Starbound

Većina igara čiji developeri gnjave sa izlaskom na tržište na kraju ispadnu slične kineskoj posteljini koja zapakovana izgleda OK, ali pusti boju i raspadne se nakon prvog pranja, odnosno, igranja. Službena objašnjenja o odlaganju uvek trube o potrebi za „optimizacijom u skladu sa očekivanjima legije fanova”, ali istina u 93% slučajeva leži u nedostatku talenta, vizije, volje i nouhaua. Od dominantnog pravila uvek postoje moćni izuzeci, od kojih je Starbound, naslov koji je poslednje tri godine proveo krčkajući se u Steam Early Access programu, jedan od najupečatljivijih. Najočekivanija indie igra 2013. godine evoluisala je u najočekivaniju indie igru 2014. i 2015. godine, da bi tek ovog leta probila finiš liniju i na cilj došla u formi 1.0.

Šta je Starbound i da li je vredan hiperbole iz uvoda? Starbound nije igra, to je zgusnuti san predpubertetskog deteta koga podjednako fasciniraju putovanje svemirom i istraživanje pećina. I borba sa vanzemaljskim čudovištima, kopanje tunela, uzgoj paradajza u sopstvenoj bašti, gradnja kuće, ronjenje u neistraženim dubinama, skupljanje pokemona, pravljenje koplja i sekire, prepad na podzemnu tvrđavu zlih inteligentnih majmuna... Ova fascinantna sandbox igračka obezbeđuje gotovo neograničenu slobodu za davanje mašti na volju, dajući joj mnogo više lufta nego, recimo Minecraft, odlični ali svedeni simulator trodimenzionalnih konstrukcija.

Ako niste igrali Terrariu, polazna tačka za razumevanje Starbounda je upravo Minecraft, s tom razlikom što ovde nema treće dimenzije, već se sve odvija u 2D. Odsustvo Z ose kompenzovano je nadrealno većim brojem opcija za istraživanje, crafting, questovanje i zabavu. Elemenat najnižeg nivoa je kopanje tla u potrazi za rudama i drugim resursima koji predstavljaju osnov svega korisnog u igri, a nadgradnja ka „višim gameplay sferama” dolazi u toliko različitih formi da bi prosto nabrajanje pojelo pola broja. Idemo polako i redom...

Pre svega ostalog, valja naglasiti da za razliku od Terrarie, Starbound ima pravi kampanjski kvestlajn, koji počinje ceremonijom uvođenja sveže generacije diplomaca u korpus galaktičkih protektora. Salutiranje zastavi biva prekinuto invazijom omnipotentnog intergalaktičkog zla koje pored akademije uništava i planetu Zemlju... U ulozi ste kadeta koji se nekako dokopao šatla za evakuaciju i napravio hipersvemirski skok na slepo, obrevši se u orbiti planete koja podržava život, ali sa havarisanim brodom koji je ostao bez goriva. Dakle, pre upuštanja u quest čije će vas daleko finale dovesti u klinč za zlom koje preti čitavom poznatom svemiru, moraćete da zakrpite gde curi, preživite, potkožite se i ojačate.

Za početak ćete da kopate kao Alija Sirotanović na anaboličkim steroidima i da obarate stabla kao Paul Bunyan u najboljim danima. Skupljaćete resurse za kreaciju osnovnih crafting stanica, koje će vam omogućiti sklapanje prvih alatki, pomagala i oružja. Malo dasaka, malo bakra, uglja i gvožđa, uzica ili dve od biljnih vlakana, i voilá, eto koplja za lov, eto metalne kacige, evo i baklji koje ćete sejati po podzemnim hodnicima koje ćete bušiti u potrazi za retkim metalima... Progresija u igri je spora i na početku veoma linearna, ali kada rešite prvi masivni quest i pripremite brod za putovanje svemirom, postaje ograničena samo vašom maštom. Put od drvenog luka i strele do bacača plamena i mech vozila biće dug i trnovit, ali to je prava esencija zabave koju igra nudi. Osim samostalne kreacije korisnih predmeta, moći ćete da ih osvajate u borbi ili kupujete u mnogobrojnim naseobinama i planetarnim outpostima koje ćete nalaziti tokom igre. Umesto zlata ili generičkih „kredita”, valuta u igri su pixeli koje u manjoj ili većoj meri dropuje svaka kreatura koju smlatite, a nalazićete ih u kontejnerima, dobijati kao nagradu za uspešan quest ili zarađivati prodajom nepotrebnog loota.

