Britanski pisac naučne fantastike Artur Klark se jednom prilikom zapitao da li je u redu što se naša planeta zove Zemlja, iako sedam desetina njene površine pokrivaju mora i okeani. Ne znamo da li je ekipa iz Insomniac Gamesa bila u sličnoj dilemi, ali činjenica je da su za okruženje svog PC prvenca odabrali duboko plavetnilo okeana.

Ako vaše gejmersko šesto čulo reaguje na upotrebu reči prvenac uz Insomniac Games, budite spokojni jer se i dalje ne da prevariti. U pitanju je skupina prekaljenih veterana koja je u poslednje dve decenije, pod okriljem moćnog Sonija, bila zadužena za avanture zmaja Spyroa, dvojca Ratchet & Clank, kao i za futuristički FPS serijal Resistance. Za ovu priliku skinuli su admiralsku kapu, počupali ordenje sa revera i kao „mali od palube” uplovili u vode indie gejminga.

Song of the Deep je 2D akciona avantura, tačnije metroidvania, umotana u tužnjikavu pričicu o ribaru i njegovoj ćerkici Merin. Svake večeri, mala Merin je sa nestrpljenjem iščekivala da joj se otac vrati sa mora, kako bi je ispratio na spavanje uz priče o čudesnim zemljama i stvorenjima koja je sretao na svojim putovanjima. Ali jednoga dana, otac se nije vratio sa pučine. Ne časeći ni časa, dograbila je švajs aparat i elektrode i bacila se na izradu podmornice u kojoj će se otisnuti u potragu za izgubljenim ocem.

Iako napravljena u domaćoj radinosti, Merinina podmornica sa lakoćom izlazi na kraj sa svim podmorskim nedaćama. Osnovno oružje čini magnetna kuka koja veoma podseća na gravity gun iz Half-Life 2 i omogućava vam da vučete predmete za sobom, ali i da ih katapultirate ka neprijateljima. Kako igra odmiče plovilo će dobijati sve više i više gedžeta, da bi na kraju postalo funkcionalnije i od švajcarskog armijskog noža. U arsenal ćete spakovati i energetska torpeda i bombe, kratkotrajni nitro boost za savlađivanje brzih morskih struja, kao i sonar za otkrivanje nevidljivih prekidača. Kada pronađete ronilačko odelo Merin će moći i da napusti podmornicu, što otvara još more kombinacija jer ona može da pliva kroz uske prolaze i dospe do naizgled nedokučivih mesta. I tako upadate u začarano metroidvania kolo, gde se neprestano vraćate već posećenim delovima igre kako bi, pomoću novostečenih sposobnosti, otkrili skriveni prolaz iza koga se krije neki apgrejd ili samo hrpa novčića kojima, pogađate, dalje unapređujete mogućnosti podmornice.

Nakon nekoliko minuta provedenih u igri, vaše gejmersko šesto čulo ponovo će oglasiti uzbunu, upozoravajući vas da ste sve ovo već negde videli. Zaista, celokupni audiovizuelni dojam, tugaljiva naracija, dizajn mape i menija, sve to neodoljivo podseća na prošlogodišnji indie hit Ori and the Blind Forest (SK 4/2015), pa bi se moglo čak reći i da je Pesma Dubine u suštini podvodni Ori. No, kopiranje izvanredne igre, posebno ako se dobro izvede, ne mora nužno biti nešto loše, a i sama promena okruženja uz prilično izmenjenu mehaniku igre, čine da se vrlo brzo otmete utisku već viđenog.

Song of the Deep nije preteška igra i gotovo svi problemi koje stavlja pred igrača rešavaju se sinergijom duha i tela, tj. logičkog razmišljanja i brzih refleksa. Neko će možda reći da je ravnoteža ova dva elementa narušena isuviše tromim kretanjem podmornice. Istina je, plovilo se iz stanja mirovanja pokreće sa zadrškom, ali treba imati na umu da ovo nije svemirski brod koji se kreće po vakuumu, a vodu odlikuje određena gustina koja stvara otpor kretanju. Ovakav način kretanja je bliži realnosti i samo je potrebno neko vreme za privikavanje na njega.

Iako igra dopušta upravljanje podmornicom kombinacijom miša i tastature (mišem određujete pravac kretanja, dok na tastaturi samo dajete potisak), u praksi to baš i ne funkcioniše najbolje. Jednostavno, igra je zamišljena tako da uzmete bežični džojped u ruke, zavalite se u kauč/fotelju, prebacite Steam u Big Picture mod i u narednih nekoliko sati se otisnete u morske dubine. Izuzetak su zagonetke sa prelamanjem svetlosti, gde stari, dobri mišonja nudi daleko veću preciznost od bilo kojeg džojpeda.

Ipak, audiovizuelni doživljaj je ono što će vas apsolutno oduvati sa stolice, te se igra komotno može upotrebiti u prilog tezi da su video igre umetnost. Ekipa zadužena za grafiku kao da je uspela da otrgne Veliki koralni greben sa obala Australije i prenese ga na ekran vašeg računara, uplevši pritom razrušeni drevni grad u svetlucavu raskoš korala, tropskih riba, algi, anemona i ostale podvodne flore i faune. Soundtrack igre ide ruku pod ruku sa vizuelnim utiskom, sa melanholičnim kompozicijama za klavir i violinu na otvorenim deonicama koje, u skučenim i mračnim prostorima, smenjuju dramatične melodije nabijene saspensom.

Kako su ovaj projekat radili bez uobičajene finansijske podrške Sonija, Insomniaci su se odlučili da ne razvijaju sopstveni endžin, pa je, kao i kod većine nezavisnih timova, izbor pao na Unity. U globalu se čini da su uspeli da odrade solidan posao i valjano upregnu problematični endžin, ali ako malo siđete međ’ raju postaje jasno da njegova Mister Hajd strana nije u potpunosti zauzdana. Song of the Deep ume da zaštuca i na high-end konfiguracijama, dok se mnogi žale na zamrzavanje igre u različitim situacijama. Srećom u nesreći, u našem slučaju to se dešavalo prilikom posete čekpointima, pa je pominjanje familije autora igre bilo dosta slabijeg intenziteta. Najavljeno je da će mnoge probleme rešiti već sa prvom zakrpom, tako da možemo da se nadamo da će do izlaska teksta sve biti u tip-top formi.

Iako u nekim segmentima ne vrca originalnošću, iako će znati da testira granice vašeg strpljenja kada po ko zna koji put pokušavate da zamisao sprovedete u delo, Song of the Deep ipak sa sobom nosi deset i kusur sati solidne zabave i to po ceni nešto nižoj od dva Vajferta. Ukoliko ste istraživački nastrojeni i morate da zavirite u baš svaki ćošak, broj sati provedenih u igri slobodno pomnožite sa dva.

Darko MIHOKOVIĆ