod vašim oštrim sečivima, moraćete da platite 6 x 2.000.000 mana poena, što zahteva OZBILJAN grind i višestruko ponavljanje pređenih nivoa. Ovo zvuči kao mana dok ne saznate da se igra može obrnuti za jedno poduže popodne, tako da je svaka motivacija za dužim igranjem dobrodošla. Shadow of the Beast je uzbudljiv, eksplozivan, veoma zarazan i objektivno bolji nego original. Nažalost, ali u skladu s vremenom i opštom saturacijom ponude na igračkoj sceni, igra je samo još jedna pahuljica u lavini koja nas zasipa na dnevnoj bazi, parsecima udaljena od statusa bilo kakve legende. Moderni SotB košta petnaest evra i ne prodaje se u kutiji, već ga možete pazariti preko PSN prodavnice, s koje se pak ne može kupovati domaćim kreditnim karticama... Igru, dakle, možete (morate) nabaviti preko nacionalnog Amazona koji je u skladu s vašim nalogom: ako imate UK PSN nalog, kôd s igrom ćete kupiti preko amazon.co.uk i tako dalje. Nije ekstremno skladno, ali radi. Miodrag KUZMANOVIĆ | | |
