Privacy Eraser Free 4.12

Kada biste samo znali koliko malicioznih napada svaki računar pretrpi u toku jednog dana, obuzela bi vas jeza. Iako većina pokušaja uglavnom ostaje samo na tome, ako na skladišnim medijumima čuvate osetljive informacije svakako vam neće biti svejedno. Niko ne može da vam garantuje da baš neka poslovna tajna ili privatni podaci neće biti ti koji će „iscuriti” negde u javnost. Kada se to desi obično je kasno, pa valja preduzeti sve mere kako kasnije ne biste čupali kosu.

Tema ovog teksta nisu načini za sprečavanje upada iz online džungle, već postupak za „uništavanje dokaza”. Pretpostavićemo da osetljive podatke ili držite pod šifrom ili su uskladišteni na nekom mestu do kojeg znatiželjnici nemaju pristup, pa ostaje samo da se pozabavimo komplementima koji nastaju svakodnevnim korišćenjem računara. Tu se pre svega misli na materijal koji „proizvode” internet pregledači, naročite aplikacije, ali i sam operativni sistem. Možda mislite da ovde nema informacija koje bi mogle da se iskoriste protiv vas, ali ponekad i sadržaj clipboarda može da govori više nego što ste želeli da pokažete.

Privacy Eraser je ubedljivo najbolji program u ovoj klasi softvera. On nudi apsolutno sve potrebne alatke za „seckanje” poverljivih informacija. Program zalazi duboko u operativni sistem, a odlično se snalazi i sa datotekama koje nastaju radom instaliranih aplikacija. Podržava neverovatnih 250 third party programa koji iza sebe ostavljaju osetljive informacije, a na raspolaganju je i svojeručno definisanje uslova za brisanje podataka za one koji nisu na listi. Tako se, praktično jednim klikom miša, mogu uništiti podaci koje je iza sebe ostavio Adobe Flash Player, Steam, DAEMON Tools, WinRAR, Microsoft Office... Zanimljivo je da Privacy Eraser prepoznaje i Metro aplikacije, te da i njih može da procesira bez ispunjavanja bilo kakvih dodatnih uslova.

Kada su internet pregledači u pitanju, program omogućava terminalnu zaštitu. Brišu se „kolačići”, istorija posećenih stranica, šifre, pristupne forme, spisak preuzetih datoteka, podaci o pokrenutim sesijama, baš kao i kompletna keš memorija. Zanimljivo je da Privacy Eraser donosi podršku za praktično sve najkorišćenije browsere (Chrome, Firefox, Opera, Safari), a čak pravi razliku između Edgea i Internet Explorera. Uslovi za brisanje podataka mogu da se definišu za svaki pregledač pojedinačno, što je pohvalno.

Slična situacija je i na polju brisanja podataka koji nastaju kao posledica rada operativnog sistema. Korisnik ima potpunu slobodu nad definisanjem delokruga delovanja, a valja napomenuti da su opcije podeljene u četiri oblasti. Pored uobičajenih opcija za brisanje privremenih i log datoteka, ovde se nalaze i neke funkcije koje ne srećemo tako često u programima iz klase. Na primer, Privacy Eraser može da isprazni sadržaj clipboarda, ukloni notifikacije iz systraya, „nuluje” veličinu prozora, a može da se pozabavi i sa čišćenjem registar baze. Sve u svemu, na raspolaganju je četrdesetak akcija.

Da bi se resursi programa stavili u pogon, prvo mora da se obavi skeniranje sistema, koje je u našem slučaju trajalo nešto duže od 60 sekundi. Nažalost, korisnik ne može da izabere samo pojedine oblasti, već se skenira čitav sistem po ključu koji ste ranije odredili. To znači da nije moguće samo očistiti browsere ili registar bazu i da svaki put skeniranje mora da se obavlja u fullu. Inače, rezultati se prikazuju vrlo koncizno i korisniku se na uvid daju informacije o broju pronađenih itema i njihovoj veličini. Dodatnih informacija nema, u smislu da se može videti koliko, na primer, zauzimaju privremeni fajlovi, ali ne i koji su, odnosno koliko „odlazi” na svaki od njih. Dalje, objekti koji se nađu na listi za odstrel sa nje se ne mogu ukloniti i ako ste se eventualno predomislili preostaje vam jedino da akciju skeniranja pokrenete ponovo, uz aktiviranje novih uslova. Ovo može da bude nezgodno, ali je jasna namera autora da automatizuju proces i program približe manje iskusnim korisnicima kojima je na umu Next, Next, Next režim rada. Čišćenje sistema može da se obavi na tri načina, a jedina razlika između njih je da li će se po okončanju procesa računar restartovati/isključiti ili ćete normalno nastaviti sa radom.

Program dolazi i sa nekoliko propratnih bezbednosnih protokola koji mogu da se pokažu kao korisni. Na primer, tu je bezbednosno brisanje pojedinačnih fajlova i foldera koje može da se obavi uz korišćenje jednog od četiri ponuđena algoritma. Osnovno brisanje podrazumeva obično „nulovanje” iz jednog prolaza, dok ukoliko vas baš drma paranoja stvar možete da prepustite Peter Gutmannovom algoritmu koji će preko materijala „preći” nestvarnih 35 puta. Na raspolaganju je i bezbednosno brisanje particija i čitavih hard-diskova koje koristi identične protokole. Konačno, Privacy Eraser donosi i jednostavan startup menadžer, odeljak za brisanje restore tačaka, te sekciju za deinstaliranje programa.

Iako u nekim situacijama ograničava slobodu delovanja korisnika, Privacy Eraser je dobro opremljen i posao obavlja odlično. Svideo nam se sveden i na oko lep upravljački interfejs, pa čak ni pomenuta automatizacija nije toliko strašna stvar koja bi trebalo da vas odvrati od preuzimanja i korišćenja programa. Za kraj da napomenemo da Privacy Eraser funkcioniše pod verzijama Windowsa od Sedmice, da postoji i u 64-bitnoj varijanti, kao i to da se može preuzeti i u portabilnom obliku.

Vladimir PISODOROV