50 godina serijala „Star Trek”

Pre pola veka započelo je emitovanje TV serije „Star Trek” koja je zauvek promenila pop kulturu i nadahnula generacije dizajnera igara

Osmog septembra 1966. godine, na američkoj TV mreži NBC započelo je emitovanje TV serije koja će promeniti svet. „Star Trek” Džina Rodenberija će se mučiti sa gledanošću tokom tri sezone i 79 epizoda, ali prekid njenog premijernog emitovanja u junu 1969. godine označiće tek početak jednog velikog putovanja koje i dan danas traje – nakon 726 epizoda TV serija, trinaest filmova, na stotine knjiga i stripova i više od sto trideset igara (od kojih su skoro pola kompjuterske i video igre). Ovom prilikom ćemo da se osvrnemo na istoriju ovog popularnog serijala, a pre svega na brojne igre koje su nastale na osnovu „Star Trek” predložaka i za koje u većini slučajeva važi da nisu najsjajnije igre, ali ’vataju na šarm. Ipak, i od tog pravila ima nekoliko blistavih izuzetaka.

Dve godine nakon što je originalna TV serija otkazana njena popularnost je i dalje rasla zahvaljujući repriziranjima na američkim lokalnim TV kanalima. Tada, 1971. godine, programer Majk Mejfild u BASIC-u programira tekstualnu igru Star Trek za miniračunarske sisteme, originalno za SDS Sigma 7, a kasnije i za HP 2000 i Data General Nova. Kako su godine odmicale drugi programeri su portovali igru i pisali verzije za Microsoft BASIC, FORTRAN, C, Integer BASIC itd. Časopis „The Dragon” je 1980. godine pisao kako je Star Trek jedna od najpopularnijih (ako ne i najpopularnija) računarska igra na svetu. Sam igrački interfejs prve Star Trek igre bio je veoma jednostavan, Igrač je stavljen pred mapu galaksije koja je predstavljena mrežom od 8 x 8 kvadranata, a svaki kvadrant se sastoji od 8 x 8 sektora. U sektorima postoje klingonski brodovi sa kojima se borite (vodeći računa o energetskim sistemima Enterprajza) ili baze u kojima možete da dopunite energiju. Igra završava kada eliminšete sve protivnike, izgubite brod ili vreme istekne. Određeni naslovi, kao Atarijev Star Raiders iz 1979. godine direktno su inspirisani Mejfildovom igrom Star Trek.

Nešto kasnije od ovog „borbenog” Star Treka, pojavila se istoimena igra sa potpuno drugačijom mehanikom. Skriptovani Star Trek je delo Dona Dagloua za mainframe računare pisan na kompjuteru PDP-10 i takođe je stavljao igrača za kormilo Enterprajza, ali su igrači unosili komande i dobijali odgovore u formi rečenica tako da je upravljanje podsećalo na tekstualnu avanturu.

Tri godine nakon prvog bioskopskog filma u serijalu „Star Trek”, 1982. godine, izlazi istoimena igra – Star Trek: The Motion Picture. U pitanju je klasični shoot-em-up naslov za Vectrex Arcade System. Godinu dana zatim, SEGA pravi arkadni aparat sa vektorskom igrom Star Trek koja, atipično za taj period, koristi promenjiv pogled na igračko polje. Ta igra biće portovana za skoro sve kućne sisteme pod naslovom Star Trek – Strategic Operations Simulator. Godine 1984. pojavljuje se Begin, A Tactical Starship Simulation za DOS u kom igrači mogu da vode brod Federacije, Klingonaca, Romulanaca ili Orionskih pirata.

Sredinom osamdesetih izdavačka kuća Simon & Schuster počinje da se bavi tekstualnim avanturama zasnovanim na „Star Treku”. Tako se 1985. godine pojavljuje Star Trek: The Kobayashi Alternative za Apple II, C-64, IBM PC i Macintosh. Pored interesantnog dizajna i vernog prikaza originalnih likova igra ne postiže uspeh zbog mnoštva bagova. Godinu dana kasnije, na dvadesetu godišnjicu serijala, Star Trek: The Promethean Prophecy za iste sisteme prolazi mnogo bolje, ali puristi joj zameraju da nema dovoljno izraženu atmosferu predloška. Godine 1987. isti izdavač kreće u vode akcionih avantura, ali Star Trek: The Rebel Universe prolazi neslavno, očigledno zbog nedovoljno vremena da se igra završi kako treba i nekolicina zanimljivih ideja razradi. Godinu potom pojavljuje se avantura First Contact koja, očigledno, nema veze sa odličnim filmom iz 1996. godine. Poslednje dve „Star Trek” igre u pretposlednjoj deceniji prošlog veka pojavljuju se 1989. godine. Prva je Star Trek V: The Final Frontier koja tematski prati istoimeni film, a druga je Star Trek: The Next Generation – The Transinium Challenge, prva igra smeštena u okruženje „Next Generationa” (kao zvanična priča koja se odvija između prve i druge sezone) Tehnički gledano, igra Rescue! Toma Sprina je pravljena kao „TNG” naslov, ali nije uspeo da postigne dogovor sa Paramountom pa je morao da promeni izgled i imena likova, brodova i okruženja.

