Nakon postignutog uspeha sa UnEpicom (SK 06/14), Fransisko Tejes se nije zasuo „Aleva” lovorom, već je odlučio da sličnu mustru upotrebi za razvoj još jedne metroidvanie, ovog puta smeštene u daleku budućnost u kojoj dva hakera pokušavaju da od kompanije Nakamura ukradu AI tehnologiju i za taj posao angažuju agenta po imenu Ghost zbog njene sposobnosti da u obliku digitalnog „duha” zaposedne bilo kog robota. Upravo je „šetnja” od jednog androida do drugog i njihova manipulacija u cilju rešavanja zagonetki karakteristika koja ovu igru izdvaja iz gomile sličnih.

U nekoliko stotina soba borićete se protiv svih vrsta kibernetskih smetala, dok će vam hakeri povremeno uskakati u pomoć i daljinski otključavati brave, odnosno deaktivirati alarme. Iako autor tvrdi da igra sadrži i RPG notu, jedini takav element ogleda se u brojnim pasivnim apgrejdima koje, umesto iskustvom, stičete sakupljanjem skill poena koji su predstavljeni kao i svi ostali predmeti. Nominalno je reč o twin stick shooteru, ali zaboravite na gamepad jer su tastatura i miš jedini izbor za hitre reakcije.

Energetske kocke služe kao valuta za kupovinu novog oružja i različita poboljšanja, ali se one lagano troše čak i dok samo stoje u inventaru. Kao da to nije dovoljno, svaki put kada izginete, gubite „pare” pa vas igra prisiljava da iznova farmate iste zone, a zbog ograničenog manevarskog prostora i kiše projektila provešćete više vremena u respawnu nego u akciji. Kada konačno skupite dovoljnu količinu materijalnih sredstava i kupite ono što vam treba (pod uslovom da ne popijete metak na putu do prodavnice), ni tu nije kraj jer morate da otrčite do 3D printera i snimite status, jer vas igra lišava kupljenih artikala ukoliko izgubite život između dva save punkta. Ovakav pristup na kraju rezultuje paničnim trčanjem do najbližeg prodavca čim skupite neku crkavicu i kupovinom po principu „daj šta daš”. Bez nabavke svih mogućih apgrejda u okviru jedne deonice nemojte ni da pomišljate na borbu sa bossom.

U početku, igra vas dopadljivom grafikom, solidnom glumom i atmosferom koja podseća na Bungijev Oni ekspresno prikuje za ekran, da bi vam se još brže prikrala iza leđa i odalamila po potiljku. Sve bi bilo u redu da Ghost 1.0 nije bez preke potrebe bezobrazno frustrirajuća igra koja će pre ili kasnije da vas natera da gurnete gejmersku čast u drugi plan i posegnete za trainerom. Pošto na tržištu postoje mnogo bolji (pa i lepši) primerci metroidvanie, stvari koje vade ovu igru iz bule su lagani humor zbog koga vam glavni likovi i njihovo neprekidno čavrljanje prirastu za srce, ekspeditivnost developera po pitanju gotovo svakodnevnog plasiranja patcheva i sama činjenica da je mali broj ljudi uspeo da nakon dve i po godine mukotrpnog rada ipak dosta toga spakuje u svoj proizvod. U protivnom, bili bismo mnogo oštriji.

Jan ČMELIK