Nadamo se da je neko iz Codemastersa kupio igru Valentino Rossi: The Game i da ju je „prezentovao” nadređenima. Zašto? Zato što je neumorni Milestone „nacrtao” sve šta treba da se uradi sa oficijelnom licencom i kako da se od takmičenja koje je prosečnom igraču više nego dosadno napravi zanimljiv miks koji će dugo držati pažnju.

Koncept „idem sa trke na trku, vozim kvalifikacije i onda se takmičim za bodove” vodu možda drži u stvarnom svetu, gde se iza kulisa prenosa i onoga što je dostupno u medijima, zapravo događa mnogo više od toga. Igre su sasvim druga priča, a to su posle bezbroj pokušaja shvatili i u Milestoneu. Klasičan pristup tematici je odbačen, kao „lice projekta” angažovan je sam Doktor, devetostruki svetski šampion u kraljevskoj moto-klasi, pa se čak odustalo i od generičkog naziva igre. Nemojte da vas on zbuni, Valentino Rossi: The Game je zapravo MotoGP 16, prilagođen novoustanovljenim pravilima. Igra u sebi sadrži sve sastojke sezone MotoGP 2016 i pruža priliku da koketirate sa 291 licenciranim vozačem, zapalite gume na 47 staza širom sveta i okušate se u sva tri Moto šampionata. Međutim, to je tek početak priče, pošto igra ima propratnu priču u čijem centru se nalazi, pogađate, Valentino Rossi...

Kao mladog i perspektivnog vozača, Valentino vas poziva da se priključite radu njegove akademije. Slobodni ste da izaberete bilo koji tim koji vam ponudi odgovarajuće uslove, dok kao Doktorov učenik stičete pravo na učestvovanje u događajima koje on (povremeno) organizuje. Tako je sastavni deo igre i odlazak sa ostalim učenicima na trkačke vikende koje Valentino Rosi osmišlja. Nekad će se oni održavati na jednoj od MotoGP staza, a prava poslastica je što ćete imati priliku da vozite kroserice u takozvanim Flat trkama. Na čelu kolone nalazi se Doktor i vaš cilj je da se što bolje pokažete dok krunite šljunak sa staze i oponente ostavljate u oblaku prašine. Sledeće iznenađenje su reli trke. Opet u režiji Valentina Rosija. Poprišta ovog puta su staze Monza i Misano gde ćete ostalim učesnicima pokušati da pokažete kako se vozi po različitim podlogama, odnosno kako se proklizavanjem kroz krivine najbolje spaljuju gume. Kampanja je prilično dinamična i naizmenično vas vodi kroz trke u šampionatu i opisani, dodatni sadržaj. Zanimljivo je to što u zvaničnim trkama ne morate da učestvujete u kvalifikacijama i podrazumeva se da ćete startovati sa poslednje, 34. pozicije kako biste napravili epski proboj do nekog od mesta na podijumu. Zapravo, igra je prilično prilagodljiva, pa tako može da se šteluje intenzitet oštećenja, aktivira simulacija potrošnje guma, odredi umešnost AI vozača, propiše dužina trajanja trke i tako dalje. Ipak, Valentino Rossi: The Game odiše arkadnom aromom, ali stvari mogu da se zakomplikuju isključivanjem predviđenih pomoći. Odmah na početku se rešite automatskog kočenja, batalite pomoć u održavanju idealne putanje u krivinama, aktivirajte realan fizički model i dobićete znatno veći izazov nego što ste se nadali. Za kompletan užitak preporučujemo ručnu promenu brzina, razdvajanje prednje i zadnje kočnice, baš kao i ručnu kontrolu „podizanja” vozača u krivinama, odnosno njegovog spuštanja na pravcima.

Valentino Rossi: The Game je napakovan igračkim režimima – ima ih čak 15! Kampanja je samo vrh ledenog brega jer slede multiplayer okršaji (online i offline, u split-screen modu), pa Time Trialsi, potom jurcanje po MotoGP stazama u pokušaju da oborite Doktorova postignuta vremena, čak i „isečci” iz nekih legendarnih trka gde morate da postignete rezultat koji je od Valentina napravio majstora kakav jeste.

Iako je u pitanju sjajan koncept, a igra prepuna sadržaja i goodiesa koji vrcaju iz svakog bajta, Valentino Rossi: The Game je igra koju ne možemo a da ne kritikujemo. Milestone više nije mlada i perspektivna „firmica” koja tek treba da se ostvari, već kompanija koja drži licence za brojne trkačke šampionate. Ovog puta, uspeli su da pogode suštinu i „krivi” su za najbolju moto-igru koja postoji na tržištu, ali su ipak žestoko omanuli. Još jednom su na svetlost dana isplivale boljke koje ovu kompaniju prate godinama. Prvo što nam se nije svidelo je sama fizika koja, malo ćemo preterati, tako neodoljivo podseća na neke stare, dobre arkadne hitove. Vozeći trke shvatili smo da nam samo nedostaje mogućnost da protivnika šutnemo ili opajdarimo rukom. Podseća li vas to na nešto? Dalje, trke su dosadne i često nemate blage veze kako AI uspeva da vas obiđe ili ostavi na pravcima kada upravljate istim mašinama. Protivnički vozači se pravila iz skripta drže kao pijan plota i mada znaju da izazovu karambole na stazi, ni izbliza nisu inventivni i trkanje sa njima ne donosi izazove. Sledeća stvar koju pominjemo u negativnom kontekstu su tehničke karakteristike. Zvuk još nekako i može da prođe, ali grafička rešenja su osrednja i igra naprosto ne prati moderne standarde. Na momente grafika je sjajna i na ekranu je prisutno mnoštvo detalja, a onda naiđete na delove staze koji izgledaju „sravnjeno” i potpuno su lišeni wow efekta. Konačno, novi režimi vožnje iako predstavljaju sjajan dodatak, zbog tehničkih manjkavosti su neupotrebljivi. Ruku na srce, „cepanje” kroserica je ubavo, čak je i fizika sasvim okej, ali upravljanje malenom Ford Fiestom u reli režimu je čist promašaj.

Milestoneovcima treba nov engine, to je jasno kao dan! Ako se izuzme dodatni sadržaj i prisustvo Doktora, sve ostalo je gotovo identično kao u prošlogodišnjem MotoGP naslovu. Bojimo se da će se imena legendi kao što su Sebastien Loeb i Valentino Rossi brzo istrošiti, a sve što je dobro urađeno pasti u zaborav jer pokretačka mašina jednostavno nema dovoljno kvaliteta da se uhvati u koštac sa zahtevima i potrebama modernih igrača. Kakva šteta!

Vladimir PISODOROV