Devedesete za „Trek” počinju sa neimpresivnim nastavkom Begin 2, a zatim slede, po mišljenjima mnogih, dve najbolje „Star Trek” avanture svih vremena. Interplay pravi i izdaje sjajne Star Trek: 25th Anniversary i Star Trek: Judgment Rites. Smeštene u okruženje originalne serije, sa identičnim izgledom i mehanikom i, najbitnije, povezanom pričom, ove igre su za većinu starih fanova „Treka” i avantura jedinstvena celina koja uspeva da poveže odličnu igračku mehaniku i duh serije.

Nakon vrhunca sledi prilično veliko oscilovanje u kvalitetu igara u ovoj slavnoj franšizi, pre svega jer je licenca prodavana mnogo liberalnije nego pre. Nakon serije „TNG” naslova za SNES, Game Boy, Sega Genesis i Game Gear (među kojima su bili i zvanična igra koja je pratila film „Star Trek Generations” i Starfleet Academy Starship Bridge Simulator za SEGA 32X) na PC nam 1995. godine stiže Star Trek: The Next Generation – A Final Unity iz Spectrum HoloBytea koja je za „TNG” uradila ono što su 25th Anniversary i Judgment Rites uradili za „TOS” – dala je fanovima gotovo savršen spoj atmosfere serije, solidne originalne priče i igračke mehanike. Iste godine se na konzolama pojavljuje prva igra smeštena u okruženje serije „Deep Space Nine” – platforma Star Trek: Deep Space Nine – Crossroads of Time i nešto kasnije Star Trek: Deep Space Nine: Harbinger.

Simon & Schuster sa avantura prelaze na interaktivne filmove, koji su tada imali svojih petnaest minuta slave, i izdaju Star Trek: Klingon i Star Trek: Borg. Gameplay u oba naslova je rudimentaran, ali zahvaljujući harizmi glumaca iz serije (pre svega Robert O’Rajli kao Gowron i Džon de Lensi kao Q) ove neuspele „igre” ostaju u lepom sećanju fanova. U tom periodu stižu i zakasneli šuter Star Trek Generations (istoimeni film je bio u bioskopima skoro tri godine ranije), zatim Interplejevi besmisleni Star Trek Pinball i nesrećni Starfleet Academy kao i začuđujuće zabavan Star Trek: The Game Show. U pitanju je bila interaktivna društvena igra u kojoj vas Q lično (ponovo odlični Džon de Lensi) ispituje, a sve discipline u igri su, naravno, iz sveta „Star Trek” trivije.

Iz istog perioda (1998. godina) je i MicroProseova 3D pucačina Star Trek: The Next Generation – Klingon Honor Guard koja je prilično podelila publiku. Neki su joj zamerali da je u pitanju samo reskin Unreala (prva igra van serijala Unreal koja je koristila Unreal Engine 1), dok su drugi uživali u dinamici igre. Žustre i glasne debate o kvalitetu ove bile su fanfare za četiri zlatne godine u istorijatu „Star Trek” igara.

Kao što je u svetu filma „Star Trek: The Wrath of Khan” uklesan u kamen kao večno najbolji film u serijalu, tako su u domenu igara Star Trek: 25th Anniversary i Star Trek: Judgment Rites gotovo neprikosnoveni nosioci titule najboljih. Ipak, počevši od 1999. pa sve do 2002. godine pojavilo se okruglo dvadeset igara sa etiketom „Star Trek” i solidan broj njih ima legije fanatičnih ljubitelja. Perspektive radi, u poslednjih četrnaest godina izdat je tek jednocifren broj „Star Trek” igara, a tu računamo i mobilne connect three i timesink naslove.

Godine 1999. pojavile su se tri igre. Krajem proleća pojavio se Star Trek: The Next Generation: Birth of the Federation – 4X igra sa Star Trek oblandom! Iako AI i brojni detalji nisu bili najsrećniji, činjenica da smo dobili „ST” igru sa ovakvom mehanikom i tolikim stepenom slobode bila je mnogima više nego dovoljna. Usledio je Star Trek: Starfleet Command sredinom leta, uspešna modifikacija stonog sistema Star Fleet Battles koja je igračima omogućila da postanu deo jedne od šest glavnih frakcija u svetu „Star Treka” i da prate originalne, epizodne priče u tom okruženju. Godinu je završio najslabiji od tri naslova, TPS Star Trek: Hidden Evil, a iste godine Interplay je obustavio razvoj 3D akcione avanture Star Trek: Secret of Vulcan Fury.

