Svemirske avanture su kao sladoled – nikad ih nije dosta i bolje su u slatkom kornetu. Ukoliko se niste zasitili ovogodišnjom ponudom, proboj na tržište je dočekala još jedna predstavnica žanra. Drama Drifters, tim developera iz zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, predstavio je svetu svoj prvenac (koji, nažalost, nije o krompiru). Breached je naučno-fantastična avantura iz prvog lica filovana tenzijom, trka s vremenom uz pilotiranje dronom po hipnotišućim bespućima i prikupljanje resursa.

Probuđeni iz četvorogodišnje dremke u kriogenoj komori na planeti jedne od zemaljskih kolonija, otkrivate da vam je sklonište oštećeno i sve građevine u okolini uništene. Dezorijentisani i zbunjeni kao The Nameless One u mrtvačnici, saznajete još „radosnih” vesti – zalihe kiseonika i goriva samo što nisu presahle. Imate osam dana da osposobite generator za snabdevanje kiseonikom, inače vas čeka Lajkina sudbina.

Pošto u svetu ove igre svako buđenje iz komore ubija neurone i izaziva konfuziju jednako kao buđenje posle noći provedene uz vinjak, posedujete veoma malo sećanja na prethodne događaje. Podsetnike nalazite u zapisima iz dnevnika koji nisu dostupni hronološki već po ključnim rečima, povezani sistemom hashtagova kao na Tviteru. Slično kao u sjajnoj Her Story, mada ni približno toliko uzbudljivo. Od izbora ključnih reči zavisi koji će vam zapisi biti dostupni, i predviđeno je da se igra pređe više puta kako biste otkrili celu priču i sve moguće završetke.

Sam junak se ne kreće, već je prikovan uz interfejs kompjutera pomoću kog obavlja sve zadatke i upravlja bespilotnom letelicom. Sakupljate resurse i istražujete okolinu isključivo upravljajući dronom, tako da igra dobrim delom predstavlja simulator letenja. Materijal za popravku generatora se nalazi u kapsulama rasutim po planeti, a za sintetisanje goriva je neophodno je sakupljanje tri vrste minerala koji se takođe mogu naći u okolini. Da stvari budu komplikovanije, dron može da ponese samo tri stvari prilikom povratka iz izviđanja.

Pored čitanja dnevnika kroz koje otkrivate fragmente prethodnih događaja i sklapate priču, igra se svodi na tri radnje koje konzumiraju preostalo vreme. Svaki let dronom uzima 40 odsto jednog dana, a otvaranje kapsule i sintetisanje goriva po 30 odsto, pa ako želite da preživite, morate dobro isplanirati redosled svakodnevnih aktivnosti koje su vam neophodne za preživljavanje.

Navigacija dronom obavlja se isključivo pomoću miša, gde levi i desni taster služe kao gas i kočnica. Mehanika letenja je odlično ostvarena nudeći veoma realističan osećaj upravljanja dronom. Zapravo, osećaj je toliko realističan da može izazvati mučninu kod igrača koji pate od kinetoze (bolesti kretanja iliti morske bolesti). Postoje tri različite mape, sve tri lišene bilo kakvog oblika života, čak i vegetacije. Obeshrabrujuća činjenica da ste sami na planeti izbija iz svakog pedlja ovog mrtvog sveta, čemu doprinose ruševine koje svedoče nekadašnjem prosperitetu kolonije. Jedina stvar na planeti koja podseća na oblik života su elektromagnetne anomalije u vidu pokretnih sfera različitih boja, koje su ujedno vaš najveći neprijatelj. Ako se previše približite nekoj od anomalija, smetnje dovode do izobličavanja slike terena, a njeno magnetno polje počinje da privlači dron dok ne izgubite vezu s njim ili dok ne uspete da se oslobodite. Prekid veze sa dronom znači protraćenih 40 odsto dana i gubitak svih materijala koje je nosio, i ume da bude naročito nezgodan ako ste prethodno proveli desetak minuta tražeći način da se popnete na teško pristupačan deo terena.

Pored sakupljanja kapsula i obijanja istih radi komponenti za generator kiseonika, potrebno je otkriti razmeru u kojoj se minerali alfa, beta i gama koriste u formuli za pravljenje goriva. Jedan od većih promašaja je što se ovaj elemenat igre, najavljivan kao puzzle, svodi na puko pogađanje i nema nikakvu logičku podlogu niti zahteva razmišljanje. Ne samo što kao ćorava kokoš nabadate kombinacije dok ne nađete ispravnu, već isprobavanjem trošite minerale i dragoceno vreme na nabavljanje novih. Od toga da li ste miljenik Fortune ili ne zavisi hoćete li uspešno preći igru iz prve, ili se patiti sa još nekoliko pokušaja. Reč patiti je ovde potpuno primerena, pošto je replay value gotovo nikakav. Mape ostaju iste, kao i lokacije kapsula i minerala, pa u daljim pokušajima igra postaje nepodnošljivo repetitivna.

Najveći problem Breacheda je što više liči na demo verziju nego na zaokruženu celinu i završava se baš kad očekujete da pravi izazovi počnu. Ispostavlja se da popravka generatora i sintetisanje goriva nisu deo uvodne misije već krajnji cilj igre, a nijedan od ova dva zadatka nije previše zanimljiv niti složen jer se svodi na najobičniji scavenger hunt. Priča, koja obećava toliko toga na početku, ostavlja mnoge pomenute teme nedovršenim, poput Gilde i Pustinjaka – dve frakcije koje su naseljavale koloniju, a čija je sudbina ostala nedorečena. Takođe je nejasno zbog čega, kada je već predviđeno da se igra pređe više puta, nisu uvedeni nikakvi promenljivi elementi koji bi doprineli raznovrsnosti. Jednom kada zapamtite gde se šta nalazi, iskustvo igranja pada na nivo zabave pri kupovini namirnica, osim što se umesto po teglu krastavaca u trećem prolazu zdesna iznova vraćate po beta mineral u trećem prolazu zdesna.

Breached je igra koja uspeva da uvuče igrača u svoj svet, da bi ga iz njega katapultirala čim atmosfera počne da se zagreva (nešto nalik mojim vezama iz ranih dvadesetih). Ako joj pristupite sa znanjem da će sve biti samo afera na jedno veče, dobićete zabavnih nekoliko sati zauzvrat.

Dragana STAJIĆ