Neko se konačno setio da Warhammer 40K licencu iskoristi za nešto što nije potezna ili real-time strategija... Warhammer 40K: Eternal Crusade zamišljen je kao kombinacija multiplayer pucačine i globalnog MMO rata za teritoriju, otprilike poput hibrida Battlefielda i PVP komponente The Elder Scrolls MMORPG-a, mada ovaj drugi primer možda ne bude adekvatan jer globalna progresija još uvek nije deo rane verzije igre koju sam čačkao tokom maja.

Suština igre je multiplayer napucavanje iz trećeg lica, u kojem vodite četiri glavne frakcije iz Warhammer 40 univerzuma i pokušavate da ubijete konkurenciju u modovima koji podsećaju na conquest i domination iz Battlefield igara. Warhammer 40K: Eternal Crusade trenutno se nalazi u stadijumu zatvorene alfe koja se stalno pečuje i dobija nove elemente. Do nedavno ste mogli da igrate samo kao Imperija i Haos, ali su pre par nedelja konačno dodati i Eldari. U igri trenutno postoji svega nekoliko mapa i još manje modova koji podržavaju maksimalno 32 igrača (limit će u finalnoj biti podignut na 64).

Mape koje trenutno postoje u igri predstavljaju zdravi hibrid enterijera i eksterijera i po obimu su relativno prostrane, što omogućava i igračima koji više vole vozila od pešadije da se razmašu za komandama tenka ili oklopnog transportera. Svaka frakcija u igri raspolaže sa nekoliko različitih klasa. Marinci, recimo, imaju izbor između običnih, taktičkih, izviđačkih marinaca, borbenog sanitetlije (apothecary) i drugih, od kojih svaka sorta ima specifično oružje i drugi wargear. Obični i storm bolteri u lakoj i teškoj varijanti, melta i plazma puške, bolt i plazma pištolji, power mačevi, čekići i sekire nude obilje opcija za daljinsku ili borbu hladnim oružjem. Za finalnu verziju najavljuju nekoliko stotina primeraka ubojnog hardvera, mada je ponuda u i ovoj poznoj alfi i te kako bogata.

Prosečna partija je dinamična i nešto sporija u odnosu na multiplayer pucački standard, jer borci ne umiru brzo i lako kao u standardnim multiplayer pucačinama. Energetski štit i debela linija zdravlja čine vas imunim na seriju pogodaka vatrenim oružjem, mada za hladno oružje važe drugačija pravila. Naime, u igri je trenutno prisutan ozbiljni debalans u pogledu sečiva i tupih predmeta, koji prave preveliki demidž, što posebno nervira pri okršajima u zatvorenom prostoru. Takođe, Eldari, koji imaju prilično efikasnu kamuflažu i mogu privremeno da postanu nevidljivi, imaju veću brzinu kretanja, ali gotovo istu količinu HP-a kao marinci, što ih čini grozno opasnim u borbi na malim razdaljinama. Agresivni melee Eldari trenutno dominiraju u multiplayeru, što je malko nespojivo sa zdravim razumom i svime što je dobro i lepo na ovom svetu.

Pored klasičnih kompetetivnih, u igri će postojati i kooperativni modovi, u kojima ćete se boriti protiv Tyrranida, insektolike NPC rase kojoj su ljudi, Orci i Eldari podjednako ukusni. Co-op mod još uvek, nažalost, nije deo alfa verzije.

Igra će biti pravi raj za Warhammer 40K heraldičare koji se lože na farbanje figurica. Svaka frakcija je podeljena na nekoliko celina: igrači Space i Chaos marinaca, recimo, mogu da biraju red (chapter) koji dolazi sa sopstvenim bojama, ikonografijom i ornamentima. Ultramarines, Blood Angels, Dark Angels, Space Wolves i Imperial Fists mrko gledaju u svoju palu nekadašnju braću oličenu u Haos redovima Black Legion, Word Bearers, Iron Warriors, Night Lords i Alpha Legion, a ista podela važi i za orška plemena i Eldare. Napredne detalje vizuelne kastomizacije osvajaćete napredovanjem po nivoima, kinđuriti svoje likove i u borbu odlaziti kao pokretni festival heraldike i šamanologije. Igra ima i freemium komponentu koja mi se nije preterano dopala – za premijum valutu (Rogue Trader Points) moguće je kupovati kozmetički drugačije, znatno kitnjastije primerke oružja (za sada nema oklopa i drugog wargeara). Još uvek nije jasno da li će ti poeni, pored kupovine za pravi novac, moći da se zarađuju i igranjem, i da li će roba koja se kupuje za njih davati neku borbenu prednost.

Maločas se uhvatih loženja, ali ne završih... Kao i svaka Warhammer 40K igra koja je ostala u lepom kolektivnom sećanju, i ova je puna pokliča i fraza koji su deo tog živopisnog predanja. Igrači skloni paljevini koristiće taster ’T’ (taunt) za vređanje protivnika u prolazu, bez pauze za (ranjivu) među-animaciju koja je deo emotikona i poziranja u sličnim igrama. Osećaj pljuvanja po lažnom imperatoru dok igrate kao Haotični ludak koji power swordom secka žutaća iz Imperial Fists chaptera je fantastičan.

Posledice „rane alfičnosti” se, osim u nedostatku bitnih elemenata igre i globalne progresije, ogledaju i u megatoni bagova, neispeglanom net kodu i nerazumnoj hardverskoj zahtevnosti. Ovaj poslednji elemenat je značajan jer odvrtanjem klizača vizuelnog kvaliteta igre na svaku vrednost preko polovine igra počinje da se guši kao pas (prim. Donald Tramp), čak i na konfiguracijama koje kopuliraju sa majkom Battlefielda 4. Pojedinačnih opcija za podešavanje elemenata grafike još uvek nema, a možda ih neće ni biti, s obzirom na to da se igra radi i za konzole. Ipak, ovo je alfa, do kraja razvojnog procesa moguća su razna iznenađenja.

Finalna verzija igre i dalje je najavljena za 2016. godinu, mada je sasvim izvesno da će se development preliti na sledeću godinu. Od četiri rase implementirane su tek tri, globalni conquest mod još uvek egzistira kao placeholder mapa na kojoj se ništa ne dešava, modovi za 64 igrača i co-op još uvek nisu deo igre, a na grafiku i peglanje net koda valja utrošiti još hiljade radnih sati. Ima tu još dosta da se čekića...

Miodrag KUZMANOVIĆ