Dvehiljadita godina je sa svojih osam „Star Trek” igara apsolutni rekorder (devet ako unapređenu verziju Starship Creatora računamo kao igru). Activisionova real time strategija Star Trek: Armada sa početka godine se i dalje smatra jednim od najboljih naslova u franšizi. Kampanja sa dvadeset misija, četiri frakcije sa po šest klasa brodova, skirmiš i multiplejer modovi – sve što zvezdani strateg ište. Star Trek: ConQuest Online je, s druge strane bio upravo suprotno, nedovoljno dobra digitalna verzija stone kartične igre. Konzolni Star Trek: Invasion stavio je naglasak na borbe manjih, okretnijih brodova, povlačivši za sobom gnev fanova, ma kako zanimljivo taj gejmplej bio objašnjen i utkan u strukturu priče.

Više nego solidni Star Trek: Klingon Academy pojavio se u junu dvehiljadite i uradio kako treba sve što nije valjalo u Starfleet Academyju. Dobra (iako šablonizovana) priča, odlična atmosfera i vrhunski ugođaj tokom borbe brodova specifičnih za „Star Trek” univerzum. Cena svega toga bila je veličina igre koja se baškarila na, u ono vreme ogromnih, šest kompakt-diskova. Star Trek: New Worlds pokušao je da nađe način da pomiri „Star Trek” i 3D RTS izvođenje na površini planeta sa mešovitim do lošim uspehom. Usledio je Star Trek: Starfleet Command II – Empires at War koji je pratio formulu prvog dela, što je značilo da je sve super sem pomalo isprazne kampanje. Star Trek: Deep Space Nine: The Fallen doneo je skoro pa tri igre u jednoj jer ste mogli na potpuno drugačiji način da je pređete kao Sisko, Kira ili Worf. Ipak, The Fallen je ostao u senci igre koja se pojavila par meseci ranije i po mnogima je bila najbolja igra godine, a ne samo najbolji „Star Trek” naslov. Naravno, radi se o igri Star Trek: Voyager – Elite Force iz Raven softwarea kojoj je jedina prava zamerka bila „eh, što ne traje malo duže” (a uopšte nije bila tako kratka).

Godina 2001. počinje zabavnim klonom igre Commandos – Star Trek: Away Team iz Reflexivea. Sledi problematični svemirski RTS Star Trek: Deep Space Nine: Dominion Wars da bi krajem godine Star Trek: Armada II koliko-toliko spasila čast franšize. Sledeće godine izlaze samo dva naslova, ali oba su vrhunskog kalibra i kvaliteta. To su Star Trek: Starfleet Command III i Star Trek: Bridge Commander.

Dvehiljade treće izlazi Elite Force II koji je dobar, ali nije epohalan kao njegov prethodnik pre tri godine. Sledeća „ST” igra izlazi tek na četrdesetogodišnji jubilej, u pitanju je solidna svemirska taktika Star Trek: Legacy. Na konzolama se pojavljuju Tactical Assault, Encounters i Conquest, a na PC-u tek 2009. godine dobijamo Star Trek D-A-C, igru „inspirisanu” novim, „Kelvin tajmlajnom” iz filma „Star Trek” Dž.Dž. Abramsa.

Igra Star Trek Online, koja je za sada jedini aktuelni IP u kom originalni univerzum „Star Treka” i dalje živi izlazi 2010. godine i nakon određenih poteškoća nalazi dom kod izdavača Perfect World koji i dan danas održava tu perzistentnu galaksiju. Paralelno sa tragičnim filmom „Star Trek Into Darkness” dobijamo još goru igru Star Trek u kojoj po prvi put imamo lica i glasove novih glumaca predvođenih Krisom Pajnom i Zekari Kvintoom.

Tako smo došli do 2016. godine kada na mobilnim uređajima njakamo Star Trek Timelines, uveravamo sami sebe da je „Star Trek Beyond” dovoljno zabavan i čekamo seriju „Star Trek: Discovery” i VR igru Star Trek: Bridge Crew. Nema sumnje da će franšiza „Star Trek” opstati još dugo, dugo vremena. Ipak, naša želja je da, kao nekada, na redovnoj bazi dobijamo dovoljnu količinu novih, a dobrih, epizoda serije, filmova i, naravno, igara...

Dragan KOSOVAC