AIMP 4.02

Izgleda da je došao i taj dan! Poslednji bastion klasičnog pristupa u izradi muzičkih plejera otišao je u penziju. Nakon što nas je Winamp, posle mnogo godina lutanja, napustio, bilo je samo pitanje dana kada ćemo izgubiti i AIMP. Ne, ovo nije njegova poslednja verzija i sa programom ćemo se družiti još dugo, ali je autor rešio da zauzme potpuno novi kurs razvoja. AIMP će od sada biti „menadžer”, pre nego klasičan muzički plejer na koji smo navikli. Iako program dolazi sa bogatom bazom tweakova ispod haube, ova stvar je nešto što svima bode oči...

Po prvom startovanju programa dočekaće vas ne malo iznenađenje. Upravljački interfejs je u potpunosti izmenjen i više ni traga nema od svedene radne forme koja na „parove razbrojs” deli njegove gradivne komponente. Integracija je moderna, pa tako AIMP sada izgleda poput svih ostalih, bezličnih muzičkih organajzera. Pri vrhu prozora parkirane su komande za kontrolu toka reprodukcije ispod kojih se, umesto klasičnog seekbara, nalazi waveform fajla koji se reprodukuje. Ono što se nalazi u centralnom delu ekrana najviše će razočarati ljubitelje klasičnog pristupa. Možemo da kažemo da je radna površina podeljena na tri dela od kojih je središnji deo najveći i sadrži spisak svih numera uskladištenih u bazi podataka. U pravu ste ako ste pomislili da AIMP sada na celo muzičko iskustvo gleda kroz prizmu objedinjene muzičke biblioteke u koju korisnik fajlove ubacuje označavajući foldere na hard-disku. Upravo zbog toga, leva strana prozora sadrži opcije putem kojih se nagomilan materijal može „razbiti”. Naime, u centralnom delu numere se sortiraju na klasičan način, dok se ovde dobija mogućnost grupisanja. Ono može da se obavi po parametrima koje sam korisnik definiše. Od 21 dostupne kategorije birate ono što vam je najvažnije (na primer, godina izdanja, žanr, izvođač, bitrate i tako dalje), nakon čega dobijate mogućnost da jednim klikom miša izvršite sortiranje kompletnog dostupnog materijala po konkretnom ključu. Konačno, u desnom delu prozora nalazi se forma koju bismo najpre mogli da poistovetimo sa plejlistom. Prikaz informacija je svedeniji nego onaj u centralnom delu tako da se korisniku predočavaju samo najvažniji podaci: naziv pesme i izvođača, dužina trajanja, format zapisa, baš kao i tehničke karakteristike numera (bitrate/samplereate, veličina datoteke...). Inače, po defaultu se ovde nalaze sve pesme iz baze, dok se naknadno definisanim plejlistama pristupa preko improvizovanih tabova.

Šta još AIMP može kada je organizicija numera u pitanju? Podržano je editovanje tagova i pridruživanje reči za pesme koje se učitavaju iz naročitih TXT datoteka. Fajlovima mogu da se „prišiju” i zvezdice koje će ukazivati na to koliko vam se dotična pesma sviđa. Pesmama je dozvoljeno dodavati komentare, postoji mogućnost odvojenog pretraživanja baze i plejlista na osnovu ukucanih ključnih reči, fizičko odstranjivanje fajlova sa hard-diska bez napuštanja programa... Dopalo nam se što se označene datoteke mogu jednim klikom miša poslati na USB stik. Naravno, ništa ne prolazi bez automatskog preuzimanja sličica albuma sa interneta kojima korisnik može da ograniči veličinu.

AIMP i dalje podržava rad sa plug-inovima putem kojih mu možete proširiti funkcionalnost. Tu je i osamnaestokanalni grafički ekvilajzer, softversko pretpojačalo, te mogućnost normalizacije zvuka, uz analizu parametara „u letu”. Prelaz između pesama može da se „omekša”, uz slobodnu kontrolu efekta miksovanja koji se posebno može odrediti za automatske prelaze ili one instruirane od strane korisnika. Dalje, program podržava korišćenje DSP plug-inova, baš kao i apliciranje osnovnih zvučnih efekata: eho, reverb, bas, tempo... Vizuelizacije mogu da se dokuju za bilo koju ivicu ekrana, a mogu da se prikazuju i u „plutajućem” prozoru. Reprodukcijom može da se upravlja iz minijaturnog plejera koji se pojavljuje kada pokazivač miša parkirate iznad ikonice u systrayu. Sastavni deo paketa je i audio-konverter koji je sposoban da numere „pretabava” u osam različitih formata zapisa. Među njima su i APE, FLAC, WAV, OGG, WMA..., a zanimljivo je da MP3 nije podržan. Materijal automatski može da se preimenuje i pošalje na određenu lokaciju, što je zgodno ukoliko se radi sa velikim brojem fajlova u isto vreme. Iz konvertera može da se obavi i „čupanje” pesama sa audio- CD-ova. Važno je napomenuti i to da se AIMP bez većih problema snalazi sa online strimovima, kao i to da takav materijal može i da snimi u formatu/obliku koji korisniku najviše odgovara.

Za AIMP 4 ne možemo da kažemo da je promašaj epskih dimenzija, ali da se mnogima neće svideti njegovo ustrojstvo – neće! Bliži smo mišljenju da je u pitanju klasična modernizacija projekta kojoj, eto, ni ovaj autor nije uspeo da odoli. AIMP 4 se i bez upotrebe naročitih skinova može „naterati” da liči na svoje stare iteracije, ali to i dalje nije to. Još jedna stvar koja nam se nije svidela je što ceo projekat ostavlja utisak nedovršenosti i kada se uporedi sa sličnim ostvarenjima u žanru u mnogim kategorijama je inferioran. Umesto da olakša manipulaciju lokalno uskladištenim muzičkim numerama, AIMP 4 otežava proces i tera vas da učite gomilu novih zakonitosti. Ukoliko već koristite neki od organajzera ovog tipa, nova glavobolja vam sigurno ne treba. Sva sreća je što se stare verzije programa i dalje mogu bezbedno preuzeti sa interneta, a ferceraju i pod najnovijom verzijom Windowsa.

Vladimir PISODOROV