Najveća vrednost igre je njen neiscrpni potencijal da vas iznenadi i zapanji, obraduje ili rastuži, sablazni i nasmeje. Jednom ćete da sletite na planetu koja vam je izgledala kao idealna lokacija za gradnju velikog drvenog zamka, samo da biste prve večeri saznali da na njoj padaju kiše od ubistvene kiseline koja drastično otežava život i snalaženje; sledeći put ćete udariti temelje kolonije na svetu koji vrvi od agresivne faune, a prvi gost će vam biti komandos koji će automatski da ih lovi i zonu stanovanja čini bezbednom, a uz put će da vam plaća kiriju u pixelima. Hold on, kakve kolonije, kakvo stanovanje...? Pored svega što sam do sada nabrojao (a mnoge stvari sam propustio), Starbound vam omogućava da se skrasite na jednom ili više mesta, da kreirate vilu na jednoj planeti, zamak na drugoj, podvodnu bazu na trećoj i da ih napunite nameštajem po sopstvenom izboru. Možete da gradite čitava sela i gradove, kupite kolonijalnu dozvolu i počnete da smeštaj izdajete za keš, zahvalni što živite u virtuelnom svetu gde država ne sugeriše komšijsko potkazivanje neprijavljenih podstanara poreskoj upravi.

Arhitektonski elemenat igre će biti najinteresantniji građevincima-amaterima koji vole Minecraft upravo iz razloga moćnog potencijala za prostorni dizajn, s bitnom razlikom da rezultati vaše mašte i eksperimentisanja nisu kul samo kada se posmatraju iz visoke odzumirane perspektive, već i iz blizine. Ljupki pixel art vizuelni identitet igre dopašće se svakome ko baš eksplicitno ne mrzi ovakav stil grafičkog prikaza.

Starbound nipošto nije igra za nestrpljive, pogotovo kada je igrate na srednjem ili hard-core stepenu izazova. Pogibija u srednjem (survival) modu funkcioniše kao smrt u Diablu II – dropovaćete inventar (sem oružja i opreme na sebi) i materijalizovati se u svom orbitalnom šatlu, siromašniji za 30 odsto pixel valute kojom ste platili tjelesnu rekonstrukciju. U nekim slučajevima, ispali loot ćete vrlo lako ponovo skupiti, ali postoje situacije gde to neće biti lako izvesti, na primer, usled smrti od upada u podzemni okean lave. Nekada će vaše pogibije biti dostojne Darvinove nagrade, recimo, u slučaju kopanja sa donje strane podzemnog jezera koje počiva na poroznoj podlozi, kada ćete završiti oprani pa zatrpani sa nekoliko stotina tona peska koji vam se urušio na glavu. Naći telo i loot u tom slučaju podrazumeva kopanje, i kopanje, i kopanje... Ako ste nervozni, žurićete i verovatno ponovo završiti na isti način, pošizeti za oktavu više i uleteti u vrzino kolo poraza i nervoze. Jednom prilikom, tokom potrage za rudom tungstena na pustinjskoj planeti, gde sam zbog peščanih odrona i neracionalnog kopanja ginuo kao idiot, spominjao sam seme i pleme developeru, zanemarujući činjenicu da sam za svoje gluposti sam kriv i da se neke stvari ne mogu rašovati. Survival mod je zaguljen i zbog potrebe za ishranom, čije zanemarivanje takođe dovodi do uginuća na (najčešće) nepristupačnim mestima.

Ako vam ovo ne zvuči kao dovoljan izazov, igru možete da pokrenete u hard-core modu u okviru koga imate samo jedan život. Ovo je namenjeno isključivo Twitch/Youtube egzibicionistima koji se smeju u lice opasnosti i žive od strimovanja hazarderstva, dok će normalan igrač, željan očuvanja duševnog ekvilibrijuma, ovo zaobići kao kombinaciju nagazne mine i kravlje balege koja mu maše sa druge strane ulice. Za ljude koji od Starbounda traže isključivo relaksaciju, tu je casual mod koji vas ne penalizuje kada poginete, i koji predstavlja najbolji izbor za majke sa decom i novinare koji nemaju vremena.

Starbound je ekstremno surova igra prema totalnim početnicima i ljudima koji nikad nisu igrali Terrariu ili neki sličan naslov. Većina koncepata, pre svega crafting, vam uopšte nije objašnjena jer autori igre valjda podrazumevaju da ste poslednje tri godine proveli testirajući beta verzije iz Early Accessa i učestvujući na forumskim diskusijama. Nebeski lako je demotivisati se pokušavajući da dešifrujete kompleksni, kriptični sistem pravila, kontrola i zakonitosti koje važe u igri. Konsultovanje Youtube tutorijala i čitanje oficijelne Wikie zato preporučujem pre ozbiljnijeg upuštanja u igranje. Igri zameram i lošu podršku za rezolucije više od 1080p: iako se pogled na osnovni ekran može do izvesne mere skalirati (opcija „zoom” u menijima), ta operacija ne utiče na interfejs i ekran sa inventarom, koji u 1440p zahtevaju snajperski oštre oči. Zaista ne znam kako to sve izgleda u 4K, ali pretpostavljam da će se pre ili kasnije pojaviti modovi koji će sanirati ili makar ublažiti ovaj problem.

Starbound je igra iz koje se mogu isisati stotine sati zabave, što je za naprosto smešnu cifru od 14 evra odličan razlomak cene i kvaliteta. Tokom tri godine Early Accessa do istog zaključka je došlo više od milion mušterija, a mislim da će broj narasti kada Minecraft publika shvati da nije život jedna igra.

Miodrag KUZMANOVIĆ